Х. С. Асатуллаев, Б. О. Турсунов, М. А. Маманазаров к


-жадвал Асосий воситалар структура ва динамикасини таҳлили



Download 4,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet53/207
Sana24.02.2022
Hajmi4,8 Mb.
#213613
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   207
Bog'liq
Korxonani rivoj strate

1-жадвал
Асосий воситалар структура ва динамикасини таҳлили 
№ Кўрсаткичлар 
Йил бошида 
Йил охирида 
Ўзгариши 
сумма, 
млн.сўм 
улуши, 
фоизда 
сумма, 
млн.сўм 
улуши, 
фоизда 
мутлоқ 
сўммада 
гр3-гр1 
улуши, 
фоизда 
гр4-гр2 
1. 
Жами 
асосий 
воситалар 
4594,7 
100 
5759,9 
100 
+1165,2 

Шу жумладан: 
Актив қисми 
2986,6 
65,0 
3859,1 
67,0 
+872,5 
+2,0 
Пассив қисми 
1608,1 
35,0 
1900,8 
33,0 
+292,7 
-2,0 
Маълумотлар шуни кўрсатадики, жами асосий воситалар қиймати йил 
бошидаги 4594,7 млн.сўмдан йил охирига келиб 5759,9 млн.сўмга қадар 
кўтарилиб, 1165,2 млн.сўмга ортган.Унинг актив қисми юқори салмоқ (67,0 
фоиз)ни ташкил этиб йил бошига нисбатан 2,0 фоизга ўсган ҳолда, пассив 
қисмининг улуши ўрганилаётган давр мобайнида 2 фоизга камайган. 
 
6.3. Асосий воситалар ҳаракати ва техник ҳолатини таҳлили 
Йил давомида асосий воситалар таркибида ўзгаришлар рўй беради. 
Сотиб олинган ва қуриб битказилган объектларни ишга тушириш, 
модернизация ва реконструкция қилиш туфайли асосий воситалар сафи 
кенгаяди. Жисмоний ва маънавий эскириш туфайли уларни бир қисми 
сафдан чиқарилади.Асосий воситаларнинг атмосфера шароитлари таъсирида 
ва улардан фойдаланиш жараёнида унинг моддий тузилишида ички 
ўзгаришлар (занглаш, чириш) содир бўлганда бошланғич ҳолатининг 


139 
йўқолиши туфайли жисмоний эскириш рўй беради. Жисмоний эскириш 
асосий воситалардан фойдаланиш жараёнида, улардан фойдаланилмаётган 
ҳолларда ҳам содир бўлади. Асосий воситаларнинг маънавий эскириши, 
уларнинг техникавий тавсифи ҳамда иқтисодий самарадорлигининг давр 
талабидан орқада қолиши туфайли рўй беради.
Маънавий эскириш икки хил бўлади:
- асосий воситаларни қайта ишлаб чиқаришнинг арзонроққа тушиши 
натижасида улар қийматининг камайиши; 
- янги, илғор асосий воситаларни жорий қилиш ва уларнинг техникавий 
жиҳатдан орқада қолиши натижасида қийматининг пасайиб кетиши 
ҳисобланади. 
Асосий воситалар ҳаракатини таҳлили қуйидаги кўрсаткичларни 
аниқлашдан бошланади. Асосий воситаларни: 
- ишга тушириш коэффициенти; 
- янгиланиш коэффициенти; 
- чиқиб кетиш коэффициенти; 
- тугатиш коэффициенти; 
- машина ва жиҳозлар паркини кенгайтириш коэффициенти. 
Асосий воситалар ҳаракати билан боғлиқ кўрсаткичларни ҳисоблаш ва 
уларни таҳлил этиш учун қуйидаги маълумотлардан фойдаланамиз. 

Download 4,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   207




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish