1-mavzu: Investitsiyalarning iqtisodiy mazmuni va mohiyati Ma'ruzachi: Rasulbek Saidov


O‘zbekiston hududlariga kiritilgan investitsiyalar hajmi (mlrd.so‘m)



Download 15,16 Mb.
bet6/9
Sana04.06.2022
Hajmi15,16 Mb.
#635042
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
1 mavzu

O‘zbekiston hududlariga kiritilgan investitsiyalar hajmi (mlrd.so‘m)



Ҳудудлар номи

2016 йил

2017 йил

2018 йил

2019 йил

2020 йил

Ўзбекистон Республикаси

512,320

72155,2

124231,3

195927,3

202000,1

1.

Андижон вилояти

2188,5

2986,0

4711,9

7452,1

8755,1

2.

Бухоро вилояти

5922,9

11613,4

961,09

10366,6

11248,7

3.

Жиззах вилояти

1449,7

1788,2

3606,3

7900,9

12974,2

4.

Қашқадарё вилояти

7304,4

11175,3

16518,5

24462,5

19921,7

5.

Навоий вилояти

2963,2

3977,9

10579,5

17646,3

16042,6

6.

Наманган вилояти

2824,5

3586,7

8158,1

12084,9

11982,5

7.

Самарқанд вилояти

3623,5

4384,2

7061,4

10266,7

13426,0

8.

Сурхондарё вилояти

2142,4

3551,0

7240,6

11835,1

9923,0

9.

Сирдарё вилояти

1322,9

1628,0

2699,3

5869,1

7174,5

10.

Тошкент шаҳри

9268,5

13573,7

26435,7

42458,1

44778,8

11.

Тошкент вилояти

4238,7

5938,4

11226,9

20353,9

18994,4

12.

Фарғона вилояти

2643,6

2954,5

5539,1

8685,4

11320,0

13.

Хоразм вилояти

1560,5

2175,9

3013,8

5032,0

6663,2

14.

Қорақалпоғистон Рес.

3778,3

2822,0

6757,8

8750,6

8167,4

Asosiy kapitalga o‘zlashtirilgan investitsiyalarning YAIM dagi ulushi, foizda
Moliyalashtirish manbalari bo‘yicha asosiy kapitalga o‘zlashtirilgan investitsiyalar tarkibida chet el investitsiya va kreditlarining ulushi (foizda)

Кўрсаткичлар

2016

2017

2018

2019

2020

ЯИМ ҳажми, трлн. сўмда

255,4

249,1

407,5

529,3

580,2

ЯИМ ҳажми, млрд. АҚШ долларида

67,22

59,1

50,5

58,3

57,7

Асосий капиталга киритилган инвестициялар, млрд. сўмда

51232,0

72155,2

124231,3

195927,3

210195,1

Асосий капиталга киритилган хорижий инвестициялар, млрд. сўмда

10611,4

16309,0

31350,0

37171,3

32847,2

Хорижий инвестициялар, млрд АҚШ долларида

3,6

3,2

3,9

3,2

4,2

Тўғридан-тўғри хорижий инвестициялар, млрд. АҚШда

1,7

1,8

0,6

2,3

1,7

Чет эл инвестиция иштирокидаги корхоналар сони, та

5147

1063

2385

7560

12300

Инфляция даражаси, %да йиллик

5,7

14,4

14,3

15,2

11,1

Портфель инвестициялар ҳажми, (млн. доллар)

1,2

2,6

2,53

2,6

2,4

📊 Ялпи ички маҳсулот ҳажми 7,4 % га ошди
🏢 Давлат статистика қўмитаси маълумотларига кўра, 2021 йилда Ўзбекистонда ялпи ички маҳсулот (ЯИМ) ҳажми жорий нархларда 734,6 трлн. сўмни ташкил этган.
✅ 2020 йил билан таққослаганда 7,4 % га ўсди.
✅ 2021 йилда аҳоли жон бошига ЯИМ ҳажми жорий нархларда 21 039,3 минг сўмни (1 983 АҚШ доллари) ташкил этиб, 2020 йил билан таққослаганда 5,3 % га ўсди.
🏢 Давлат статистика қўмитаси маълумотларига кўра, Ўзбекистон Республикаси ялпи ички маҳсулоти (ЯИМ)нинг ўсиш суръатлари:
— 2016 йилда – 105,9 %
— 2017 йилда – 104,4 %
— 2018 йилда – 105,4 %
— 2019 йилда – 105,7 %
— 2020 йилда – 101,9 %
— 2021 йилда – 107,4 %
🏢 Давлат статистика қўмитаси маълумотларига кўра, 2021 йилнинг январь—сентябрь ойларида жорий нархларда ҳудудларнинг ялпи ички маҳсулоти ҳажми:
🔹Тошкент шаҳри — 87,8 трлн. сўм
🔹Тошкент вилояти — 57,2 трлн. сўм
🔹Навоий вилояти — 42 трлн. сўм
🔹Самарқанд вилояти — 37,8 трлн. сўм
🔹Фарғона вилояти — 33,6 трлн. сўм
🔹Қашқадарё вилояти — 31,7 трлн. сўм
🔹Андижон вилояти — 30,4 трлн. сўм
🔹Бухоро вилояти — 27,4 трлн. сўм
🔹Наманган вилояти — 24,1 трлн. сўм
🔹Сурхондарё вилояти — 21,4 трлн. сўм
🔹Хоразм вилояти — 18,9 трлн. сўм
🔹Қорақалпоғистон Р. — 18,1 трлн. сўм
🔹Жиззах вилояти — 15,9 трлн. сўм
🔹Сирдарё вилояти — 11 трлн. сўм
✅ Давлат статистика қўмитаси маълумотларига кўра, 2021 йилда Ўзбекистон Республикасининг ташқи савдо айланмаси таркибида юқори улушга эга бўлган асосий турлар:
ЭКСПОРТ – 16,6 млрд. АҚШ доллари ⬇️
🔹Саноат маҳсулотлари – 4,3 млрд.
🔹Хизматлар – 2,5 млрд.
🔹Озиқ-овқат маҳсулотлари ва тирик ҳайвонлар – 1,4 млрд.
🔹Кимёвий маҳсулотлар – 1,1 млрд.
🔹 Минерал ёқилғилар ва мойлаш маҳсулотлари – 890 млн.
🔹Турли тайёр маҳсулотлар – 785 млн.
🔹Машина ва асбоб-ускуналар – 694 млн.
🔹Ноозиқ-овқат маҳсулотлари – 514 млн.
ИМПОРТ – 25,5 млрд. АҚШ доллари ⬇️
🔸Машина ва транспорт асбоб-ускуналари – 8,3 млрд.
🔸Саноат маҳсулотлари – 4,7 млрд.
🔸Кимёвий маҳсулотлар – 3,6 млрд.
🔸Озиқ-овқат маҳсулотлари – 2,5 млрд.
🔸Хизматлар – 1,7 млрд.
🔸Турли тайёр маҳсулотлар – 1,4 млрд.
🔸Минерал ёқилгилар ва мойлаш маҳсулотлари –1,5 млрд.
🔸Ноозиқ-овқат маҳсулотлари – 1,2 млрд.
📊 Ўзбекистон импортидаги ТОП: 10 давлатлар
🏢 Давлат статистика қўмитаси маълумотларига кўра, 2021 йилда Ўзбекистон импортида юқори улушга эга бўлган давлатлар:
🟢 Россия – 5,5 млрд.
🟢 Хитой – 4,9 млрд.
🟢 Қозоғистон – 2,7 млрд.
🟢 Корея – 1,8 млрд.
🟢 Туркия – 1,7 млрд.
🟢 Германия – 692,3 млн.
🟢 Туркманистон – 690,6 млн.
🟢 Украина – 472,4 млн.
🟢 Ҳиндистон – 461 млн.
🟢 Литва – 438,3 млн. АҚШ доллари
📊 Ўзбекистон Республикасининг ташқи савдо айланмаси 42,1 млрд.
📊 Ўзбекистон экспортидаги ТОП: 10 давлатлар
🏢 Давлат статистика қўмитаси маълумотларига кўра, 2021 йилда Ўзбекистон экспортида юқори улушга эга бўлган ҳамкор давлатлар:
🟢 Хитой – 2,5 млрд.
🟢 Россия – 2,1 млрд.
🟢 Туркия – 1,7 млрд.
🟢 Қозоғистон – 1,2 млрд.
🟢 Қирғиз Р. – 791 млн.
🟢 Афғонистон – 649,4 млн.
🟢 Тожикистон – 501 млн.
🟢 Украина – 232 млн.
🟢 Канада – 200 млн.
🟢 Туркманистон – 191,3 млн. АҚШ доллари
✅ 2022- йилнинг 1- январь ҳолатига кўра, республикамизда хорижий капитал иштирокида фаолият кўрсатаётган корхоналарнинг сони 13 289 тани, шундан қўшма корхоналар 5 988 та ва хорижий корхоналар 7 301 тани ташкил этмоқда.
✅2022- йилнинг 1- январь ҳолатига, хорижий капитал иштирокида фаолият кўрсатаётган корхоналарнинг соҳалар бўйича сони:
Саноат – 4 076 та
Савдо – 3 782 та
Қурилиш – 1 100 та
Қишлоқ, ўрмон ва балиқчилик хўжалиги – 718 та
Яшаш ва овқатланиш бўйича хизматлар – 550 та
Ахборот ва алоқа – 400 та
Ташиш ва сақлаш – 354 та
Соғлиқни сақлаш ва ижтимоий хизмат кўрсатиш – 210 та

Download 15,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish