Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги


Гуллашининг биологияси ва



Download 0,95 Mb.
bet93/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

Гуллашининг биологияси ва уруFшунослиги. Узбекистан шароитларида пиёздан иккинчи йили гул поя чикади. Асосан Fарбий кенжа тур навлари экиладиган бир мунча шимолий мамлакатларда гул поя факат хаётнинг учинчи-туртинчи йилида хосил булади.
Гул пояларнинг буйи 0у8-1,8 м га боради. Учидан шарсимон шаклда буладиган Тупгул - сохта соябоп чикаради, унда 200 тадан 300 тагача гул булади. Хар бир Туп усимлик битта ёки бир нечта гул поя чикаради. Тупгуллари аввалига пардасимон уров билан хопланиб туради, соябоп гул усиб борган сайин бу урови ёрилади. Тупгулнинг пояси ва урови ассимилияция вазифасини бажаради. Гул поянинг катта ва унда углеводлар хдмда бошка моддалар микдорининг куп булиши пиёзнинг юкори даражада мосланувчанлиги, узок, муддат нам етишмай турганида кам гуллаш ва мева килишни таъминлай олишидан далолат беради. Гуллари майда, ок ёки оч яшилнамо тусда, икхи жинсли, уруFчиси ва чангчиси олтитадан, уруFчиси узун устунчали ва калта тумшукчаси, чангдонлари турт киррали сарик ёки яшил рангда булади. Чанг зарраси вазмин, ёпипщок,, Тугунчаси устки, бир- уч булахли, асосида гул шира берадиган нектардонлар жойлашган. Пиёз асал арилар, арилар ва пашшалар ёрдамида четдан чангланади.
Тупгулидаги гулларининг очилиши олдинма-кейин бошланиб, унинг учидан асосига к;араб боради. Чангдонлари хдм олдинма-кейин: учта четки чангчисида гул очилганидан 10-14 соатдан кейин, учта ички чангчисида эса - 14-28 соатдан кейин етилади. Чанги гул очилганидан кейинги дастлабки соатларда яшовчан булиб туради. Гулларнинг энг куп очилиши соат 7-8 дан то соат 13-14 гача кузатилади. Чанщонлар paco етилганидан кейин тумшукча кам етилиб, уруFчининг устунчаси кутарилади. Гул очилганидан кейинги 3- куни тумшукда чангланишга каммадан кура купрок мойил булиб туради.
Мамлакатимиз шароитларида гул соябопи 6-10 кун давомида очилиб туради. Айрим гулининг очилиб туриши 3-6 кун давом этади. Уругаик пиёз Тупи 30-40 кун гуллайди.
Бош пиёз навлари шалот пиёз билан, узининг ёввойи аждодлари - Ошанин ва Вавилов пиёзлари билан осон, порей билан бир мунча кийинрок чатишади.
Бош пиёз меваси уч хиррали курук кусакча. Унда уругааниш шароитларига караб 2-3 тадан 5-6 тача ypyF булади. Асал арилар яхши келиб турган булса, уругаари 6 тага етади. Уругаари хора, уч киррали, хатгик зич, буришган, курух нарда (пуст) билан хоплангап булади. Эгщоспермида крахмал ва алейрон доналари, мой томушлари бор.
Тугунча уругаанганидан бошлаб то уругаар тула етилгунича орадан 50-60 кун утади. Уругаарнинг шаклланиш боскичи 15-20 кун давом этади. Шу боскичнинг охирларига келиб уругаар намлиги
81- 85% ни ташкил этади, унувчанлиги пул га тенг булади. Тулишиш боскичи 10-15 кун чузилади. Бу боскичнинг охирларида уругаарнинг намлиги 75-70% гача тушади, унувчанлиги эса, 50- 60% га етиб колади. Уругларнинг етилиш боскичи 25-30 кун давом этади. Мум пишиклик фазасининг охирига келиб уругаар намлиги 57-53% гача тушади, унувчанлиги эса, 85-87% ни ташкил этади. Уругаик пиёзни ана шу вактда йигипггириб олиб, кейин кушимча етилтириб куйса булади. Тула биологик етуклик фазасида уругаар уз намлигини 45-43% гача пасайтиради. Курук моддаларнинг тупланиб бориши тухтайди. Уругаарнинг унувчагшиги аввалги даражасида (85-86% атрофида) колаверади. Тула биологик етуклик фазасида уругаар намлиги юкори б;улганлигидан уругаик усимликларни хали янчиб булмайди. Уларни куритиб, уругаарини технологик етукликка келтириб олиш керак уругаар намлиги 18- 22% га келганида уругаар техиологик жикатдан етуклик даврига киради. Уругаарни саклашга куйишда улар кондиция намлигигача куритилади (купи билан 11% гача).
Бир Туп бош пиёз 2-3 г уруF беради. Бош пиёз 1000 дона уруFининг OFирлиги 2,5-4 г ни ташкил этади. 1 кг да 250-400 минг дона, 1 куб. м хджмда эса 500-540 кг уруF булади.
Бош ниёз уругаари над сифатларига кура уч тоифага, экинбогшик сифатларига кура икки синфга 6ynnHaim. Нав тозалиги камида: биринчи тоифа уругаарда 98%, иккинчи тоифа уругаарда - 95%, учинчи тоифа уругаарда - 85% булади. Учинчи тоифа уругаарида купи билан 2% бошка нав ва дурагайлар аралашмаси булишига йул куйилади. Биринчи синф уругаарининг унувчанлиги камида 80% ва тозалиги камида 99%, уларга аралашиб колган бошка усимликлар уругаарининг микдори куп деганда 0,5% булиши керак. Иккинчи синф уругаарида эса, бу ракамлар тегишлича 50, 95 ва 0,5% ни ташкил этади.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish