Х. Т. Турсунов, Т. У. Рахимова экология укув кулланма «Chinor enk» экологик нашриёт компанияси



Download 4,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet87/109
Sana23.04.2022
Hajmi4,39 Mb.
#576278
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   109
Bog'liq
Мустақил

Экология
Экологик крнунчиликнинг мацсади инсонларнинг са- 
ломатлиги, м е\нат ва маиший шароитлари туф исида гам- 
*урлик к^илиш >у«х>бланади.
Экологик конунчилик бир неча даражаларни уз ичига 
олади. Узбекистан Республикасининг Конституциясининг 
нормалари экологик цон ун ч и л и кн и н г асосини таш кил 
кдлади. 1992- йил 8- декабрда кабул килинган Узбекистон 
Республика Конституцияси асоси й к,онун ^исобланиб, 
\ам м а учун мажбурий ва олий ю ридик кучга эгадир.
Атроф му^итни мухофаза кдлиш масалалари Консти­
туциянинг 50, 54, 55 ва 100-модцаларида берилган. Кон- 
ституциянинг 50-моддасида «Фук,аролар атроф-табиий му- 
\итга э??гиёткорона муносабатда булишга мажбурдирлар» 
деб таъкидланади. Ушбу талабга кура Узбекистоннинг \а р
бир фукароси атроф табиий м у\итни м у\офаза килиши ва 
табиий бойликлардан окилона ф ойдаланиш талабларига 
тула амал килиши шартдир.
Асосий к,онуннинг 54-моддасига кура, жамиятнинг ик,ти- 
содий негизларидан бири булган мулкий муносабатлар бо- 
зор ик,тисодиёти крнуниятларига мос равишда эътироф 
этилади. Лекин мулкдор уз хо^шича эгалик к,илиши, фой- 
даланиши ва уни тасарруф этиш и \е ч качон экологик му- 
\итга, яъни атроф-му\ит \олатига зарар етказмаслиги ке- 
рак.
Конституциянинг 55-моддасига мувофик, «Ер, ер ости 
бойликлари, сув, усимлик ва \а й в о н о т дунёси \ам да бош- 
к,а табиий за^иралар умуммиллий бойликдир, улардан 
ок,илона фойдаланиш зарур ва улар давлат му^офазасида- 
дир».
Умуммиллий бойлик тушунчаси Узбекистон конститу- 
циялари тарихида биринчи бор кулланилган булиб, у бар- 
ча турдаги мулк шаклини инобатга олади. Лекин барча та­
биий объектлар узбек халк,ининг мулки булиб, уни Узбе­
кистон Республикаси илк бор мустацил тасарруф этиш 
^ к у к и га эга булди. Эндиликда миллий бойлик булган бар­
ча табиий за\иралардан ута самарадорлик билан фойдала­
ниш мамлакатимиз ривожининг заминидир. Шунинг учун 
\ам давлат уларни уз му\офазасига олади (23).
Конституциянинг 100 модцасига биноан илк бор ша- 
\а р , туман, вилоят ма\аллий \оки м и ятлари га уз маъму- 
р ий-\уд уд ий булинмаларида атроф-мух;итни м у\оф аза


к,илиш ваколати топширилган. Уларла яшовчи ахрлини эко­
логик ж и \атд ан хавфсизлигини таъминлаш, иктисодий- 
экологик тадбирларни уйгунлаштириш, \ам да келажак ис- 
тикболларни белгилаш мацсадида табиий объектларни му- 
хрфаза килиш чора-тадбирларини тегишли ^удудлар буйи- 
ча ишлаб чикиш , улардан фойдаланиш, эгаллаш, ижара- 
лаш ва мулк сифатида бериш ^укукини яратди, назорат- 
жавобгарлик механизмини такомиллаштиришга имкон бер- 
ди.
1992-йил 9-декабрда кабул «.илинган «Табиатни му\о- 
фаза килиш туф исида» ги конун экология со\асидаги асо- 
сий конун \исобланади. У куйидаги булимларни уз ичига 
олади: «Умумий коидалар; давлат хркимияти ва бошкарув 
и д о р ал ар и н и н г таб и атн и му^офаза эти ш га тааллукли 
\укук,ий муносабатларини тартибга солиш со\асидаги ва- 
колатлари; У збекистан Республикаси а\олисининг табиат­
ни му\офаза к,илиш со^асидаги хуку к, ва мажбуриятлари; 
атроф табиий м у \и т сифатини нормативлар билан тартиб­
га солиш; табиий ресурслардан фойдаланишни тартибга 
солиш; экология экспертизаси; экологик назорат; табиат­
ни му\офаза к,илишни таъминлашнинг ик^тисодий чора- 
тадбирлари; ф авкулодда экология вазиятлари; хужалик 
фаолияти ва бош ка йусиндаги фаолиятга дойр экология 
талаблари; табиатни му\офаза килишга дойр конунларни 
бузганлик учун жавобгарлик, табиатни му\офаза килишга
о ид низоларни х,ал килиш».
Илмий-техник тараккиёт ва унинг билан боглик табиий 
му^итнинг бузилиш и му^офазани кучайтириш, ало^ида 
ресурслардан фойдаланишни хукукий тартибга солиш учун 
«Сув ва сувдан фойдаланиш туфисида» (1993); «Ало^ида 
му\офаза килинадиган табиий худудлар туфисида» (1993); 
«Атмосфера х,авосини мухрфаза к,илиш туфисида» (1996); 
«Хайвонот дунёсини му\офаза к,илиш ва ундан фойдала­
ниш туфисида» (1997) ва бошка конунлар кабул килинган. 
Мавжуд конунлар ва норматив хукукий \ужжатларда фука- 
роларнинг экологик э^укукларига катта урин берилган.
«Табиатни м у \о ф аза кдпиш туфисида»ги к,онуннинг 
мук>аддимасида-«К,онуннинг максади инсон ва табиат урта- 
сидаги муносабатлар уйгун мувозанатда ривожланишини, 
экология тизимлари, табиат комплекслари ва айрим объек- 
тлар му\офаза кил и ни шин и таъминлашдан, фукароларнинг

Download 4,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish