БОБУРНОМА
159
Б а р о н г о р ( ў н г қ а н о т ) : М и р з о х о н ,
Ш и р и м тағо йи , Ё р ак тагойи ак а-у ка л а -
ри билан, Ч а л м а мўгул, Айюббек, Муҳам-
мадбек, И броҳим бек, А ли Сайдим муғул
м ў ғ у л л ар и билан, Султон А ли т а н қ ў р и қ -
ч и, Х удобахш ва А булҳасан ак а-у к ала-
ри билан.
Ж а в о н ғ о р (чап қан о т): А б д у р а ззо қ
м ирзо, Қосимбек, Тангриберди, Қ анбар
А л и , А ҳ м а д э л ч и Б ў ғ а , Ғ ўри б ар л о с,
С аййид Ҳ усайн А кбар, М ирш оҳ қ ав ч и н .
И ровул (ҳ у ж у м ч и қисм): Н осир мир-
зо, С ай йид Қосим э ш и к оға, Муҳиб Али
қ ў р ч и , Бобо ўғли О лловеран т у р к м а н ,
Ш е р қ у л и қоровул ак а-у к а си билан, Му-
ҳ а м м а д А ли.
Ғулда (м ар казд а), м ени нг ўнг қўлим -
да Қосим к ў к а л д о ш , Султон М уҳам м ад
д ў л д о й , Ш оҳ М аҳ м у д п а р в о н а ч и , Қул
Б о я з и д баковул (ош паз), К ам ол шарбат-
чи; сўл қў л и м д а: Х о ж а М уҳам м ад А ли,
Дўст Н осир, М ирим Н осир,
Бобо Шер-
зод, Х о н қ у л и , Вали х ази н ач и , Қ утлуқ-
қадам қаровул, Мақсуд сувчи, Бобо Ш айх.
Ғулда б уткул хос ам ал д о р л ар эди. Кат-
та б ек лардан ҳеч к и м й ў қ эди.
Б у з и к р эти л ган л ар д ан ҳеч к и м ҳ ал и
б е к л и к мартабасига етм аган ди. Б у қисм-
да Ш ербек, Ҳ отам қўрбеги, К еп ак Қул-
бобо, А б у л ҳ а с а н қ ў р ч и , м ў ғ у л л а р д а н
Урус, А ли Саййид, Д арвеш А л и Саййид,
Х у ш к е л д и ч ал м а, Д ўсткелд и ч ал м а тоғ-
чи ва А мочи М единий, т у р к м а н л а р д а н
М ансур ва Рустам А ли ак а -у к а с и билан,
Ш о ҳ н аза р Сую ндук б итилган.
Ғаним к и ш и с и и к к и г а бўлинди: бир
гуруҳ Ш оҳбек номи билан м аш ҳ у р Шоҳ
Ш у ж о ъ арғун бош чи ли гид а. Б у нд ан сўнг
ф а қ а т Ш оҳ б ек деб б и т и л а д и . Я н а бир
б ў л аги у к аси М у қ и м б о ш ч и л и ги д а . Бу
а р г у н л а р н и н г о д а м л а р и н и о л т и - е т т и
минг ҳисоблар эдилар. Ш убҳасиз тўрт-
беш м ин ги қ у р о л -яр оғл и эди. М ар каз ва
ўнг қ ан о т б илан Ш оҳ б екни нг ўзи рўпа-
ра бўлди. М уқим чап қан от
билан юзма-
юз турди. М у қ и м н и н г л а ш к а р и ак аси-
нинг л а ш к а р и д а н бир озгина к ам р о қ эди.
Б и з н и н г ж а в о н ғ о р д а г и Қ о с и м б е к ва
йў л д о ш л ар ига у ж у д а қ а т т и қ ҳ у ж у м қил-
ди. У руш в а қ т и га ч а и к к и -у ч к и ш и ке-
либ Қ осим бекдан к ў м а к тилади. Б и зн и н г
о л д и м и зд аги ёв ҳам к у ч л и бў л гани учун
к ў м а к а ж р а т и б б ер о л м ад и к . Ғаним та-
р а ф и г а т ў х т а м а й ҳ а р а к а т қ и л д и к . Ўқ
к е л а б о ш л а г а н ф у р с а т д а бир б и з н и н г
ҳ у ж у м ч и қ и с м и м и з н и уриб қ а й т а р и б ,
м а р к а з г а ти қ д и л ар . Т и нм ай ў қ қ а тутиб
о л д и н га с и л ж и й в е р д и к , бир оз фурсат
ў қ отиб д у ш м а н л ар т ў х таган д ек бўлди-
лар. Қ ар ш и м д а бир к и ш и элни ч ақир и б,
отдан туш иб (менга) ў қ отм оқчи бўлди,
биз т ў х то вси з юриб к е л г а н и м и з сабаб-
ли, м а қ с а д и г а етол м ай о тлани б ж ўн аб
қолд и. Отдан ту ш ган бу одам Шоҳбек-
нинг ўзи экан.
Уруш пайти П ирибек т у р км ан тўрт-
беш ак а-у к а си билан с ал л ал ар и н и ечиб,
ёвдан юз ўгириб, бизга қ ў ш и л д и л а р . Бу
П и р и б ек Шоҳ И смоил Б о ян д у р султон-
л а р и г а эга б ўлиб, И р о қ м а м л а к а т и н и
эгал л ага н и д а А бдулбоқий
м ирзо ва Му-
родбек Б о ян д у р б ош ли қ ту р к м ан бекла-
ри билан к ел ган ту р к м ан л ар д ан д и р .
Унг қ а н о ти м и з н и ёв бурунроқ чекин-
тирди. Унг қ а н о ти м и з н и н г учи мен ке-
й и н р о қ барпо қ и л г а н б о қ қ а тисар ил иб
борди. Чап қ ан о т и м и з Бобо Ҳ асан Аб-
долдан х и й л а қ у й и р о қ и к к и ён и га да-
р ах т л ар ў т қ а з и л г а н ар и қ л а р г а етиб бор-
ди. Б и з н и н г чап қ ан о т и м и з рўпарасида
ў зи га я қ и н к и ш и л а р и билан М уқим ту-
рарди. Чап қ ан о ти м и з киптилари ганим
М уқим к и ш и л а р и г а
нисбатан ж у д а оз
эди. Тангри ин оят қил д и. Қ андаҳор ва
к е н т л а р и г а б о р ад и га н и к к и ён и д а да-
р ах т л а р ўсиб ётган уч-тўртта к ат т а ар и қ
б и зн и н г чап қ ан о ти м и з ва ғаним ўрта-
сида бўлди. Б и з н и к и л а р к е ч и к бошини
эгаллаб ёвни ў ти ш га қ ў й м а д и л ар .
Чап қанот ж ан гч и л ар и оз бўлиш ига
қ арам ай я х ш и , мардонавор урушиб ёвни
тўхтатди. А рғунлар тараф идан Ҳалвочи
тархон сув ичида Қанбар
А ли ва Тангри-
берди билан қил и ч чопиш дилар. Қанбар
Али яр ал анд и. Қ осимбекнинг пешонаси-
га ўқ тегди. Ғўри барлоснинг қош и усти-
га ўқ тегиб ч ак к аси д ан тешиб чиқди.
У ш б у ф у р с а т д а ё в н и қ о ч и р и б , бу
а р и қ л а р д а н Мурғон (қ уш ла р ) тоғининг
т у м ш у г и г а қ а р а б ў т д и к . А р и қ л а р д а н
ўтаётган п а й т и м и зд а бир ч оп қ и р от мин-
ган к и ш и тоғ этагида у томонга ё бош қа
т о м о н г а
к е т и ш у ч у н т а р а д д у д л а н и б ,
ох ир и бир томонга қар аб ж ў н а д и . Шоҳ-
б ек к а ў х ш а т д и м . Ч а м аси Ш оҳбек эди.
Ёвни ен ггач , б и з н и к и л а р у л ар н и бата-
мом аси р т у ш и р и ш ва қ у в л а ш учун кет-
www.ziyouz.com kutubxonasi