Х ч. БЎриев о. А. Ашурметов полиз экинлари биологияси ва



Download 0,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/69
Sana21.06.2022
Hajmi0,92 Mb.
#689050
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   69
Bog'liq
Полиз экинлари биологияси ва етиштириш технологияси 0

1.
 
Ковун - Melo Adans 
Узбекистан Республикасида ковуннинг 500 дан зиѐд навлари мавжуд 
булиб, шулардан асосан 160 зиѐдрок наалари экиб келинади. Бирок уларнинг 
хам купчилиги махаллий ахамиятга эга булиб, баъзи навларнинг ареали 
битта туман ѐки бигга ахоли пункти билан чеклангандир. Районлаштирилган 
навларнинг сони эса 1998 йилда хаммаси булиб ахиги 33 та га етди. 
Шулардан факат битта Гурвакларга хос жайдари навлар Кичик Осиѐ турига 
киради, колганлари эса Урта Осиѐ турларига мансубдир. 
Районлаштирилган ковун навлари палагининг узунлиги, барг 
япрогининг катта-кичиклиги, шакли, нечоглик уйилганлиги, меваларининг 
катта-кичиклиги, шакли, юзасининг табиати, турининг хили ва тула-
чалалиги, ранга хамда накшининг туси, пустининг каттик- юмшоклиги, 
этининг ранги, юмшок-каттиклиги, ширинлйги ва хушбуйлиги, 
плаценталарининг хили, кай тарика жойлашгани, уругларининг ранги ва 
шакли жихатидан бир-биридан фарк килади. 
Ковун навлари бошка хужалик учун мухим белгилари: тезпишарлиги, 
гуллаш ва мевалаш фазаларининг муддатлари тез ѐки нечоглик узоклиги, 
хосилдорлиги, касалликларга чидамлилиги, меваларининг кандай муддатда 
ист^мол килинишига, транспортда ташишга ва саклаб куйишга нечо!„ к 
чидамлилиги жихатидан хам бир кадар фарк килади. 
Вегетация даврининг давомийлиги, мевасининг пишиш муддатларига караб, 
ковун навлари тезпишар (нихоллари униб чикканидан бошлаб хисоблаганда 
65-80 кундан кейин пишадиган), уртапишар (81-110 кундан кейин 
пишадиган) ва кечпишар (110 кундан 


купрок, 
уттанидан 
кейин пишиб етиладиган) навларга булинади. 
[Меваларининг истеъмол килиниш муодатига караб ковун навлари ѐзда 
ишлатиладиган ѐзги, ѐз-куз мавсумларида истеъмол килинадиган кузги ва 
кишга сакданадиган кишки навларга булинади. Ковунда мевалаш фазаси 
киска (10-20 кун), уртача (20-40 кун), узок (40 кундан ортик) давом этадиган 
булади. Таъми-мазаси айнимасдан уч ойдан купрок сакданиб турадиган 
ковун мевалари яхши сакланувчан, 5-20 кунгача сакданадиган ковунлар кам 
сакланувчан, 5 кундан ортик сакданмайдиган ѐки палагида турганича 
даланинг узида ириб к етадиган ковунлар жуда кам сакланувчан ковунлар 
булиб хисобланади. Республикамизда районлаштирилган 33 та ковун 
навларининг 9 таси ѐки 27,3 фоизи тезпишар, 14 таси ѐки 42,4 фоизи 
уртапишар ва 10 таси ѐки 30,3 фоизи кечпишар навлардир. 
Районлаштирилган тезпишар навлар орасида хандалак тур-хиллари ва 
юмшок этли ѐзги навлар булса, уртапишар навлар орасида юмшок этли ѐзги 
ва каттик этли ѐзги амири ковун навлари; кечпишар навлар орасида эса 
кузги ва кишки зард ва гурвак навлари бор. 

Download 0,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish