Hayvonot dunyosining zamonaviy sistemasi



Download 7,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet242/414
Sana16.12.2022
Hajmi7,33 Mb.
#888196
1   ...   238   239   240   241   242   243   244   245   ...   414
Bog'liq
Туплам

Фойдаланилган адабиѐтлар: 
1.
Анасимов Б.А., Белов Л.Г. и др. Защита картофеля от болезней, вредителей и сорняков. – 
М.: Картофелевод, 2009. – 272 с. 
2.
 
Гнутова Р.В., Толкач В.Ф. Фитопатогенные вирусы и их штаммы, идентифицированные 
на азиатской территории России // Микробиологический журнал. –Москва. 2004.- Т. 66. - №4. - 
С. 48-55. 
3.
Эргашев И.Т. Абдукаримов Б.Т., Остонақулов Т.Э. Картошканинг вируссиз 
уруғчилигига оид тавсиялар. –Тошкент: Фан, 2005, - 19 б. 
4.
Ваҳобов А.Ҳ. Умумий вирусологиядан амалий машғулотлар. I-жилд, –Тошкент: 


267 
Университет, 2004. – 150 б. 
5.
 
Дьяконов К.П. Экологическая характеристика полевой популяции тлей (Homoptera, 
Aphididae), вредящих сое. // Аграрная наука-сельскохозяйственному производству Дальнего 
Востока: К 75 летию образования Россельхоз академии. - Владивосток. 2005. - С. 403-407. 
6.
Егизбаева Т.К., Лесова Ш.Т., Жумагелданов Б.К. Получение устойчивых к стрессовым 
факторам внешной среди линий картофеля // Биотехнология в Казахстане: проблемы и 
переспективы инновационного развития: Тез. докл. – Алма-ата, 2008. – С. 84-87. 
7.
Agindotan B.O., Shiel P.J., Berger P.H., Simultaneous detection of potato viruses, PLRV, 
PVA, PVX and PVY from dormant potato tubers by TaqMan
(R)
real-time RT-PCR. J. Virol methods. 
142, 2007. – р. 1-9. 
 
 
ПАЧКАМАР СУВ ОМБОРИНИНГ ИХТИОФАУНАСИ 
Файзуллаева М.Б. 
Ўзбекистон Миллий университети 
Бугунги кунда Ўзбекистондаги биологик хилма хилликнинг муҳим таркибий 
қисмларидан бири саналган сув ҳавзалари мамлакатимиз экологик барқарорлигини ва озиқ 
овқат хавфсизлигини таъминлашда муҳим аҳамият касб этмоқда. Айниқса Ўзбекистон
Республикаси Президентининг 2017 йил 1 майдаги ―Балиқчилик тармоғини бошқариш 
тизимини такомиллаштириш чора тадбирлари тўғрисида‖ ги қарори мазкур соҳада юз 
бераѐтган туб ислоҳотларни янада чуқурлаштириш, жумладан балиқ етиштиришда илғор 
усуллар ва интенсив технологияларни қўллаш имкониятларини тубдан янги босқичга
кўтаришга хизмат қилади. 
Табиий ресрус сифатида сув хавзалари инсониятнинг моддий ва маънавий эҳтиѐжларини 
қондириб келган ва айни вақтда ҳавзалардан оқилона фойдаланиш йўналишидаги фаолиятни 
янада жонлантириш ва янги босқичга кўтариш соҳадаги илмий тадқиқотларни 
чуқурлаштиришни тақазо этмоқда. Бугунги кунда мамлакатимизда асосан 10га яқин балиқ
турлари овланади. Ушбу турлардан айримлари биз ўрганаѐтган пачкамар сув омборида ҳам
учрайди. Пачкамар сув омбори ўзанли, мавсумий бошқарилувчи, Ғузордарѐнинг водийсида 
дарѐни ҳосил қилувчи Ўрадарѐ ва кичик Ўрадарѐлар қўшилган жойда қурилган. Дарѐлар 
оқимини бошқариш, Қашқадарѐ вилояти Ғузор тумани аҳолисини сув билан таъминлаш 
мақсадида қурилган. Ўрадарѐнинг сув йиғиш майдони 1570 км
2
, узунлиги 102 км. Сув йиғиш 
баландлиги мос равишда 1800 м ва 1420 м. Ғузордарѐнинг сув йиғиш майдони, Пачкамар сув 
омборидан қуйида 3170 км
2
. Ғузордарѐ сувининг энг катта сарфлари қор ва ѐмғир сувлари 
туфайли ҳосил бўлади. Тошқин сувлари энг юқори чўққига ѐмғир кўп бўладиган вақтларда 
чиқади.
Пачкамар сув омбори жойлашган туман иқлими. 
Қашқадарѐ 
вилоятининг 
Ғузор 
тумани 
Субтропик 
иқлим 
шароитига 
яқин, бир йиллик қуѐшли кунлар 290-300 кунни ташкил қилади, энг юқори 
ҳаво ҳарорати июн-июл ойларида 45-47 
0
С гача, қуйи ҳарорат -10 
0
С дан паст бўлмайди. 
Ўртачайилликѐғин миқдори 350 мм, ўртачайиллик температура 16,4 
0
С га тўғри келади. Ёғин 
феврал-апрел ойлари оралиғида кўпроқ ѐмғир, жала кўринишида юз беради. Ҳаводаги намлик 
миқдорининг камлиги туфайли ўртача йиллик буғланиш 1650 мм га тенг. Сувомбори музлаши 
кузатилмаган. Ғузордарѐ водийси бўр даври ѐшидаги чўкинди жинсларини ювилиб кетишидан 
ҳосил бўлган, 100 м қалинликдаги турли хил оҳактошли қатламдан иборат бўлиб, орасида мой 
қатламлар аргиллит, қумли қатламларнинг 3-15 метрли қатламлари бор.
Тадқиқотларимиз натижасида Пачкамар сув омборида жаъми 22 та турга мансуб 
балиқлар учрашлиги аниқланди. Аниқланган турлардан кўп учрайдиган турларининг биологик 
хусусиятлари ўрганилди. 


268 
Пачкамар сув омборининг балиқлари рўйхати 
1–жадвал
№ Балиқ турлари 
Овлана-
диган 
Овлан- 
майдиган 
Абори- 
ген 
Иқлимлаш-
тирилган 

Зоғорабалиқ-
Cyprinuscarpio



Судак-
Stizostedionlucioperca



Самарқанд 
храмуляси-
Varicorhinuscapoeta



Лаққа-
Silurisglanis



Чўртансифат 
оққайроқ-
Aspioluciusesocinus


Оқ амур-
Ctenopharyngodonidella



Қиррақорин-
Hemiculterleucisculus


Туркистон қум балиғи-
Gobio 
gobio lepidolaemus


Оқ 
дўнгпешона-
Hypophthalmichthysmolitrix



Қизилкўз (плотва)-
Rutilusrutilus


10 Товонбалиқ 
(карас)-
Carassiusauratusgibelio


11 Шарқий 
лещ-
Abramisbramaorientalis


12 Илонбош-
Channaarguswarpachowski


13 Орол 
шемеяси-
Chalcalburnuschalcoidesaralensi


14 Қилич 
балиқ 
(чехон)- 
Pelecuscultratus


15 Зарафшон 
елеци-
Leuciscuslehmani


16 Остролучка-
Capoetobramakuschakewitschi


17 Оддий 
қорабалиқ-
Schizothoraxintermedius


18 Голец-
Noemacheilusdorsalis


19 Қизил 
қанотли 
балиқ.-
Scardinius erythrophthalmus


20 Амур 
чебачеки-
Pseudorasbora 
parva


21 Гамбузия-
Gambusia 
affinis 
holbrook


22 Риногобиус-
Rhinogobius sp.


Ушланган балиқларнинг яримидан кўпроғини (59 %) Зоғорабалиқ – 
Cyprinus carpio
Linne. ташкил этади. Ундан кейинги ўринда, Самарқанд храмуляси – 
Varicorhinus heratensis 
steindachneri
(Kessler),Оқ амур балиғи-
 Ctenopharyngodon idella
,Қиррақорин балиғи – 
Hemiculter 
leucisculus
Basilewsky., Туркистон қум балиғи-
Gobio gobio lepidolaemus
, ва Чўртан сифат 
оққайроқ–
Aspiolucius esocinus
Kessler.бўлиб, уларнинг умумий ушланган балиқчалар орасидаги 
салмоғи 31% эгаллаши аниқланди.Энг кам миқдорда эса Қилич балиқ (чехон)- 
Pelecus 
cultratus,
Қизил қанотли балиқ.-
Scardinius erythrophthalmus,
Риногобиус- 
Rhinogobius sp.
Қиррақорин-
Hemiculter leucisculus 
балиқлари эканлиги кузатилди. 

Download 7,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   238   239   240   241   242   243   244   245   ...   414




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish