«Автоматлаштирилган ва бошкарув ва информацион технологиялар» кафедраси в 5521800 “Автоматлаштириш ва бошкарув”



Download 1,22 Mb.
bet5/20
Sana07.07.2022
Hajmi1,22 Mb.
#752624
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   20
Bog'liq
2 5215321432539533704

7. Синов саволлари

  1. Тугрилагичли курилмаларнинг таснифи.

  2. Тугрилагичли курилмаларнинг блок схемаси.

  3. Тугрилагич элементларнинг таснифи.

  4. Ярим утказгичли диоднинг Вольт-Ампер характеристикаси.

  5. Вакт диаграммалари оркали биринчи ярим даврли тугрилагичларнинг ишлаш принципини тушунтиринг.

  6. Вакт диаграммалари оркали электр схема буйича иккинчи ярим даврли тугрилагичларнинг ишлаш принципини тушунтиринг.

  7. Пульсация коэффициентини нималар характерлайди.

  8. Текислаш коэффициентини нималар характерлайди.

  9. Г ва П куринишли фильтрларни тушунтиринг.

  10. Ташки характеристика деб, нимага айтилади.

  11. Тугрилагичларнинг нималарини ташки характеристика ёрдамида аниклаш мумкин.

  12. Бажарилаётган ишнинг тартиби ва техник хавфсизлиги.



ФОЙДАЛИНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

  1. Радиоэлектроника асослари- Нигматов О.Т. Тошкент. Укитувчи 1994й.

  2. Радиоэлектроника асослари – Турдиев С.Р. Тошкент. Укитувчи 1996й.

  3. Основў промўшленной электроники. Под ред. В.Г. Герасимова. –М.: Вўсшая школа, 1987-366с.

Тажриба иши № 2




Уч фазали ток тугрилагичларини урганиш.


1.Ишнинг максади.

  1. Нейтрал симли тугрилагич схемаси ишини урганиш.

  2. Уч фазали тугрилагичнинг куприк схемасини ишини урганиш.

  3. Тугрилагичларнинг ташки характеристикасини урганиш.

  4. Схемада ток ва кучланиш орасидаги асосий богланишини тажрибада урганиш.



2.Ишга тушунтириш.
2.1. Уч фазали тугрилагичлар катта ва урта кувватли курилмаларда кулланилади. Уч фазали тугрилагичлар хам бир фазали тугрилагичлар каби бир ярим даврли ва икки ярим даврли турларга булинади. Бир ярим даврли уч фазали тугрилагич электр схемаси қуйидагича:



Расм -1. Бир ярим даврли уч фазали тугрилагич a- схемаси, б- графиги
Бу уланишда трансформаторнинг иккиламчи чулгами юлдуз усулида уланган булиб, уларнинг эркин учларига D1, D2, D3 диодлар уланган булади. Даврнинг 1/3 кисми давомида битта фазанинг кучланиши бошкаларга нисбатан юкорирок булиб, уша фазага уланган диод очик булади ва юклама оркали ток утказади. Давирнинг кейинги 1/3 кисми давомида бошка диод очилади ва хакозо.
Вакт диаграммаларидан куринадики, вентиллар навбат билан ишлайди ва хар бир даврнинг учдан бирига , аноди эса очик вентилда бошка бирига, аноди эса очик вентилда бошка икки (очик) вентилларнинг потенциалидан катта булади. Схемадан куриниб турибдики резистордаги тугриланган ток учта вентилдан бир хил ишора ва йуналиш билан чикаётган токларнинг йигиндисига тенг, яъни умумий ток хар бир фазадаги вентиллардан утган токларнинг йигиндисига тенг
iю = iВ1 + iВ2 + iВ3 (1)

у холда бир даврда битта вентилдан утаётган токнинг уртача киймати қуйидагича аникланади.




, (2)
Иккиламчи чулгамдан чикаётган токнинг хакикий киймати қуйидагича аникланади.

, (3)


Тугриланган кучланишнинг уртача киймати эса қуйидагича




, (4)

Вентилдаги максимал тескари кучланиш




Uтес = U2 = 2,45 U2 (5)

Тугрилагич чикишидаги биринчи гармоника буйича пульсация коэффициенти



Download 1,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish