Холдор Чиниқулов, Анвар Жўлиев



Download 6,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet159/286
Sana01.03.2022
Hajmi6,59 Mb.
#476869
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   286
Bog'liq
Умумий геология

 
124-расм. U шаклидаги водий.
Гранд Каньон Колорадо дарѐси фаолияти туфайли ҳосил 
бўлган, кенглиги 29 километрга боради, сув сатҳи бўйича эса бир 
километрга яқин. 
Буюк Каньон
нинг узунлиги 446 километр бўлиб, 
чуқурлиги 1600 метрни ташкил этади. 
Буюк Каньон
нинг шаклланиши тектоник ҳаракатлар ва 
Колорадо платосининг кўтарилиши билан боғлиқ. Шу туфайли 
дарѐда оқим тезлиги кучайган, оҳактошлар ва қумтошлардан 


264 
иборат тубини ювиб, чуқурлатиш эрозияси туфайли ҳозирги 
кўринишини олган (125-расм). 
Дарѐлар гидроди-
намик режими бўйича 
тоғ ва текислик дарѐ-
ларига бўлинади. 
Тоғ 
дарѐлари

Тоғли ҳудудларда дарѐ 
ўзани оқим тезлигининг 
юқорилиги 
туфайли 
асосан тўғри чизиқли ва 
водийси тор бўлади. 
Бунинг асосий сабаби 
чуқурлатиш эрозиясининг фаоллигидир. Ўзан ва бутун водийда 
тўпланган аллювиал жинслар барқарор эмас, баъзан ювилиб 
туради. Эрозияга учрайдиган туб жинсларнинг каттиқ ѐки 
юмшоқлиги дарѐ водийларининг шу жойда бирмунча кенгайиши
торайиши ва бурилишига олиб келиши мумкин. 
Водийларнинг 
кенгайган 
жойларида 
дарѐ 
ўзани 
тармоқланиши, кам эгриликдаги меандр ҳосил қилиши, 
такомиллашмаган қайрга эга бўлиши мумкин. 
Текислик дарѐлари.
Уларда асосан ѐн эрозия кучли 
ривожланган бўлади. Водийнинг кўндаланг кесмаси U ҳарфига 
ўхшайди, тоғорасимон, яссиланган, кенг супали шакллардан иборат 
бўлади. 
Текисликларда дарѐ 
оқимлари тўғри чизиқли, 
меандрли ѐки тармоқ-
ланган бўлиши мумкин. 
Текислик 
дарѐларининг 
буралиб - буралиб оқиши-
ни 
меандр
(Кичик Осиѐ-
даги 
Меандр 
дарѐси 
номидан олинган) дейила-
ди (126-расм).
Меандрлар меандр-
ланиш қамбарини ҳосил қилади. Улар бурилишининг ташқи ѐйида 
ўзан қирғоғи ювилиб боради ва ички ѐйида қумли қошлар (косалар) 

Download 6,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   286




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish