Агзамходжаев Т. С., Хайдаров М. Б. Исмаилова М. У толипов М. Г., Бабаниязов К. К



Download 313,48 Kb.
bet17/55
Sana25.02.2022
Hajmi313,48 Kb.
#286793
TuriПротокол
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   55
Bog'liq
klinik laborator tashhislash ўқuv қўllanma

Моноцитлар (monocytus)
Норма: 3–11 % (0,090–0,600 х 109/л)
Моноцитлар — нотўғри шаклдаги ядрога эга, энг йирик хужайралар (диаметри 20 мкм га яқин). Бошқа лейкоцитлар билан таққослаганда моноцитлар цитоплазмаси, кулранг-хаворанг бўлиб, катта жойни эгаллайди; ядро атрофида думалоқ ёруғлик йўқ.
Қонда моноцитлар қисқа вақт бўлади, кейин тўқималарга ўтади ва макрофагларга трансфорацияланади, катта миқдордаги лизосомалар, фагосома, фаголизосомалари пайдио бўлади. Мононуклеар фагоцитларнинг вазифаси — организмнинг турли химоя реакцияларида иштирок этиш, (қисман гуморал ва хужайра иммунитетида хам) қон хосил бўлишига таъсир этувчи, турли омиллар ишлаб чиқариш. Таркибида юқори миқдорда липаза сақлагани учун, моноцит макрофаглар липид қобиқли микроорганизмларга фаол таъсир қилади.
Моноцитоз — моноцитлар сонининг ортиши — иммун жараёнлар ривожланиш кўрсаткичи бўлиб хисобланади, фақат абсолют моноцитозда (нейтропения хисобига эмас).
Қуйидаги холатдарда кузатилади:

  • қатор инфекцион касалликларда (сепсис, туберкулез, малярия, сифилис, инфекцион эндокардит, саркоидоз, носпецифик ярали колит);

  • бириктирувчи тўқиманинг системали касалликларида (ревматизм, СҚВ), 50 % холларда — системали васкулитда;

  • қон касалликларида (ўткир ва сурункали моноцитар лейкоз, баъзан — лимфогранулематозда).

Моноцитларнинг абсолют миқдори ортиши - инфекцион мононуклеозда кузатилади.
Моноцитопения — моноцитлар сонининг камайиши —
Қуйидаги холатдарда кузатилади:

  • қорин тифининг гипертоксик шаклида ва бошқа инфекцияларда;

  • глюкокортикостероидлар таъсири натижасида юзага келган, апластик анемиялар

  • оғир септик холатлар;

тяжелых септических заболеваниях;
Лейкоцитар формула хисобланганда фақатгин миқдорий силжишига эмас, шаклли элементларнинг сифатий ўзгаришларига хам эътибор бериш керак.
Бошқа хужайра элементларидан аҳамиятга эга:
плазмоцит (plasmocytus) — иммуноглобулин ишлаб чиқарувчи, лимфоид тўқима хужайраси. Ғилдираксимон шаклли ядро ва кескин базофил вакуолизирланган цитоплазмага эга.
Соғлом одамда плазмоцитлар, суяк кўмиги ва лимфатик тўқималарда, камроқ — периферик қонда бўлади.
Қонда турли инфекцион ва яллиғланиш жараёнларида, вирусли инфекцияларда (қизамиқ, скарлатина, қизилча, қоқшол, вирусли гепатит, аденовирус инфекция, инфекцион мононуклеоз), ўсмаларда, зардоб касаллиги, коллагенозларда,нурланишдан кейин оз миқдорда (0,5–3 %) ортади.
LE- хужайра феномени қуйидагилардан иборат: гематоксилин таначалари, «розеткалар» ва LE- хужайралари. Юқоридагилардан энг аҳамиятга мойили LE- хужайраларини топилиши хисобланилади.
LE- хужайра (қизил волчанка хужайралари, Харгрейвс хужайралари) — етилган гранулоцитлар бўлиб, ядроси бошқа хужайранинг фагоцитланган ядроли моддаси билан, периферияга сиқилган. Қуйидаги холатларда кузатилади:

  • системали қизил волчанкада (80 % касалларда);

  • ревматоид артритда;

  • ўткир гепатитда;

  • склеродермия;

  • доривор волчанкасимон синдромларда (талвасага қарши препаратлар, прокаинамид, метилдопа қабул қилганда).


Download 313,48 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   55




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish