Hayvonot dunyosining zamonaviy sistemasi


Замонавий фан сифатида биоинформатика ўз олдига қўйган вазифаларни



Download 7,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet240/414
Sana16.12.2022
Hajmi7,33 Mb.
#888196
1   ...   236   237   238   239   240   241   242   243   ...   414
Bog'liq
Туплам

Замонавий фан сифатида биоинформатика ўз олдига қўйган вазифаларни 
бажаришда, жумладан, турли организмларнинг геном кетма - кетликларини 
солиштириш, биомолекулаларнинг фазовий ҳолатларини визуализациялаштириш ва 
филогенетик дарахтларни тузишда турли дастурий таъминотларга таянади [9,10]. Қуйида 
ушбу дастурий таъминотлардан бир гуруҳининг қисқача таърифи келтирилган: 
ACT
(Artemis Comparison Tool) - геном таҳлили; 
Arlequin
- популяцион – генетик маълумотларнинг таҳлили;
BioEdit 
- нуклеотидлар ва аминокислоталар кетма – кетликларининг кўплик 
таққосланишлари муҳаррири;
BLAST
- нуклеотидлар ва аминокислоталар кетма – кетликлари маълумотлар 
базаларидан қариндош кетма – кетликларини излаб топиш[14];
Clustal
- нуклеотидлар ва аминокислоталар кетма – кетликларининг кўплик 
таққосланишлари;
FigTree
- филогенетик дарахтни тузиш муҳаррири;
MEGA
- молекуляр – эволюцион генетик таҳлил;
T-Coffee
- нуклеотидлар ва аминокислоталар кетма – кетликларининг кўплик 
таққосланишлари. ClustalW ва ClustalX дастурларига нисбатан анча сезгир; 
PopGene
- популяция турли – туманлигининг генетик таҳлили;
SPAdes
- бактериал геномларини йиғувчи
Биоинформатика фанининг ривожланиши одамнинг геномини аниқлаб, ҳар бир 
организмнинг геном маълумотларидан келиб чиққан ҳолда унга инновацион жиҳатидан 
ѐндашиб янги дори воситаларини яратиш имконини беради. Одамнинг геноми ҳақидаги 
маълумотларга таянган ҳолда фақатгина муаммоли генларга (касаллик манбааларига ѐки 
―молекуляр нишонлар‖га) таъсир этадиган дори воситаларини яратиш биоинформатика фани 
олдида турган вазифалардан ҳисобланади. Буларнинг барчаси даволаниш жараѐнларини 
тезлаштиради ва даволаниш харажатларининг қисқаришига самарали равишда ѐрдам беради.
Хулоса ўрнида айтиладиган бўлса биоинформатика бу ҳар қандай биологик ахборотнинг 
қайта ишланиши учун компьютер воситаларидан фойдаланишдир. Биоинформатика фани 


265 
қисқача ривожланиш тарихига эга бўлсада унинг замонавий фанлар орасида тутган ўрни 
беқиѐсдир. 
АДАБИЁТЛАР: 
1.
Игнасимуту С. Основы биоинформатики. М.: РХД, 2007. 320 с.
2.
Гельфанд М. С. Апология биоинформатики // Биофизика, 2005, Т. 50 (4), c.752 – 766 
3.
Леск А. Введение в биоинформатику. М.:Бином, 2009.318 c.
4.
Hagen B. The origins of bioinformatics // Nature Review Genetics, 2000. V.1,p. 231 – 236
5.
Ouzounis C., Valencia A. Early bioinformatics: the birth of a discipline – a personal view // 
Bioinformatics, 2003, V. 19, p. 2176 – 2190.
6.
Attwood T.K., Gisel A., Eriksson N-E., Bongcam-Rudloff E. Concepts, Historical Milestones and the 
Central Place of Bioinformatics in Modern Biology: A European Perspective// Bioinformatics - Trends 
and Methodologies, 2011.
7.
В.Н.Сойфер. Международный проект «Геном человека». Соросовский Образовательный 
Журнал, 1998, №12. с.4-11.
8.
Kapushesky M., Parkinsoh H., Sarkans U., Brazma A. Functional Genomics and Transcriptomics / 
EBI Services Review, 2011. 
9.
Searls D. The roots of bioinformatics // PLoS Computational Biology, 2010, V. 6. 
10.
Ivan Y.Torshin. Bioinformatics in the Post-Genomic Era: The Role of Biophysics, Novapublishers, 
2006, ISBN 1-60021-048-1 

Download 7,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   236   237   238   239   240   241   242   243   ...   414




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish