Хирургик сил



Download 214 Kb.
bet4/8
Sana24.02.2022
Hajmi214 Kb.
#216441
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
sil

Сил остеомиелитида умуртқа суякларининг говаксимон моддаси некрозга учрайди ва тўқималарнинг казеоз парчаланиши кузатилади. Некроз сохасида совуқ абсцесс (холодный натечный абсцесс) келиб чиқади. Патологик жараёнга кўпинча умуртқа таналарининг олдинги қисми жалб бўлади ва суякнинг зарарланган кисми пастки умуртқа томон эзилиб бориши натижасида умуртқа поғонаси деформацияга учраб – букр (горб) пайдо бўлади. Умуртқа поғонасининг деформацияси понасимон кўринишда бўлади.

  • Сил остеомиелитида умуртқа суякларининг говаксимон моддаси некрозга учрайди ва тўқималарнинг казеоз парчаланиши кузатилади. Некроз сохасида совуқ абсцесс (холодный натечный абсцесс) келиб чиқади. Патологик жараёнга кўпинча умуртқа таналарининг олдинги қисми жалб бўлади ва суякнинг зарарланган кисми пастки умуртқа томон эзилиб бориши натижасида умуртқа поғонаси деформацияга учраб – букр (горб) пайдо бўлади. Умуртқа поғонасининг деформацияси понасимон кўринишда бўлади.

Совуқ абсцесс бирламчи ўчоқдан анча узоққача тарқалиши бориши, бел ва ёнбош бел мушакларининг бўйлаб, хатто чов сохасидан ўтиб, сон сохасигача тушиши мумкин. Қопсимон гранулема (мешковидная гранулема) дейилувчи совуқ абсцессда – бир вақтнинг ўзида бириктирувчи тўқима ва унинг бўшлиқларида хам яллиғланиш жараёни кузатилади.

  • Совуқ абсцесс бирламчи ўчоқдан анча узоққача тарқалиши бориши, бел ва ёнбош бел мушакларининг бўйлаб, хатто чов сохасидан ўтиб, сон сохасигача тушиши мумкин. Қопсимон гранулема (мешковидная гранулема) дейилувчи совуқ абсцессда – бир вақтнинг ўзида бириктирувчи тўқима ва унинг бўшлиқларида хам яллиғланиш жараёни кузатилади.

Суяк-бўғим силининг қуйидаги шаклллари тафовут қилинади:

Бўғим сили бирлачи оститга ўхшаб бошланади, аммо бунда жараёнга бўғим атрофидаги суякнинг ғоваксимон қатлами хам жалб бўлади.

  • Бўғим сили бирлачи оститга ўхшаб бошланади, аммо бунда жараёнга бўғим атрофидаги суякнинг ғоваксимон қатлами хам жалб бўлади.
  • Бўғим силининг қуйидаги шакллари тафовут қилинади:
  • Синовиал
  • Фунгоз
  • Суяк

Download 214 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish