Холдор Чиниқулов, Анвар Жўлиев


-расм. Бурмаларнинг эни ва бўйи орасидаги



Download 6,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet91/286
Sana01.03.2022
Hajmi6,59 Mb.
#476869
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   286
Bog'liq
Умумий геология

49-расм. Бурмаларнинг эни ва бўйи орасидаги 
муносабат бўйича морфологик турлари.


144 
пастки ва туташтирувчи қанотлари бир томонга қараб ѐтган бўлади. 
Номувофиқ флексураларда устки ва пастки қанотлар бир томонга, 
туташтирувчи қанотлари эса, қарама-қарши томонга қараб ѐтган 
бўлади. 
Флексуралар 
субстрат 
ѐтқизиқларида 
узилмали 
структуралар 
ҳосил бўлиши ва маълум 
блокнинг чўкиши натижа-
сида пайдо бўлади. Лекин 
бунда 
флексура 
ҳосил 
қилувчи қатлам яхлитлиги 
бузилмасдан 
чўзилган 
бўлади. 
Бурмали структура-
лар ва флексуралар табиатда жуда кенг тарқалган. Улар ер 
пўстининг тектоник ривожланиши натижасида вужудга келади ва 
ҳудуднинг геологик тараққиѐти тарихини босқичма-босқич 
ўрганишда муҳим аҳамиятга эга. Булардан ташқари кўпгина фой-
дали қазилма бойликларнинг ҳосил бўлиши ва тўпланиши бурмали 
структураларнинг ривожланиши билан боғлиқ. Бурмали структу-
раларни ва флексураларни ҳар томонлама ўрганиш фойдали 
қазилма конларини қидиришда, разведка ва эксплутация қилишда 
катта амалий аҳамиятга эга. 
Узилмали структуралар ва уларнинг морфологик турлари.
Узилмали структуралар (ер ѐриқлари) ер пўстида ривожланадиган 
тектоник кучлар таъсирида содир бўлиб, бурмали тоғларда кенг 
тарқалган. 
Ер пўстининг яхлитлиги бузилиши орқали бир-биридан аж-
ралган бўлаклари ўзининг фазода тутган ўрни ва сурилишда 
қатнашиш фаоллиги билан ажралиб туради. Сурилиш юзаси билан 
ажралган тоғ жинсларининг бўлаклари сурилмали структуралар-
нинг 
блоклари
ѐки 
қанотлари
деб аталади. Узилмали структуралар 
ер юзасидаги рельеф шакллари бўйича яққол кўриниб туради. 
Узилмали структураларнинг сурилиш юзаси текис ва нотекис 
бўлиши мумкин. Биринчи ҳолда у одатда силлиқланган бўлади. 
Бундай силлиқ ва ялтироқ юза - 
сирпаниш ойнаси
деб аталади.
Сурилиш юзаси нотекис бўлса, ўзаро харакатда бўлган блок-
лар орасида 
тектоник брекчиялар
ҳосил бўлиши мумкин. Тектоник 

Download 6,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   286




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish