Гидрапоника қадимги юнон тилидан олинган бўлиб Бу сўз юнон тилидан олинган gidro сув ва пōнос иш, ишчи ечим degan ma’noni anglatadi Бу усул тупроқсиз муҳитда ўсимликларни етиштириш Техналогиясидир



Download 3,01 Mb.
bet4/33
Sana04.03.2022
Hajmi3,01 Mb.
#481962
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   33
Bog'liq
Документ Microsoft Word1111111111111111111112111231233444222232

Аэрапоника- дастлабки тажрибалар Минск { ҳозирги беларусия } шаҳрида аэрапоник Усулда синовлар Киев ботаника боғидаъъ амалга оширилган бу тизимда қаттиқ субстрат йўқ илдизлари қоронгЪИ камеранинг ҳавосида Осилиб туради .Бу тизимда озиқа эритмасини ультратовушли мембрана ярдамида секундига 1,6-2 миллион тебраниш частотаси { 2-мегаҳертс } туман-аэразолга айлантириладиган муҳитда ўсимликларни етиштириш тизимидир ,ушбу частотада сув 5 микрондан кичик бўлган майда заррачаларга айлантирилиб ўртача 2,5-микрон ўлчамга эга бўлади, бу эритмаларни илдизлар томонидан тўғридан –тўғри сўрилишига имкон яратади ,бундай аэразолларни базанъъ қуруқ туманъъдеб аташади, чунки бу намлик кичик томчилар билан сезилмайди ,бу усулдан замонавий саноат иссиқхоналарида кенг миқёсда фойдаланилади .
Аэропоника (ҳаво маданияти) - бу ўсимликларни умуман субстратсиз этиштириш усули. Ўсимлик озуқа эритмаси билан тўлдирилган идишнинг қопқоғига қисқичлар билан ўрнатилади, шунда илдизларнинг 1/3 қисми эритмада, қолган илдизлар эса эритма ва идиш қопқоғи орасидаги ҳаво бўшлиғида ва вақти-вақти билан бўлади. намланган. Ўсимлик поясини қисқич билан шикастламаслик ва унинг ўсиши билан қалинлашишига йўл қўймаслик учун, масалан, кўпикли каучукдан тайёрланган юмшоқ эластик ёстиқлардан фойдаланиш тавсия этилади. Аэропоникада ўсимликларни этиштиришнинг юқоридаги усулига қўшимча равишда, сиз озуқавий эритма билан илдизларни чанглатиш усулидан фойдаланишингиз мумкин. Бунинг учун илдизлар жойлашган идишга сислеме спрейи қўйилади, унинг ёрдамида кунига 2 марта 2-3 дақиқа давомида майда томчилар шаклида озуқа эритмаси илдизларга берилади. Аэропоник этиштиришда, илдизларни ўраб турган бўшлиқда улар қуриб кетмаслиги учун юқори намликни сақлашга ғамхўрлик қилиш айниқса муҳимдир, лекин айни пайтда уларга ҳаво киришини таъминлайди.
Кимонапоника – бу усулда субстрат сифатида мохлардан фойдаланилади Ақуапоника – ақуа-сув ,понос-иш маъносини англатиб , замонавий юқори техналогияли усул хисобланади .Бунда сувда ўстирилаётган ўсимликлар билан биргаликда сув ҳайвонлари ҳам боқилади Ақуапоника бу - сунъий экотизим ҳисобланиб унда 3 та турдаги организимлар етиштирилади ,буларга ; -сув ҳайвонлари { балиқлар қисқичбақалар },ўсимликлар ва бактериялар мисол бўлади. Бу тизимда ўстирилган балиқлар ўсимликларни озиқлантиради ,ўсимликлар эса сувни тозалайди. Бу усулнинг моҳияти балиқлар ва қисқичбақалар чиқиндиларидан Ўсимликлар учун озиқа воситаси сифатида фойдаланишдан иборат болиб ,сув ҳайвонлари сувга ажратадиган зарарли моддалар { карбонат ангидрид ,аммиак, Ва турли фосфорли бирикмалар } ажратади ва сувда тўпланади .Ёпиқ ва очиқ аквакультураларда бу ката муаммо саналади , лекин худди шу зарарли моддалар ъъгидрапоникадаъъ жуда фойдали ҳисобланади .Ўсимликлар учун озиқа эритмаларини Ишлаб чиқариш учун сувга қўшилади.Аквапоникада бу муаммо енгил ҳал қилинади .Балиқ чиқиндилари бактериялар ва ўсимликлар томонидан утилизация қилинади. Аквапоника 2-та асосий қисимдан иборат 1} аквакультура –сув ҳайвонларини кўпайтириш усули , 2} гидрапоника –ўсимликларни маълум эритмаларда кўпайтириш усули ҳисобланади .Кўпчилик аквакультура тизимлари ёпиқ айланма система хисобланиб истемол қилинмаган озиқ овқат маҳсулотлари Оқова сувларида тўпланади ва чиқиндиларга бой сув концентрацияси ортиб сув ҳайвонлари учун зарарли ҳисоблнади лекин ўсимликлар учун фойдалидир. Аквапоник тизимларнинг оддий таркибий қисмлари мавжуд бўлиб буларга наслчилик танклари ,балиқ озиқаси учун танклар Сумп -озиқа қолдиқларини тозалайдиган ва майда зарраларни ажратадиган биофильтр агрегат бўлиб ,уларга сув киради ва ундан яна танкларга кўтариладиган тизимдаги энг паст нуқта ҳисобланиб , аквакультура қисмидан гидрапоник қисимга сув оқиб кетишига йўл қўймаслик учун ақуапоникадан фойдаланилади .

Download 3,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish