Абдуллаева Шохида Наркуловна Сопоставительное исследование


Ғазначилик терминологиясининг семантик майдони



Download 0,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/38
Sana25.02.2022
Hajmi0,63 Mb.
#269284
TuriИсследование
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   38
Bog'liq
gaznachilik sohasida qollaniladigan moliyavij-iqtisodij terminlarning chogishtirma tadqiqi ingliz ozbek rus tillari misolida

Ғазначилик терминологиясининг семантик майдони 
Тадқиқот жараёнида термин ясаш усулларига кўра ғазначилик соҳасидаги 
молия-иқтисод терминларини таснифлаш қуйидаги асосий қоидаларга 
асосланиши далилланди: 1) фан ёки жамиятнинг ижтимоий фаолият соҳаларига 
кўра; 2) катта система (катта фан) ичидаги кичик системалар (кичик фанлар); 3) 
терминлар ифодалайдиган тушунчаларга кўра; 4) термин структурасига кўра; 5) 
термин ясаш усулларига кўра; 6) асл миллий терминлар (ўзбек, инглиз ёки рус 
тилининг ўз ички имкониятлари асосида яратилган терминлар)га кўра;
7) ўзлашма терминлар: а) лотин тилидан; б) грек тилидан; в) инглиз ва бошқа 
замонавий роман-герман тилларидан; г) рус тилидан ёки рус тили орқали; д) 


14 
араб тилидан; е) форс тилидан кириб келган ўзлашма терминларга кўра; 8) 
гибрид терминлар (она тилидаги, ўзлашма терминларнинг ўзак ёки негизи ва 
ҳ.к. ларни қўшиш йўли билан ясалган терминлар)га кўра таснифланади. 
Диссертациянинг иккинчи боби «Инглиз, ўзбек ва рус тилларидаги 
молия-иқтисод терминларининг диахрон тадқиқи» деб номланади. Турли 
тизимли тилларга оид лексик қатламларни диахрон тадқиқ этиш, деривацион 
хусусиятларини ўрганиш тилшуносликнинг долзарб масалаларидан бири 
ҳисобланади. Шу маънода инглиз, ўзбек ва рус тилларидаги ғазначилик 
соҳасида қўлланиладиган терминларнинг тарихий этимологиясини ўрганиш 
бугунги кунда аҳамиятга моликдир. Ғазначилик махсус ваколатли молиявий 
ташкилот сифатида давлат молия-иқтисод инфратузилмасининг тарихан таркиб 
топган қисмидир. Турли тилларнинг ғазначилик терминологияси тарихий 
даврларда давлат томонидан мазкур ташкилотга юклатилган вазифаларга мос 
равишда 
шаклланиш 
ва 
ривожланишнинг 
маълум 
кўринишдаги 
тенденцияларини бошидан кечирган. Тарихий жараёнлар давомида туркий 
тилларнинг узоқ муддатли ўзаро таъсири туфайли ўзбек тилида умумистеъмол 
қатламдаги каби илмий-техник, диний ва ш.к. соҳаларда ҳам катта ҳажмли 
арабча, айниқса, форсча сўзлар қатлами юзага келган. Масалан: forfeit – штраф 
– жарима (арабча); crisis – кризис – инқироз (арабча); reform – реформа – 
ислоҳот (арабча); finance – финансы – молия (арабча); property – имущество – 
мулк (арабча); price – цена – нарх (форсча); shortage – недостача – камомад 
(форсча).
Ғазначиликка оид терминлар ҳақидаги маълумотлар кўпгина тарихий 
манбаларда мавжуд. Масалан, инглиз тилида ғазначиликнинг келиб чиқиши 
узоқ даврни ўз ичига олиб, дастлабки куртаклари қадимги Рим империясининг 
ҳукмронлик даврига тўғри келиб, унда ғазнанинг икки тури мавжуд бўлган. 
Император қўл остида бошқарилган ғазна – fiscus, фиск, сенат бошқарувидаги 
ғазна эса aerarium, эрариум номи билан юритилган. Фиск (казна, ғазна) лот. 
Сават, кармон. Эра́рий (казна, ғазна)- лот. Aes: мис, бронза; танга, пул; 
қимматли, қиймати баланд; мукофот маъноларини англатади. XVIII асрда 
Англияда ғазначилик тизими янада мукаммаллашиб, бу даврларда: storehouse 
(ғазна), treaserour (ғазначи), truchman (даллол), interpreter (тилмоч), czar (шоҳ) 
каби сўзлар қўлланган. Г.А. Николаева тарихий луғатида берилган ғазначилик 
терминлари бугунги кунга қадар истеъмолда бўлгани аниқланди. Масалан
treasury – princely treasures, казна-государственная казна, ғазна-давлат 
ғазнаси, treate(y)-переговоры, музокаралар. Ўзбек тилидаги илк ғазна 
тушунчалари Хун давлати, Турк хоқонлиги, Турфон харобаларидан топилган 
қадимги туркий ва суғд тилларидаги ёзма матнларда акс этган. Ўрта асрлар 
араб оламида ғазначилик ҳукмдор саройига хизмат кўрсатиш учун 
мўлжалланган, турли масалалар бўйича маслаҳатчилар палаталаридан таркиб 
топган. Ғазнанинг ҳисоб-китоби, сарф-харажатлар идорасида юритилган
7

Наршахийнинг ёзишича, IXX асрларда Сомонийлар бошқаруви асосан вазир, 
7
Омельченко О.А. Всеобщая история государства и права. В 2-х т. 3-е изд., испр. – М.: ТОН-Остожье, 2000. Т.1 – 528 с., 
Т.2 – 496 с. 


15 

Download 0,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish