Гипоталамо-гипофизар тизим касалликлари: Нормада ва патологияда



Download 0,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/67
Sana14.06.2022
Hajmi0,86 Mb.
#668053
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   67
Bog'liq
дедов узбеча

Диагностика
. Семизлик даражаси визуал тана вазнига қараб белгиланади. 


Семизлик даражасини аниқловчи бир неча усуллар мавжуд: 
1. Брок формуласи - идеал тана вазни - (бўй - 100)+10 кг 
I даража - 29% гача 
II даража - 49% гача 
III даража - 99% гача 
IV даража > 100%. 
2. Энг информатив - тана вазни индекси кўрсаткичи ҳисобланади (ИМТ). 
ИМТ = тана вазни (кг)/бўй (м
2
) (кг/м
2

ИМТ нинг идеал кўрсаткичи 18-25 кг/м
2
ИМТ кўрсаткичи қанчалик юқори бўлса, касаллик ва ўлим даражаси шунчалик юқори 
бўлади. 
Ёғ тўқимасининг меёрий ҳажми 
Эркакларда 15-20%; аёлларда 25-30% ни ташкил этади. Семизлик типи ҳам, яъни ёғ 
тўқимасининг тарқалиши муҳим аҳамият касб этади: 
- андроид (ЌД, атеросклероз, метаболик синдром билан кечади) 
- гиноид 
- аралаш. 
Семизлик типини аниқлаш учун қуйидаги формуладан фойдаланилади: бел 
айланаси/бўкса айланаси. Бу кўрсаткич аёлларда <0,8; эркакларда < 0,95. 
Тана вазни ошиши даражаларининг тавсифи 
ИМТ, кг/м
2
Синф 
Популяцион бағолаш 
< 18,5 
тана вазнини дефицити 
Озғинлар 
18,5-24,9 
нормал тана вазни 
Соғломлар 
25 - 29,9 
I даража 
Ортиқча тана вазн- 
Лилар 
30-39,9 
II даража 
семизлар 
> 40 
III даража 
семизлик касаллиги 
билан касалланган- 
лар 
Даволаш
. Семизлик касаллигини даволашга замонавий ёндошиш асосида, биринчидан 
ушбу касалликнинг сурункали характерга эгалигини тушуниб етиш ва шундан келиб чиққан 
ҳолда, бу касалликни узоқ вақт мобайнида даволашўозимлиги ётади. 
Бу мақсадга аввало овқат маҳсулотларининг калориясини сутка давомида сарфланадиган 
энергия миқдорига нисбатан камайтириш. Пархез асосида ёғларни 30% камайтириш, оқсиллар 
15%, углеводлар 55-60% ни ташкил этиши, витамин ва минералларнинг етарли миқдорини 
таъминлаш ҳисобига суткалик гипокалорияли овқатланиш ётади. 
Осон ҳазм бўладиган углеводларни (қовун, узум, банан), овқатга қўшимча зироварларни 
чеклаш; клетчаткага бой маҳсулотларни, тез ҳазм бўладиган, ичак деворидан тез эвакуация 
қилинадиган маҳсулотларни кўп истеъмол қилиш муҳим аҳамиятга эга. Кунига 5-6 марта кам-
камдан овқатланиш, ҳафтада бир неча марта очлик кунлари: мева-сабзовот, балиқ маҳсулотлари, 
сут маҳсулотларини истеъмол қилиш керак. £исобга олинадиган тана вазнини йўқотилиши 800-
1000 гр/ҳафта ташкил этиши керак. 
Семизликнинг юқори даражаларидагина эҳтиётлик билан стационар шароитда очликни 
қўллаш мумкин. 
Аввалига, тана вазнининг камайиши углеводлар ва суюқликлар ҳисобига, кейинчалик 
ёғлар ҳисобига бўлади. 
I фаза - тез озиш, яъни гликоген, оқсил катаболизми ва сувнинг экскрецияси ҳисобига; 
II-фаза - секинлик билан озиш, яъни ёғлар катаболизми ҳисобига юз беради. 
Асосий алмашинувни кучайтириш мақсадида пархез билан бир қаторда жисмоний 
машқлар бажариш тавсия этилади. 
Дори-дармонлар билан даволаш (медикаментоз терапия) даволашнинг асосий звеноси 
ҳисобланади. 
Медикаментоз терапия ИМТ>30 кг/м
2
, шунингдек ИМТ>27 кг/ м
2
абдоминал семириш 
типи бўлганда қўлланилади. 
Препаратларнинг таъсир механизмига кўра 3 гуруҳга ажратиш мумкин: 


1) овқатга эҳтиёжни пасайтирувчи (иштаҳа пасайтирувчи) 
2) энергия сарфланишини кучайтирувчи 
3) озиқ моддаларнинг сўрилишини камайтирувчи препаратлар. 1-гуруҳга - мазиндол,
фентермин, фенфлурамин (минифаж), дексфен-флурамин (изолипан), сибутрамин кириб, 
улар серотонинэргик системага таъсир этади ва синапсларда серотонин ажралишини 
стимуллайди ёки унинг қайта боғланишини таъминлайди. Бу ҳол иштаҳа пасайиши ва 
истеъмол қилинадиган овқат миқдорининг камайишига олиб келади. 
2-гуруҳ: эфедрин/кофеин, сибутромин симпатик нерв системаси активлигини ошириб, 
энергия сарфланишини кучайтиради. 
Ушбу гуруҳ препаратларининг ножўя таъсири: оғиз қуриши, кўнгил айнаши, диарея, уйқу 
бузилиши, ўпка гипертензияси (дексфенфлурамин), юрак клапанларининг зарарланиши 
(фенфлурамин/фентермин), артериал қон босимининг кўтарилиши ва ЧСС тезлашиши 
(сибутрамин). 
3-гуруҳ препаратлари: ксеникал - меъда ва панкреатикўипазаларнинг специфик 
ингибитори ҳисобланиб, ёғларнинг парчаланиши ва сўрилиши тўсқинлик қилади. 
Ножўя таъсирлари: ёғли ич келиши, дефекацияга чақирувлар. 
Тиреоид гормонлар - гипотиреоз белгилари бўлган беморларга кўрсатилган. 
Овуляцияни тиклаш мақсадида кломифенцитрат (клостильбегит) 50-150 мг/сут циклнинг 
5-7 кунидан бошлаб 5-7 кун давомида берилади. Шунингдек гирсутизмни камайтириш мақсадида 
- Диане қўллаш мумкин. 
Глюкозага толерантликнинг бузилиши ва қД II типи енгил ва ўрта оғир кечишида юрак-
қон томир системасида ўзгаришлар бўлмаса, бигуанидлар бериш мумкин - адебит, сиофор ва 
бошқалар. 
Липосакция – маҳаллий ёғ тўқималарини олиб ташлаш, асосан косметологлар тавсияси 
билан бажарилади. III-IV даражали семизликда эҳтиётлик билан бажаришўозим, чунки тўсатдан 
ўлим ҳавфи 15-20 марта кўп. 
Шунингдек, гастропластика операцияси мавжуд ёки меъдани шунтлаш, ингичка ичакнинг бир 
қисмини резекция қилиш амалга оширилади. Тана вазнини камайтириш дастури аста-секин амалга 
оширилиши керак, чунки тўсатдан тана вазнининг ўзгаришиўетал оқибатларга олиб келиши 
мумкин.
 
Маърузанинг жиҳозланиши:
 
Мультимедиа слайдли 
Талабанинг мустақил иши: ёғ алмашинуви, ёғ тўқимаси морфологияси ва физиологияси. 
4 соат. 
 
Назорат саволлари: 
1. 
ТОИ (ИМТ) нима? 
2. 
Кўпроқ учрайдиган семизлик сабабларини айтинг.
 
3. 
Семизлик типлари қандай ажратилади? 
 
4. 
Семизлик патогенезини ёзинг. 
 
5. 
Юрак-қон томир тизими томонидан қандай ўзгаришлар кечади? 
 
6. 
Семизлик билан қандай касалликлар бирга кечади? 
 
7. 
Алиментар семизлик бор беморнинг ташқи кўринишини тасвирланг. 
 
8. 
Сиз алиментар семизликнинг қандай даволаш йўлларини биласиз?
 
9. 
Семизликда парҳезнинг ўзига хос хусусиятлари. 
 
10. 
Эндокрин тизимда қандай ўзгаришлар рўй беради?
 
 

Download 0,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish