Грунтларнинг гранулометрик таркиби, ўрганиш усуллари, таснифлари


Гилли грунтларнинг коллоид хоссалари ва уларнинг



Download 49,49 Kb.
bet8/12
Sana28.05.2022
Hajmi49,49 Kb.
#613424
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12
Bog'liq
Грунтларнинг гранулометрик таркиби(1)

1.4.5.Гилли грунтларнинг коллоид хоссалари ва уларнинг

муҳандислик-геологик ишларидаги аҳамияти

1.5.1. Гилли грунтларнинг грунтшунослик фанида коллоид хоссаларига асосан коагуляция (йириклашиш), пептизация (бўлакланиш, майдаланиш), адсорбция (гилли грунтларнинг ўзидан ўтаётган модда ва газларни сингдириши), тиксотроп (суюлиб оқиш) хоссалари киритилиб, уларниг аҳамияти муҳандислик-геологик ўрганилади.

Коллоид кимёдан маълумки, ҳар бир коллоид зарра, шу жумладан, гил коллоидлари икки ҳолда - золь ва гель ҳолида бўлиши мумкин.

Золь ҳолдаги коллоид суюқ муҳитда бўлиб, тўхтовсиз ҳаракат қилади.

Гель ҳолдаги коллоид аксинча бир неча зарралар йи\индисидан иборат ёпишқоқ қуйқа ҳолида бўлиб, суюқ муҳитда осон чўкади, яъни маълум бир шароитда коллоид зарралар бир-бирига бирикиб, ўзида йирик, мураккаб зарраларни ҳосил қилади. Бу зарралар агрегат зарралар деб аталади.

Коллоидларнинг, шу жумладан, зарраларни бундай усулда катталашишига коагуляция ҳодисаси дейилади. Натижада эритмада коллоидлар бирикиб чўкма ҳосил қилади.

Табиий факторлар таъсирида шароит ўзгариши туфайли агрегатлар бузилиб, коллоид зарраларга парчаланиб кетиши мумкин. Бу жараёнга, яъни коагуляциянинг тескарисига пептизация ҳодисаси дейилади. Коагуляция ҳар хил табиий факторлар таъсирида ҳосил бўлади. Шунга кўра ҳодиса электролитли коагуляция, ўзаро таъсир коагуляцияси, музлаш коагуляцияси ва қуриш коагуляция каби турларга бўлинади.

Электролитли коагуляция амалий жиҳатдан катта аҳамиятга эга. Денгиз сувининг шўрлиги қанчалик юқори бўлса, коагуляция шунчалик тез бўлади. Бунинг натижасида дарёнинг денгизга қуйиладиган жойида каттагина қалинликда балчиқ қатлами ҳосил бўлади. Дарёнинг бу қисмини ҳозирги замон дельтаси деб аталади.

Ўзаро коагуляция грунтларнинг нураши ва тупроқ ҳосил бўлиши жараёнида ҳар хил электр зарядга эга бўлган коллоид зарралар вужудга келади.

Темир ва алюминий гидроксидлари одатда мусбат зарядланган бўлиб, иккиламчи минераллар манфий зарядланган бўлади. +арама-қарши зарядланган зарраларнинг бир-бирига яқинлашиши натижасида коагуляция ҳодисаси рўй беради. Натижада мураккаб таркибли агрегатлар ҳосил бўлади.

Ўзаро коагуляция ҳам табиатда жуда кенг тарқалган. Бунинг натижасида ернинг энг устки қисмида тупроқнинг эллювиал қатлами ҳосил бўлади.

Музлаш ва қуриш пайтида коагуляция коллоидли эритма ёки гил музлаётганда ҳам коллоид зарраларнинг бир-бири билан бирлашиши, коагуляция ҳодисаси содир бўлади. Музлаш даврида эритманинг концентрацияси секин-аста оша боради.





  1. Download 49,49 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish