Қуролсизлантирилган ҳудуд – давлат ҳудудининг шундай қисмики, мазкур давлат ушбу ҳудудда мудофаа иншоотлари ва истеҳкомларни қуриш, қуролларнинг маълум турларини жойлаштириш каби ҳаракатларни ҳамда қуролли кучларни қисқартириш ёки уларга эга бўлмаслик (халқаро) мажбуриятини олади. Бундай ҳудудлар халқаро битимлар (шартномалар) асосида манфаатдор давлатлар томонидан ўзаро хавфсизликни мустаҳкамлаш мақсадида яратилади.
Тўлиқ қуролсизлантирилган ҳудуднинг элементлари: мавжуд мудофаа иншоотларини тугатиш ва янги қурилаётганларини тақиқлаш, ушбу ҳудудларда полиция кучларидан бошқа қуролли кучларни сақлаб туришни тақиқлаш. Шунингдек, қуролсизлантирилган ҳудудда ҳарбий материалларнинг ишлаб чиқарилиши ва олиб кирилиши, ҳарбий самолётларнинг учиб ўтиши ҳам тақиқланиши мумкин. Умуман, ушбу йўналишда амалга ошириладиган барча ҳаракатлар давлат ҳудудининг мазкур қисмидан ҳарбий мақсадларда фойдаланишнинг олдини олишга қаратилган.
Қисман қуролсизлантириш, одатда, янги ҳарбий иншоотларни қуришни тақиқлаш, ушбу ҳудудда жойлашган қуролли кучлар сонини ҳамда қуроллар турлари ва қудратини чеклашга қаратилгандир. Маълум ҳудудни бетараф деб эълон қилиш деганда, давлат ҳудудининг мазкур қисмида ҳарбий ҳаракатларни амалга ошириш ёки ундан ҳарбий ҳаракатлар учун таянч сифатида фойдаланиш тақиқланиши тушунилади. Давлат ҳудудининг маълум қисмини бетараф қилиб қўйиш давлатнинг ҳарбий ҳаракатлар бошланганда бетараф бўлиб қолишини англатмайди. Бироқ, ҳарбий ҳаракатлар театридан бетараф қилинган ҳудуд истисно бўлиши лозим.
Бир вақтнинг ўзида маълум ҳудудни бетараф қилиб белгилаш ва қуролсизлантириш муҳим аҳамият касб этади.
Халқаро муносабатлар амалиётида қуролсизлантирилган ва бетараф қилиб белгиланган ҳудудлар асосан чегара ҳудудлари, халқаро канал ва бўғозлар, ороллар, шунингдек, алоҳида олинган шаҳарлардан иборат бўлади.
Антарктиканинг халқаро-ҳуқуқий мақоми. Антарктика қалин муз билан қопланган бўлиб, ушбу қитъанинг ҳамда унга туташиб турувчи сув ва оролларнинг алоҳида халқаро-ҳуқуқий мақоми ХХ аср бошида бир қатор давлатлар томонидан у ёки бу асосларда ушбу ҳудуднинг алоҳида туманларига нисбатан ўз суверенитетини эълон қилишлари ва бунинг натижасида давлатлар ўртасида низолар ва қуролли тўқнашувлар келиб чиқиши билан боғлиқ.
Бундай ҳолатнинг истиқболи йўқлиги ва инсониятнинг умумий манфаатлари йўлида Антарктикани ўрганиш ва ундан фойдаланишга қаратилган халқаро ҳамкорликнинг жадал ривожланиши унинг алоҳида халқаро-ҳуқуқий мақомини ва ҳудуди тартибини белгилашни талаб қилди.
1959 йилда Антарктика бўйича халқаро конференция чақирилди. Ушбу конференция Антарктика тўғрисидаги Шартномани ишлаб чиқди. Дастлаб мазкур шартнома қатнашчилари 12 та давлатдан иборат бўлган бўлса, бугун унинг қатнашчилари сони 40 дан ортиқдир. Ушбу Шартнома асосида, кейинчалик, Антарктика ҳуқуқий ҳолатини тартибга солувчи, хусусан, Антарктика захираларидан фойдаланиш борасида шартномалар тузилди.
1959 йилда қабул қилинган шартнома икки асосий ҳолатдан келиб чиқади:
биринчидан, у қандайдир давлатнинг Антарктика ҳудудининг бирор қисмига нисбатан суверенитетини тан олмайди ва шу билан бирга мавжуд ҳудудий даъволарни инкор ҳам этмайди (мазкур шартнома бундай даъволарни «тўхтатиб қўйган»);
иккинчидан, шартнома давлатлар халқаро ҳамжамияти маслагидан келиб чиқиб, Антарктикадан фақат тинч мақсадларда фойдаланиш лозимлигини белгилайди.
Шунга мувофиқ, Антарктиканинг тўлиқ қуролсизлантирилганлиги ва бетарафлиги белгиланган.
Антарктикада илмий ва ўзга тадқиқотлар олиб бораётган станция ва экспедиция аъзолари уни жўнатган давлат юрисдикцияси остида бўлади, станция ва экспедициялар ўртасида уларнинг ходимлари алмаштирилганда ҳам бу ҳолат сақланиб қолади.
Do'stlaringiz bilan baham: |