Х. М. Шеннаев Т. М. Баймуратов суғурта иши ўҚув қЎлланма


Суғурта компанияларини устав



Download 2,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/117
Sana22.02.2022
Hajmi2,25 Mb.
#92796
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   117
Bog'liq
sugurta ishi

Суғурта компанияларини устав 
капитали ва ташкилий-ҳуқуқий 
шаклларига кўра гуруҳланиши. 
Мамлакатимизда 
фаолият 
кўрсатиб 
келган 
суғурта 
ташкилотларининг 2003 йилнинг 
августига қадар устав фонди миқдори ҳам турлича бўлганлигини таъкидлаш 
лозимдир. Бу масалада мамлакатимизда амалиётга киритилган қонунда 
«суғурталовчилар устав фондининг энг кам миқдори Ўзбекистон 
Республикаси Вазирлар Маҳкамаси томонидан белгиланади. Суғурталовчи 
устав 
фондининг 
камида 
тўқсон 
фоизи 
муассисларнинг 
(иштирокчиларнинг) пул маблағларидан шакллантирилади. 
Суғурталовчининг устав фондини шакллантириш учун кредитга, 
гаровга олинган маблағлардан ва бошқа жалб қилинган маблағлардан 
фойдаланишга йўл қўйилмайди. Суғурталовчининг устав фонди лицензия 
олинадиган пайтга қадар суғурталовчининг муассислари томонидан 
тўланган бўлиши керак»
1
лиги таъкидланган. 
Ўзбекистонда фаолият кўрсатаётган суғурта ташкилотларини устав 
фонди миқдори йилдан йилга ортиб бормоқда. Хусусан, 2002 йилнинг 
январь ойи ҳолати бўйича устав фонди катталигига кўра суғурта 
компаниялари, шартли равишда (2-диаграмма): кичик (10 млн. сўмгача), 
1
Ўзбекистон Республикасининг «Суғурта фаолияти тўғрисида»ги Қонуни, 12-модда. 


62 
ўрта катталикдаги (500 млн. сўмгача) ва катта (500 млн. сўмдан кўп бўлган) 
учта гуруҳдан ташкил топган эди ҳамда жами компаниялар таркибида мос 
равишда кичик компаниялар 47,0 ўртача катталикдаги компаниялар 42,0 
катта компаниялар 11,0 фоиз салмоқни ташкил этганлигини таъкидлаш 
мумкин.
2-диаграмма 
Ўзбекистон суғурта ташкилотларининг устав фонди ҳажмига 
кўра гуруҳланиш кўрсаткичлари (% да) 
(2002 й. 
январь)
(2003 й. январь) 
11%
42%
47%
10%
20%
70%
- катта компаниялар - ўртача катталикдаги компаниялар - кичик компаниялар 
Манба: Ўзбекистон Республикаси Молия вазирлиги маълумотлари асосида муаллифлар томонидан ишлаб 
чиқилган. 
Мамлакатимиз суғурта компанияларини устав фонди катталигига 
кўра, гуруҳлашнинг 2003 йил январь ойи кўрсаткичларида мос равишда, 
кичик компаниялар (устав фонди катталиги 100 млн. дан 500 млн. гача) 
70,0; ўртача катталикдаги компаниялар (устав фонди катталиги 500 млн. дан 
1 млрд. гача) 20,0; катта компаниялар (устав фонди катталиги 1 млрд. 
сўмдан кўп бўлган) 10,0 фоиз бўлганлиги аниқланди.
Шуни таъкидлаш лозимки, Ўзбекистонда суғурта фаолиятини амалга 
ошириш борасида молиявий жиҳатдан кучли ҳисобланадиган учинчи гуруҳ 
компаниялари салмоқли ўринга эга бўлганликлари кўзга ташланди.
Ўзбекистонда 2002 йил май ойигача амал қилиниб келган суғурта 
қонунчилигида суғурта ташкилотларининг ташкилий-ҳуқуқий шакллари 
ҳам тўлиқ баён қилиб берилмаган эди. Бу масаланинг, бизнинг назаримизга 
кўра, бир томондан, суғуртачи субъектлар учун долзарблигидан, иккинчи 
томондан, суғурта фаолияти республикамизда тадбиркорлик билан 
шуғулланаётган жисмоний ва юридик шахсларнинг манфаатларини ҳам 
ўзида акс эттиришидан, суғурта ташкилотларининг ўз зиммаларига олган 
мажбуриятлари тўлиқ ёки қисман бажарилмаслиги эса, мамлакат 
ижтимоий-иқтисодий ҳаётида салбий оқибатларга олиб келиши ҳам 
мумкинлигиданкелиб чиқиб, янги қонунда суғуртачиларни тузиш ва давлат 
рўйхатидан ўтказиш ҳақидаги модда киритилган ва унда «суғурталовчилар 


63 
қонунларда назарда тутилган ташкилий-ҳуқуқий шаклларда тузилади. 
Суғурталовчиларни давлат рўйхатидан ўтказиш Ўзбекистон Республикаси 
Вазирлар Маҳкамаси белгилаган тартибда Ўзбекистон Республикаси Адлия 
вазирлиги томонидан амалга оширилади»
1
деб таъкидланган.
Мамлакатимиз суғурта ташкилотларининг ташкилий шакллари ва 
таъсисчилари таркибини (3-диаграмма) ўрганиш шуни кўрсатмоқдаки, 2003 
йилнинг сентябрь ҳолатига кўра, улар акционерлик компаниялар (44,0%), 
масъулияти чекланган жамиятлар (55,0%) ва бошқа ташкилий шаклларда 
(1,0%) фаолият юритган, уларнинг устав фондларини шакллантиришда 
юридик шахсларнинг маблағларидан кенг фойдаланилган. 

Download 2,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish