БОБУРНОМА
169
уни олиб к ел д и . Б и т т а к е ж и м к и й д и р и л -
ган (уруш в ақ т и д а отга к и й д и р и л а д и г а н
ў қ ў т м а с м ахсус ё п и н ч и қ ) отни т о р т и қ
қ и л и б к ел ти р и б , х и з м а т и м г а к и р и ш и н и
б и л д и рд и . У й и ги р м а и к к и - й и г и р м а уч
ё ш л а р д а эди. У л а р н и н г к ў п л а б сурув-
под ал ар и қ ў н и м ж о й н и н г гир-атроф лари-
да б о қ и л ард и . Ҳ индустонни қ ў л г а ки р и
т и ш н и я т и д а э к а н и м и з боис бир қ ан ч а
в а қ т т у р к и й л а р т а с а р р у ф и д а б ў л г а н
Б ҳ и р а , Х ушоб, Чаноб, Ч а н у т
си нгар и
в и л о я т л а р н и худди ўа м у л к и м и з д е к та-
саввур қ и л а р д и к . К уч билан бўлса ҳам,
т и н ч л и к й ў л и б и л а н бўлса ҳ ам қ ў л г а
к и р и т и ш и м и з г а а н и қ и ш о н а р д и к . Ш у
сабабли бу т о ғл и к х а л қ билан я х ш и муо-
м ал ад а б ў л и ш и м и з зарур ва л о зи м эди.
Ҳ еч к и м б у л а р н и н г с у р у в - п о д а л а р и г а
т егм аси н, улар и п и н и н г учи ҳ ам узил-
м асин, игнаси си нм аси н, атроф ж ойлар-
д а г и л а р г а з а р а р ва нуқсон е т к а з и л м а -
син, деб ф арм он берилди.
Тонгда у ердан ж ў н аб пеш ин намози
чоғи К а л д а к а ҳ о р га келиб т у ш д и к . Бутун
атр о ф х ав и д зо р (ҳ ал и бош ч и қ а р м а г а н
арпа-буғдойзор) билан қо пл ан ган ди . Кал-
д а к а ҳ о р ж у д а аж о й и б ж о й э кан . Б ҳ и р а
дан ўн к у р ў ҳ нари, Ж у д тоғин инг ораси-
да — текис ерда ж о й л а ш г а н бу т е к и с л и к
ўртасида к а т т а к ў л бор; атроф даги тог-
л ард ан ём ғир сувлари йиғилиб ш у к ў л
ҳосил бўлган. У нинг ай л а н аси уч курўҳ-
га я қ и н . Ш и м о л и д а гўзал м айсазор, ғар-
бида — тоғ этагида ч аш м а бор. Б у чаш -
ма суви к ў л га т е п а л и к д ан оқиб ту ш ад и.
Ж о й қ и л и ш г а ж у д а м а ъ қ у л ер эди, боғ
с о л д и м . Б о ғи Сафо деб а т а л д и . Ж у д а
х у ш ҳ а в о ва тоза ер экан . Ш ар ҳ и н и ке-
й и н р о қ батаф сил битам из.
К а л д а к а ҳ о р д а н с а ҳ а р д а о т л а н д и к .
Ҳ а м т о т у д о в о н и т е п а с и д а т у р л и е р л и
х а л қ а р з и м а с т о р т и қ л а р б ил ан к ел и б ,
м у л о з а м а т қ и л д и л а р . А б д у р р а ҳ и м ши-
ғ о в у л г а к е л г а н л а р н и қ ў ш и б , Б ҳ и р а г а
ю бордик. У Б ҳ и р а х а л қ и н и биз томонга
оғдириб, бу ер л ар қ ад и м д ан т у р к л а р г а
т е г и ш л и булиб к е л г а н , зи н ҳ о р в аҳ и м а
ва қ ў р қ у в г а туш и б элни па р о к ан д а қил-
м ан глар , биз бу ерлардан ва бу х ал қ д ан
узоқ эм асм и з, тал о н -то ро ж га йўл қўйи л-
м айд и , деб айтади.
Ч о ш т довонининг пастига тушиб Қур-
бон Ч а р х и й , А б д у л м а л и к Х остий бош-
ч и л и ги д а е т т и -сак к и з к и ш и н и хабар ол-
гани олдинга юбордик. И л г ар и борган-
лар д ан Мир М уҳам м ад М аҳ д и й х о ж а бир
к и ш и н и к ел т и р д и . Ш у пайт афгонлар-
ни нг у л у ғл ар и д ан бир неча к и ш и совға-
салом билан к елиб, х и з м ат и м г а кирм оқ-
ч и л и к л а р и н и билдирди. У ларни Л ангар-
хонга қуш иб , б ҳ и р а л и к л а р н и биз томон-
га оғд и р и ш г а уриниб кўрига учун юбор-
д и к . Довондан ошиб, ч ан галзо р д ан чи-
қиб ўнг қанот, чап қан от, м а р к аз қу ш ин-
л а р саф тортиб Б ҳ и р а то м о н га йун ал-
д и к . Б ҳ и р а г а я қ и н л а ш г а н м а ҳ а л и м и з
Д а в л а т х о н , Д эва ҳ и н д у ва С е к т у н и н г
ўғли Б ҳ и р а арбоблари билан к елиб, бит-
тадан от тортиқ қ и л и б и лтиф от кўрсат-
д и л ар . П еш ин нам ози дан кей и н Б ҳ и р а
элига зи ё н -заҳ м ат ет к азм ай , Б ҳ и р а шар-
қ и д а ж о й л а ш г а н Б а ҳ а т дарёси ёқасида-
ги сабзазорда т ў х тад и к.
Т е м у р б е к Ҳ и н д и с т о н н и э г а л л а б ,
сўнгра у ердан ч и қ и б к е т г а н и д а н буён
Б ҳ и р а , Хушоб, Чаноб ва Ч и н и в а т каби
бир неча в и л о я т л а р Тем у рб ек авлоди-
ни нг я қ и н л а р и ва у л ар г а т е г и ш л и ки-
ш и л а р т а с ар р у ф и д а эди. Ш о ҳ р у х мир-
эонинг набираси С ую рғатм иш м ирзонинг
ў ғ л и С у л т о н М а с ъ у д м и р з о н и К о б у л
ҳам д а Зобул в и л о я т л а р и ва ҳ у к у м ат и га
э г а л и к қ и л г а н и у ч у н С у л т о н М асъ у д
Кобулий деб ай ти ш а р д и . Султон Масъ-
уднинг қ ў л и д а тарбия топганлардан Мир
А л и б е к н и н г ў ғи л л а р и — Бобойи Кобу-
л и й , Д арёхон ва О поқхон, к е й и н ч а л и к
у ни Ғ о зи хо н д е й и ш а р эд и л а р , Султон
М асъуд м ирзо ва ўғли А л и А сғар мирзо-
дан сўнг з ў р л и к билан Кобул ва Зобул-
ни ҳамда Ҳ индустон нин г з и к р этилган
тум ан ва в и л о я т л а р и н и қ ў л га к и р и т ган
эдилар. Султон Абусаид мирзо замони-
да Кобул ва Ғазни б у л ар н и н г тасарру-
фидан ч иқд и. Ҳ индустондаги ви л о я т л а р
эса у л ар н и н г тасар р у ф и д а қолганди.
К о б у л г а б и р и н ч и м а р т а к е л г а н
т ў қ қ и з юз ў н и н ч и й и л и Ҳ и н д у с т о н г а
к и р и ш и стагида Х айбардан ўтиб Паршо-
в а р г а к е л г а н д а Б о қ и Ч а ғ о н и ё н и й н и н г
саъй ҳ а р а к а т и билан қ у й и Б ан гаш сари,
я ъ н и К у ҳ а т г а қар аб юриб А фғонистон
е р л а р и н и н г к а т т а қ и с м и н и я к со н қил-
д и к , од ам л ар ин и қириб, Б ан н у ва Дашт-
ни тал он-торож қ ил и б, Д у к и о р қ ал и орт-
га қ ай тд и к .
Do'stlaringiz bilan baham: