Холдор Чиниқулов, Анвар Жўлиев


-расм. Континент ѐнбағрининг



Download 6,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet191/286
Sana01.03.2022
Hajmi6,59 Mb.
#476869
1   ...   187   188   189   190   191   192   193   194   ...   286
Bog'liq
Умумий геология

160-расм. Континент ѐнбағрининг 
топографияси.


311 
Абиссал текисликлар океанларнинг анча қисмини эгаллайди 
ҳамда Атлантик океанида чуқурлиги 2-3 км ва Тинч океанида 
чуқурроқ (6,5-6,9 км) котловиналардан иборат. 
Сувости тепаликлари абиссал котловиналар орасида жойлаш-
ган бўлиб, улардан 1000 м дан ортиқ баланд кўтарилиб туради. 
Улар барча океанларда, айниқса Тинч океананида кенг тарқалган, 
океан ложаси майдонининг 80-85 % ни эгаллайди. 
Сувости тоғларининг баландлиги 1000 м дан ортиқ бўлиб, 
якка ҳолда тарқалган ѐки океан ложасида қатор ҳосил қилиб, тизил-
ган. Улардан кўпчилиги конус шаклидаги сувости вулканлардан 
иборат. Тинч океанида уларнинг сони мингдан ортиқ, баъзилари 
вулкан ороллари занжири сифатида океан сатҳидан чиқиб туради 
(Гавай ороллари). 
Сувости вулканлари тизмаси орасида 2-2,5 км чуқурликда 
жойлашган усти яссиланган 
гайоталар 
ҳам учрайди. Уларнинг ясси 
юзаси океан сатҳидан чиқиб турганлиги учун 
абразия
– соҳилнинг 
тўлқинлар таъсирида емирилиши туфайли ҳосил бўлган; 
кейинчалик тектоник жараѐнлар туфайли сув остида қолиб кетган. 
Гайоталар юзасида маржон рифлари, саѐз сувли чўкиндилар 
ривожланган. Гайоталар барча океанларда учрайди. 
Ўрта океан тизмалари
(ЎОТ) узунлиги 60 минг км дан ортиқ 
бўлган ягона планетар тизимни ташкил этган ҳолда барча 
океанларни кесиб ўтади. Улар Осиѐ шельфидан Шимолий муз 
океани орқали Атлантика океанини шимолдан жанубга қараб 
қирқиб ўтади, Африкани айланиб ўтиб, Ҳинд океанига киради ва 
иккига ажралади. Биринчи тармоғи шимолий-ғарбга қараб Аден 
қўлтиғигача чўзилган (континентлар оралиғи ва континентал 
рифтларга туташади). Иккинчиси эса Австралияни жанубдан 
айланиб ўтиб, Тинч океанининг жанубий-шарқигача давом этади. 
Ундан Шимолий Америка материгига туташади. 
Уларнинг баландлиги океан ложасидан 3-4 км га боради, 
кенглиги эса 1000-2000 км ни ташкил этади. Ўрта океан тизмалари 
маркази бўйлаб ер ѐриқлари билан чегараланган йирик бўйлама 
ботиқлик чўзилган бўлади. У 
рифт водийси
деб номланади. 
Ўртаокеан тизмаларини кўндалангига (ҳар 50-100 км да) 
трансформали ер ѐриқлари
кесиб ўтади. Баъзан улар ЎОТ дан 
чиқиб континентал четларгача давом этади. Баъзи ер ѐриқларининг 
узунлиги 3,5 минг км, вертикал амплитудаси 100 дан 4000 м гача 
боради, Ўрта Атлантика тизмасининг ўркачи рифт водийси билан 


312 
биргаликда горизонтал йўналишда деярли 4 минг км га сурилган. 
Трансформали ер ѐриқлари бўйлаб устсурилмалар ва очилмалар 
ҳам ривожланган. Рельефда улар чуқур новлардан иборат. 

Download 6,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   187   188   189   190   191   192   193   194   ...   286




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish