Хирургик сил



Download 214 Kb.
bet5/8
Sana24.02.2022
Hajmi214 Kb.
#216441
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
sil

Синовиал тури

  • Касалликнинг бу тури бўғим синовиал пардаларидан экссудатнинг кўп ажралиши билан кечади. Экссудат тўла тўкис сўрилиб кетиши ёки оёқларда харакатнинг чекланишига сабаб бўлиши мумкин.

Фунгоз тури

  • продуктив яллиғланиш жараёнлари устун бўлганида келиб чиқади. Грануляцион тўқима бўғим бўшлиғини тўла тўлдиради ва бўғим капсуласи ва атроф тўқамаларга ўсиб киради. Натижада бўғим ўлчамлари яққол катталашади, тери эса юпқалашиб, оқиш тусга киради ва “оқ ўсма” («белая опухоль») келиб чиқади. Грануляцион тўқима суякка хам ўсиши мумкин; суяклар чеккаларининг бир бирига яқинлашуви натижасида бўғим бўшлиғи тораяди.

Суяк тури

  • Бўғим силининг бу тури бўғимнинг реактив яллиғланиши заминида бирламчи остит кўринишида намоён бўлади. Яллиғланиш жараёни кўпинча инфильтратив тус олади бўғимлар контрактураси, патологик чиқишлар (вывихи) чақиради ва иккиламчи инфекция ривожланиши мумкин.

Клиникаси

  • Суяк-бўғим сили аста секинлик билан бошланади. Узоқ вақт ўтганидан кейин махаллий белгилар пайдо бўлиши мумкин:
  • 1. Оғриқлар.
  • 2. Оёқ қўлларда харакатларнинг
  • чекланганлиги.
  • 3. Оёқ қўллар деформацияси.
  • 4. Гавда кўринишининг (осанки) бузилиши.
  • 5. Мушакларнинг атрофияси.

Жараённинг тарқалиши қуйидаги омилларга боғлиқ:

  • 1. Жараённинг локализациясига.
  • 2. Организмнинг реактивлигига.
  • 3. Беморларнинг ёшига.

Оғриқлар нерв охирларининг токсик таъсирланишидан ёки уларнинг яллиғланиш инфильтрати босими таъсиридан келиб чиқади. Оғриқлар доимий ёки кўчиб юрувчи тусда бўлиб, оёқ қўлларга жисмоний зўриқишнинг ортишидан кучаяди. Баъзан оғриқларнинг йирик нерв стволлари бўйлаб рефлектор тарқалиши кузатилади. Бунда оғриқлар патологик ўчоқдан анча узоқда бўлиши мумкин.

  • Оғриқлар нерв охирларининг токсик таъсирланишидан ёки уларнинг яллиғланиш инфильтрати босими таъсиридан келиб чиқади. Оғриқлар доимий ёки кўчиб юрувчи тусда бўлиб, оёқ қўлларга жисмоний зўриқишнинг ортишидан кучаяди. Баъзан оғриқларнинг йирик нерв стволлари бўйлаб рефлектор тарқалиши кузатилади. Бунда оғриқлар патологик ўчоқдан анча узоқда бўлиши мумкин.

Download 214 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish