Гули маҳмудова маданий антропология



Download 4,05 Mb.
bet41/52
Sana11.04.2023
Hajmi4,05 Mb.
#927144
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   52
Bog'liq
25 01 23ҚЎЛЛАНМА МАДАНИЙ АНТРОПОЛОГИЯ docx мукова т

ГЛОССАРИЙ


А
Антропология (антропо… ва …логия) — одамнинг келиб чиқиши ва эволюцияси, одамзод ирқларининг пайдо бўлиши, одамнинг тана тузилишидаги нормал фарқ-тафовут, ўзгарувчанлик ҳақидаги фан.
Асотирий тафаккур — борлиқнинг моҳиятини хаёлот орқали жонлантириш, турли тимсолий қиёфалар яратиш орқали, уларнинг ўзаро муносабатини эса ердаги кундалик реал манзаралар қолипи орқали идрок этишга уринишдир.
Антропогенез — (юнон. antropos ва genesis — инсон, келиб чикиш) инсоннинг келиб чикиш ва ривожланиш жараёни. Бу жараён тўғрисида турлича фикрлар мавжуд. Дарвин, Гексли ва Гегель инсон олий даражада тараққий этган, одамсимон маймунлардан келиб чиққан дейдилар. Замона­вий фан антропогенезнинг ижтимоий меҳнат назариясини тасдиқламоқда. Инсоннинг пайдо бўлиш ва ривожланиш жараёни бир қанча босқичларга бўлинади.
Ассимиляция – анъанавий маданият, ҳатто тил ҳам буткул таназзулга учрайди. Бу янги қадриятларнинг беихтиёр ўзлаштирилиши ва мавжуд бўлган қадриятларга мослашишдир. Ассимиляция доимо ўз изини қолдиради;
Адаптация – бу янгича бўлган танқидий муносабат ва маданият ривожи учун онгли танловдир. Маданиятларнинг ўзаро бойиши, бойликнинг ижодий ўзлаштирилиши ва ижодий қайта ишланишидир.
Аккультурация – анъанавий маданият ўзининг бирламчи моделини бироз ўзгартиради (фан, техника, иқтисод). Турмуш тарзида, миллий либос унсурларида, урф-одатларда янги элементлар пайдо бўлади. Жумладан, ўз қадриятларидан кўра ўзга қадриятларга бўлган юксакроқ муносабат шаклланади.


Г
Глобаллашув – ижтимоий ҳаётнинг турли жабҳаларида яхлит тузилмаларнинг дунё миқёсида шаклланиш жараёни.
Д
Дин (араб. — эътиқод, ишонч, итоат) — худо ёки худолар, ғайритабиий кучлар мавжудлигига ишониш. Дин муайян таълимотлар, ҳис-туйғулар, тоат-ибодатлар ва диний ташкилотларнинг фаолиятлари орқали намоён бўладиган, олам, ҳаёт яратилишини тасаввур қилишнинг алоҳида тарзи, уни идрок этишнинг ўзига хос усули.

Download 4,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   52




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish