Холдор Чиниқулов, Анвар Жўлиев



Download 6,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet246/286
Sana01.03.2022
Hajmi6,59 Mb.
#476869
1   ...   242   243   244   245   246   247   248   249   ...   286
Bog'liq
Умумий геология

 
23.1. Триас даври 
 
Триас даври 
мезозой эрасини бошлаб беради. Унинг номи шу 
давр ѐтқизиқларининг биринчи бор ўрганилган шимолий Герма-
нияда яққол уч табақали тузилишининг юнонча ифодаси - trias дан 
келиб чиққан.
Триас бельгиялик олим Ж. Омалиус Д'Аллуа (1831) томони-
дан «кейпер ѐтқизиқлари» номи билан ажратилган. Триас даври 
бундан 250 - 251 млн йил олдин бошланган ва 203 млн йил олдин
тугаган (давомийлиги 47 млн йил). 
Геодинамикаси.
Жанубий ва Шарқий Африкада, Марказий 
Ҳиндистонда ва Австралиянинг ғарбида континентичи рифт 
тизимининг 
ривожланишига 
қарамасдан 
Пангей 
ўзининг 
яхлитлигини сақлаб қолган. У Шимолий яримшарнинг юқлори 
кенгликларидан тортиб то Жанубий яримшарнинг қутбий кенглик-
ларигача давом этган.
Шу билан бир қаторда Пангейнинг лавразия қисмида ҳам, 
гондвана қисмида ҳам рифтогенез жараѐнлари кучайиб борган. 
Ўрта триас эпохасида умумий тектоник ва табиий-географик 
шароитлар эрта триасникига ўхшаш бўлган, аммо ўрта триас 
давомида катта ўзгаришлар бошланган. Парчаланаѐтган Пангейда 
Тетис океани кўрфази Ўрта ер денгизининг ғарбий чеккасида 
блокларга ажралиб кетган.
Кечки триас йирик ҳодиса - фаол тектоник сиқилиш 
деформацияси билан якунланган бўлиб, у Европада 
эртакеммирий
ва Осиѐда 
ҳиндистон 
орогенези номини олган. Бу деформациялар 
Шарқий Осиѐнинг анча майдонларини қамраб олган. Байкалорти 


398 
ҳудудидан то Ҳиндихитойгача нафақат ҳаракатчан қамбарларни, 
балки ҳаракатчан тизимлар, балки Хитой-Корейс ва Жанубий 
Хитой платформалари каби барқарор блокларни ҳам қамраб олиб, 
чўкинди қопламасини бурмалантирган. 
199- расм. Кечки триас учун палеотектоник реконструкция. 
Триасда охиргача бўлмасада Пангей-Пнинг ҳам ва удаги 
Гондвананинг ҳам ягоналигига барҳам берилади (Лавросиѐ 
мезозойнинг охиригача мавжуд бўлган) (199-расм).
Пангейни чор атрофдан субдукция зоналари ўраб олган бўлиб, 
уларнинг остида вулканоплутоник қамбарлар ривожланади. Шу 
билан бир қаторда унинг ички қисмларида рифтогенез жараѐнлари 
кучайиб боради. Энг йирик рифт тизимлари бўлиб Африка-
Шимолийатлантика, Карел-Ғарбийсибир, Жанубий Африка-Ҳинд, 
Ғарбийавстралия саналган; уларнинг кўпчилиги кейинчалик ѐш 
океанларнинг спрединг ўқларига айланган. 

Download 6,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   242   243   244   245   246   247   248   249   ...   286




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish