Гипоталамо-гипофизар тизим касалликлари: Нормада ва патологияда



Download 0,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/67
Sana14.06.2022
Hajmi0,86 Mb.
#668053
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   67
Bog'liq
дедов узбеча

паракрин регуляторлар
- кўпчилик эндокрин безлар ҳужайраларнинг гетероген 
популяцияси бўлиб, бунда турли функцияни бажаришга мўлжалланган ҳужайралар бир-бири 
билан яқин контактда бўлади. 
Масалан, инсулинга сезгир рецепторлар глюкагон ишлаб чиқарувчи ошқозон ости 
безинингўангерганс оролчалари 

- ҳужайраларида ҳам бўлади. 
Шундай қилиб, инсулин 

-ҳужайраларга таъсир этиб, глюкагон секрециясини 
сусайтириши мумкин. Паракрин таъсир аъзо ичида микроќонтомир системаси, ҳамда 
ҳужайралараро суюқлик орқали ҳам амалга ошади. 

Аутокрин регуляторлар
айрим хужайралар томонидан ишлаб чикариладиган биологик 
актив моддалар, гормонлар бўлиб, улар шу ҳужайралар мембранасида жойлашган рецепторлар 
билан боғланади. 
қайта боғланиш механизми 
Эндокрин система фаолиятининг асосий бошқарувчи принцип - қайта боғланиш 
механизми ҳисобланади. Биринчи бўлиб, қайта боғланиш механизми хақида 1935 й М.М. 
Завадовский "мусбат-манфий таъсир" принципи нуқтаи назаридан маълумот берган. Бу принципга 
асосан, гормонлар миқдори ошиши, эндокрин безининг секретор активлиги пасайишига олиб 
келади, бу гормоннинг бевосита безга таъсир этиши ёки юқори регулятор марказлар орқали амалга 
ошади. 
қайта боғланиш механизми тез ва қисқа вақт ичида амалга ошади, шунинг учун организм 
гомеостазини таъминлайди. 
Эндокрин системанинг регулятор механизми асосан манфий қайта боғланиш билан 
намоён бўлади. Мусбат қайта боғланиш механизмига мисол бўлиб, овуляциядан олдин эстрадиол 
орқалиўГ секрециясининг стимулланиши хизмат қилиши мумкин. 
қайта боғланиш жараёни 4 босқичда (ёки даражада) амалга ошиши мумкин: марказий нерв 
системаси (МНС), гипоталамус, гипофиз, безнинг ўзи. 
қайта боғланишнинг қисқа ва узун занжири мавжуд 

Асосий тушунча ва маълумотлар 
Гормонлар кўпчилик физиологик функцияларни назорат қилади: 
- организм ички мухитини сақлаш, жумладан энергия йиғилиши ва утилизациясини; 
- ўсиш ва ривожланиш; 
- репродукция. 
Кўпчилик гормонлар бир неча эффектларни ўз ичига олади. 
- ҳаёт учун зарур физиологик функцияларга бир неча гормонлар таъсир этади. 
Гормонлар 2 хил кимёвий бирикмаларнинг бирига киради: 
- пептид-аминокислотали молекулалар сувда эрувчи, ярим яшаш даври нисбатан қисқа 
бўлган бирикмалар; 
- стероид-холестерин молекулалар, нисбатан узоқ ярим яшаш даврли, айрим ҳолда қонга 
транспорт-оксиллар билан ўтади. 
Гормонларнинг таъсир механизмлари: 
- пептид-аминокислотали гормонлар ҳужайралар юзаси (мембранаси)даги рецепторлар 
билан боғланиб, цитоплазмада кечувчи жараёнларда таъсир қилади, бу ўз навбатида гормонлар 
эффектига таъсир қилади. 


- стероид-холестерин гормонлар ва қалқонсимон без гормонлари асосий таъсирини 
ҳужайралар ядросида кўрсатади, бу ерда улар ДНК-транскрипциясини ўзгартиради, бу эса ўз 
навбатида гормонал эффектни амалга оширувчи оқсил синтезининг ўзгаришига олиб келади. 
Гормонларнинг синтез ва секрецияси назорат остида бўлиб, улар стимулловчи ва 
сусайтирувчи таъсирлар остида бўлади. 
Без фаолиятига узоқ вақт сусайтирувчи таъсир кўрсатилиши, унинг анатомик ва 
функционал жихатдан атрофияга олиб келади. 

Download 0,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish