Газиев н. Р. Спорт машеулотининг назарий асослари



Download 5,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet72/103
Sana23.02.2022
Hajmi5,65 Mb.
#163756
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   103
Bog'liq
31sportmashnazpdf

163


32-жадвал
Баъзи энг кучли спортчилар фаолиятида бир йил мобайнида 
утказилган мусобакалар хамда мусобака учун банд б^лган 
кунлар (уртача маълумотлар ва бутун сонларгача яхлитланган 
квадратик четга чикишлар)
Спорт
турлари
Якин ва 
бош ка 
машк- 
лар б у ­
йича 
м усоба 
каларда 
катнаш 
ган 
спорт­
чилар 
фоизи
Танлан­
ган ва 
бошка 
машклар 
буйича 
утказил­
ган 
мусобака 
-ларнинг 
ум ум ий 
сони
М усобака
кунларининг
сони
Мазкур 
мусобака 
куйлари 
жойлаш 
ган вакт 
(бйлар
Х.ИСО-
бида)
Яхш и
нати-
жага
эриши
шгача
у т ­
казил­
ган
м усоба
калар
сони
Танлан
ган
машк
ларда
Якин 
ва бош . 
машк 
ларда
Енгил
атлетика
сакраш
21
28 ± 5
24 ± 6
5 + 4
7 ±  1
14 ± 6
Д иск
улокти-
риш,
ядро
иткитиш
59
23 ± 3
22 ± 6
5 ± 4
6 + 1
14 + 7
100-200м
югуриш
100
22 + 4
17 ± 5
15 ± 8
6 ± 1
14 ± 7
800-
1500м
югуриш
100
1 9 ± 5
1 6 ± 6
6 + 6
6 ± 1
12 ± 6
5 -10 км 
ю гуриш
100
19 ± 3
14 ± 5
7 ± 5
6 + 1
11 ± 5
100-400м
сузиш
100
12 + 2
15 + 4
12 + 6
7 ± 1
7 ± 3
Огир ат­
летика 
(штанга- 
чининг 
классик 
учкураш
7 ± 2
7 ± 2
1
6 ± 3
4 ± 3
164


Спортчи факат танланган машкда мусобакалашаётганидан 
ёки яна кушимча машкларда хам чикаётганидан катъи назар, 
мусобакалар уз ахам пяти ва йуналиш даражаси буйича бир - 
бирларидан фарк; килиниши керак. Мусобакаларнинг бир кисми 
хатто мусобака даврида хам тайёргарлик характерига эга булади 
ва улардан асосий, энг масъулияти мусобакаларга якинлаш- 
тириш учун фойдаланилади.
Табийки, бу даврда мусобака машкларининг салмоги 
ортиб боради: бу махсус - тайёрлов машкларининг микдорини 
кискартириш хйсобига ортиб борганидан кура, купрок мусоба- 
калардан кенг фойдаланиш хам машгулотларда мусобака машк- 
ларини тез - тез бажариб туриш натижасида содир булади. 
Махсус - тайёрл'дв машкларининг таркиби бундан олдинги давр- 
нйнг охирида кандай булган булса, асосан шундалигича колади.
Умумий тайёргарлик воситаларидан фойдаланишда анча- 
гина узгаришлар юз беради. Спорт формаси тургун вактда 
“салбий
” таъсир этувчи хавф камаяди ва, бинобарин, машкларни 
кенгрок микёсда алмаштириш имконияти пайдо булади. Гарчи 
умумий - жисмоний тайёргарлик асосан, илгари узлаштирилган 
машклар материалидан курилса хам, бирок машкларнинг 
таркиби ва уларни алмащлаш жихатидан тайёрлов даврининг 
иккинчи боскичидагйга Караганда купрок хилма-хил булиши 
мумкин. Бу умумий тайёр эканлик даражасини саклаб туриш 
у^ун кулай шароитлар яратаДи. Бу эса, уз навбатида, махсус 
тайёр эканликнй саклаб туриш ва янада ривожла'нтириш учун 
хй'змат килади. Бир холатдан иккинчисига утишлар - фаол дам 
олиш ёрдамида иш кобилиятини кундалик тйклаб бориш 
шароити хам енгиллашади. Мусобака даврида даврнинг узунли- 
гй канчалик катта булса ва махсус тайёргарликнинг мазмуни 
кйнчалик бир хил булса, машкларнинг хилма-хиллигининг аха- 
мияти шунчалик катта булса керак. Чунки бир йумалишдаги 
фаолият курикловчи тормозланишга тезрок олиб келади хамда 
функционал имкониятларни чеклаб куяди. Мусобака даврида 
умумий тайёргарликнинг салмоги махсус - тайёргарлик боски- 
чйдагига Караганда, умуман паст булади. Агар мусобакалар 
даври нисбатан киска муддатли булса, умумий ва махсус тайёр-
165


гарликлар нисбати тахминан тайргарлик даврининг охирида 
кандай булса, шундай даражада сакланиб колади. Агар мусобака 
даври 2-3 ойдан ортикка чузилиб кетса, у холда бу нисбат 
орал и к боскичда умумий тайёргарликнинг салмогини бир кадар 
орттириш томонига узгариши керак.
Хозирги мавжуд амалиётда купинча мутлако бошкача ман- 
зарани куриш мумкин: мусобакалар даври бошланиши билан 
уму ми тайёргарликнинг салмоги ё кескин кискариб кетади ёки 
йук даражага тушиб кетади. Х,озирги замон илмий карашлари ва 
илгор тажриба бундай йулни рационал эмас, деб хисоблаш учун 
етарли асос беради.
Махсус - тайёрлов боскичида умумий тайёргарликнинг 
салмоги пасайиши машгулот конуниятларига тугри келади ва 
умумий машк билан чиникканлик даражасини йукотишга сабаб 
булмайди 
(чунки, 
биринчи 
боскичда 
ишлатилган 
юкламаларнинг катта хажми таъсир килишда давом этади). 
Умумий тайёргарлик хажмининг бундан кейинги узок муддат 
кискариши эса, турли адаптацион жараёнларнинг шаклланиб 
кол ган нисбатларини булади ва спорт формасининг функционал 
базасини камайтиради. Шунинг учун етакчи спортчиларнинг 
мусобака даврида машгулот учун ажратилган умумий вактнинг 
30%, 
баъзан хатто ундан хам 
ортик 
фоизни умумий 
тайёргарликка сарфлашлари тобора купаяётгаии бежиз эмас. 
Тадкикотлар, жумладан, спортнинг тезкор - кучлилик талаб 
киладиган турлари буйича ихтисослашаётган спортчилар учун 
куч - кувват характеридаги машкларнинг анчагина кисмини 
саклаб колиш зарур эканини курсагди (Н.Базанов, Р.Кемпбелл, 
В.Барановский ва бошкалар).

Download 5,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish