Хаёт – бу оқсил таналарнинг яшаш усули Ф. Энгельс



Download 1,46 Mb.
bet1/4
Sana21.02.2022
Hajmi1,46 Mb.
#41092
  1   2   3   4
Bog'liq
4. Оқсиллар.

  • Хаёт – бу оқсил таналарнинг яшаш усули
  • Ф.Энгельс
  • Оқсиллар функцияси
  • Қуриш (пластик) – оқсиллар хужайра мембранаси, органоидлар ва мушаклар тузилишида иштирок этишади.
  • Каталитик – барча хужайра катализаторлари– оқсиллар (ферментларнинг фаол марказлари).
  • Харакатланиш – қисқарувчи оқсиллар барча харакатларни келтириб қисаришади.
  • Транспорт – қон оқсили гемоглобин кислородни барча аъзоларга етказади ва карбонат ангидридни олиб чиқаради. Химоя – оқсил таначаларининг ва антитаначаларининг ишлаб чиқарилиши ёт моддаларни йуқотишади.
  • Энергетик – 1 г оқсил 17,6 кДж –га эквивалент.
  • Рецепторли – ташқи қузғатувчига нисбатдан жавоб реакцияси.
  • Оқсиллар – юқори молекуляр табиий бирикмалар (биополимерлар) булиб, пептид боғлари билан боғланган аминокислоталардан таркиб топган.
  • Оқсиллар
  • Протеинлар
  • Протеидлар
  • Оқсил моддалари таркибига: углерод, водород, кислород, азот, олтингугурт, фосфор киради.
  • Гемоглобин – C3032H4816O872N780S8Fe4.
  • Оқсилларнинг молекуляр массаси бир неча мингдан бир неча миллионгача фарқланади.
  • Mr тухум оқсили = 36 000,
  • Mr мушак оқсили = 1 500 000
  • Оқсилларнинг сифатли таркиби
  • Аминокислота
  • Қисқартирилган (уч харфли) номи
  • Тузалиши R
  •  
  •  
  • Алифатик
  • Глицин
  • Gly
  • H–
  • Аланин
  • Ala
  • CH3–
  • Валин*
  • Val
  • (CH3)2CH–
  • Лейцин*
  • Leu
  • (CH3)2CH–CH2–
  • Изолейцин*
  • Ile
  • CH3–CH2–CH– I CH3
  •  
  •  
  •  OH– гурухли
  • Серин
  • Ser
  • HO–CH2–
  • Треонин*
  • Thr
  • CH3–CH(OH)–
  •  
  •  
  •  COOH– гурухли
  • Аспарагиновая
  • Asp
  • HOOC–CH2–
  • Глутаминовая
  • Glu
  • HOOC–CH2–CH2–
  •  
  •  
  •  NH2CO– гурухли
  • Аспарагин
  • Asn
  • NH2CO–CH2–
  • Глутамин
  • Gln
  • NH2CO–CH2–CH2–
  •  
  •  
  •  NH2– гурухли
  • Лизин*
  • Lys
  • NH2–(CH2)3–CH2–
  • Аргинин
  • Arg
  • NH2–C–NH–(CH2)2–CH2– II NH
  •  
  •  
  • Серусодержащие
  • Цистеин
  • Cys
  • HS–CH2–
  • Метионин*
  • Met
  • CH3–S–CH2–CH2–
  •  
  •  
  • Ароматические
  • Фенилаланин*
  • Phe
  • Тирозин
  • Tyr
  •  
  •  
  • Гетероциклические
  • Триптофан*
  • Trp
  • Гистидин
  • His
  •  
  •  
  • Иминокислота
  • Пролин
  • Pro
  • Аргинин
  • Arg
  • NH2–C–NH–(CH2)2–CH2– II NH
  •  
  •  
  • Олтингугурт сақловчи
  • Цистеин
  • Cys
  • HS–CH2–
  • Метионин*
  • Met
  • CH3–S–CH2–CH2–
  •  
  •  
  • Ароматик
  • Фенилаланин*
  • Phe
  • Тирозин
  • Tyr
  •  
  •  
  • Гетероциклик
  • Триптофан*
  • Trp
  • Гистидин
  • His
  •  
  •  
  • Иминокислотали
  • Пролин
  • Pro

Оқсилнинг бирламчи структураси - аминокислоталарнинг специфик кетма-кетлиги ва уларнинг полипептид боғини шакллантириши

  • Оқсилнинг бирламчи структураси - аминокислоталарнинг специфик кетма-кетлиги ва уларнинг полипептид боғини шакллантириши
  •  
  • Оқсилларнинг иккиламчи структураси - полипептид боғининг конформацияси, яъни занжирнинг NH ва CO гурухларидаги водород боғлари эвазига фазода буралиб уралиши. Спирал структуранининг иккиламчи структураси модили сифатида – a- спираль.
  •  
  • Оқсилнинг учламчи структураси - буралган спиралнинг фазодаги учламчи конфигурацияси асосан дисульфид куприкчалари –S–S– эвазига цистеиновыми қолдиқлари ва ион алмашинуви эвазига хосил булади..
  •  
  • Оқсилларнинг туртламчи структураси - хар-хил полипептид занжирлар алмашинуви эвазига пайдо буладиган структура.
  • Туртламчи структура айрим биополимер оқсилларга хос, масалан гемоглобин.
  • Бирламчи структура– аминокислоталар қолдиқларининг кетма-кет боғланиши эвазига хосил булган полипептид занжир.
  • Аминокислота
  • Аббревиатура
  • Йил
  • Олинган субстрат
  • Биринчи муаллиф]
  • Глицин
  • Gly, G
  • 1820
  • Желатин
  • А. Браконно
  • Лейцин
  • Leu, L
  • 1820
  • Мушак толалари
  • А. Браконно
  • Тирозин
  • Tyr, Y
  • 1848
  • Казеин
  • Ф. Бопп
  • Серин
  • Ser, S
  • 1865
  • Ипак
  • Э. Крамер
  • Глутамин кислота
  • Glu, E
  • 1866
  • Усимлик оқсиллари
  • Г. Риттхаузен
  • Аспарагин кислота
  • Asp, D
  • 1868
  • Конглутин, легумин (ростки спаржи)
  • Г. Риттхаузен
  • Аспарагин
  • Asn, N
  • 1806
  • Сок спаржи
  • Л.-Н. Воклен 
  • Фенилаланин
  • Phe, F
  • 1881
  • Спаржа кучати
  • Э. Шульце,
  • Аланин
  • Ala, A
  • 1888
  • Ипак фиброини
  • Т. Вейль
  • Лизин
  • Lys, K
  • 1889
  • Казеин
  • Э. Дрексель
  • Аргинин
  • Arg, R
  • 1895
  • Вещество рога
  • С. Гедин
  • Гистидин
  • His, H
  • 1896
  • Стурин, гистонлар
  • А. КессельС. Гедин
  • Цистеин
  • Cys, C
  • 1899
  • Вещество рога
  • К. Мёрнер
  • Валин
  • Val, V
  • 1901
  • Казеин
  • Э.Фишер
  • Пролин
  • Pro, P
  • 1901
  • Казеин
  • Э.Фишер
  • Гидроксипролин
  • Hyp, hP
  • 1902
  • Желатин
  • Э.Фишер
  • Триптофан
  • Trp, W
  • 1902
  • Казеин
  • Ф. Гопкинс, Д. Кол
  • Изолейцин
  • Ile, I
  • 1904
  • Фибрин
  • Ф. Эрлих
  • Метионин
  • Met, M
  • 1922
  • Казеин
  • Д. Мёллер
  • Треонин
  • Thr, T
  • 1925
  • Сули оқсиллари
  • С. Шрайвер и др.
  • Гидроксилизин
  • Hyl, hK
  • 1925
  • Балиқ оқсиллари
  • С. Шрайвер и др.
  • Иккиламчи структура – полипептид занжирининг фазовий конфигурацияси, яъни унинг фазодаги жойлашуви.
  • Оқсиллар учун кенг тарқалган иккиламчи структура сифатида спираль булиб хизмат қилади.
  • Учламчи структура – фазодаги буралган спиралнинг учламчи конфигурацияси куриниши. Учламчи структура оқсил молекулаларнинг спецификлиги ва биологик фаоллигини таъминлайди.
  • Туртламчи структура – фазода жойлашган бир нечта полипептид занжирнинг боғланиши. Уларнинг хар бири таркибида бирламчи, иккиламчи, учламчи полипептид занжирлари мавжуд ва суббирлик деб аталади.

Организм хусусиятларига асосан бошланғич моддалардан синтез қилиш қобилиятига эга

  • Организм хусусиятларига асосан бошланғич моддалардан синтез қилиш қобилиятига эга
  • Алмашмайдиган
  • Куплаб хайвон ва инсон учун алмашмайдиган аминокислоталар сифатида: валин, изолейцин, лейцин, треонин, метионин, лизин, фенилаланин, триптофан.
  • Алмашадиган
  • Куплаб хайвонлар ва инсон учун алмашадиган аминокислоталар сифатида: глицин, аланин, пролин, серин, цистеин, аспартат, аспарагин, глутамат, глутамин, тирозин.
  • Ушбу шаклдаги аминокислоталарни синфлашнинг ўз камчиликлари бор. Масалан, тирозин фақатгина фенилаланинг иштирокида алмашадиган аминокислота булиши мумкин.
  • Фенилкетонурия кассаллиги билан оғриган беморлар учун тирозин алмашмайдиган аминокислота булиб хизмат қилади. Аргинин инсон организмида синтезланиб, алмашадиган аминокислотадир, лекин унинг метаболизм хусусиятлари организмнинг айрим физиологик холатларида алмашмайдиганига айланиши мумкин. Гистидин хам инсон организмида синтезланиши билан бирга унинг миқдори кам булиб, озуқа билан ташқаридан киритилиши зарур.

Умумий кимёвий хосслари

  • Умумий кимёвий хосслари
  • Барча аминокислоталар – амфотре бирикмалар, улар ўзларининг кислоталик хусусиятларини уларнинг молекуласидаги карбоксил гурух -СООН- эвазига намоён қилади. Асосли хусусиятлари эса -NH2- аминогруппа таъсири эвазига намоён булади. Аминокислоталар кислота ва асослар билан реакцияга киришиб тузлар хосил қилишади:
  •  
  • NH2 —CH2 —COOH + HCl → HCl • NH2 —CH2 —COOH (глициннинг хлороводород тузи)
  • NH2 —CH2 —COOH + NaOH → H2O + NH2 —CH2 —COONa (глициннинг натрийли тузи)
  •  
  • Аминокислоталар эритмаси сувда буфер эритмалар хусусиятларига эга булиб, улар ички туз холатини ташкил этади: NH2 —CH2COOH N+H3 —CH2COO-
  • Аминокислоталар карбон кислоталари ва аминларга хос булган барча реакцияларни амалга оширади.

Download 1,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish