Гидротехника иншоотлари



Download 427,46 Kb.
Pdf ko'rish
bet11/17
Sana21.02.2022
Hajmi427,46 Kb.
#73291
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   17
Bog'liq
gidrotehnika inshootlari uz 2

 
 


2.2. ГИДРОТЕХНИКА ИНШООТЛАРИНИНГ ЗАМИНЛАРИ ВА 
УЛАРНИ ЯХШИЛАШ УСЛУБЛАРИ 
2.2.1. Гидротехника иншоотлари заминлари тўғрисида қисқача 
маълумот 
Маълумки, инсоннинг техникавий қурилиш фаолияти обьектларидан 
бири бўлиб ҳисобланадиган ва иншоотларни бунёд этиш учун хизмат 
қиладиган табиий ҳолатдаги заминлар ихтиёрий тоғ жинсларидан ташкил 
топган грунтлардан иборат бўлади.
Грунтлар тоғ жинсларининг физик (ҳарорат, шамол, сув ва б.қ.), кимёвий 
ва қисман биологик таъсирлари остида ўз тузилишини ўзгартириб (емирилиб) 
бориши натижасида ҳосил бўлади. Улар, одатда уч фазали тизим сифатида, 
яъни қаттиқ минерал зарралар, суюқлик (сув) ва газ (асосан ҳаво)дан ташкил 
топган деб қаралади.
Гидротехника иншоотлар заминлари Ўзбекистон Республикасининг шу 
соҳага оид тегишли меъёрий ҳужжатлари, шу жумладан, қурилиш меъёрлари ва 
қоидалари ҚМҚ 2.02.02 – 98 асосида лойиҳаланади. Унга, кўра, иншоотлар 
заминини қуйидагилар: 1) қурилиш учун муҳандислик-геодезик, муҳандислик-
геологик ва муҳандислик-гидрометорологик изланишлар натижалари; 2) 
иншоотнинг вазифаси, конструктив ва технологик хусусиятларини 
ифодалайдиган маълумотлар, пойдеворларга тушадиган юкламалар ва ундан 
фойдаланиш 
шароитлари; 3) грунтларнинг 
мустаҳкамлик 
ва 
деформацияланиш кўрсаткичларидан ҳамма пойдеворлар ёки бошқа ер ости 
конструкциялари материалларининг физик-механик хоссаларидан энг тўлиқ 
фойдаланишни таъминлайдиган вариантни қабул қилиш учун лойиҳа 
ечимларининг мумкин бўлган вариантларини техник-иқтисодий таққослаш 
асосида лойиҳалаш лозим. 
 
Гидротехника иншоотлари заминлари – иншоот тагида жойлашган ва 
унинг барча юкланишларини қабул қиладиган грунт массиви(яхлит жой)нинг 
бир қисмидир. Заминлар иншоотнинг нормал фойдаланиш яроқлилигини 
таъминлаш лозим: улар мустаҳкам, устивор, рухсат этиладиган, чегараларда 
деформацияланиши, сув димловчи иншоотлар заминлари эса бундан ташқари, 
кам сув ўтказадиган бўлиши керак. 
Заминлар табиий ва сунъий турларга бўлинади. Табиий заминлар 
грунтлари табиий ҳолда қўйиладиган талабларни қониқтиради. Сунъий 
заминларда эса ушбу талабларга жавоб бера олиши учун уларнинг грунтлари 
сунъий равишда яхшиланади. 
Грунтлар гидротехника иншоотлар замини сифатида физик, физика-
кимёвий ва физик-механик хоссалари кўрсаткичлари билан тавсифланади. 
Таркиб топган жинслар турига кўра, (ҚМҚ.2.02.02-98 бўйича) 
гидротехника иншоотларининг қояли, ярим қояли ва қоямас заминлар 
грунтлари билан фарқланади (2.4-жадвал). 

Download 427,46 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish