Г аф ур Гул ом номидаги а дабиёт ва санъ ат нашриёти



Download 0,94 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/8
Sana06.04.2022
Hajmi0,94 Mb.
#532664
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
« Нетай» (1932) Ғофур Ғулом

тоЕуш лар у зга
з^ай^ири^ларни босиб кетди.
Мисраларнинг ярмисини чайнаб, димог билан жур- 
овозига оз^анг куш ган дароз, чувди йигит ёнидаги з$ар 
ягринида киши утируви мумкин булган чорпаз^ил, 
кукраги очи1$ йигитнинг г^ийи^ бекасам тунининг ен~ 
гидан тортди:
— Полвон... Полвон дейман, жиндак тухтанг.
— Нима дейсан, номард, маыщни бузма.
13


Кимникига кирамиз. Холдорконникигами, Сан- 
чтад^тгами?
#•» Воой, айланиб кетай... з$ар икковларидан з^ам. 
1?а#сисига бошласанг, ш унга-да, номард, бу кучанинг 
na«**- Юринг б^лмаса Холдорхонникига, 
хуж айини 
^орак^зда з^ам ж индак оласим бор.
— Оласим бор?! Ха-ха-ха... з^езимкаш, дейман, биз- 
нинг берасимиз б^лган жойларда сенинг оласинг бу- 
ладими? 1филмаганинг... ш у долган экан-да, 
номард, 
лулининг эшагини сугориб пулини оламан дегин, з$а- 
з^а-з^а...
Т угм аси ňýj{ ж ойларига чулим солсам-а, ёр-ёр,
1
?уш анори-я диркиллайди — суя ги йур-а, ёр-ёр.
— Вой дооод, суяги ňýij жойларидан...
Икковлари бир-бировларини суяшиб, зарз^алли ви-
веска осилган катта бинога, чир^лаб саналган пилла- 
пояларни босиб, чи^иб кетдилар.
— Самад,— деди Полвон,— буларинг билан узинг 
тиллашмасанг, меники непонимай, з$а-з$а-з$а...
— Х уп, Полвон.
Самад билан Полвон номерланган тахтачадаги ка- 
литларни ^^ри^лаб ^тирган бир семиз хотин билан уч- 
рашдилар.
— Издирас, мамаш ка, издирас, к ак поживай?
— Нечего,— деди хотин.
— Х уж айин здесь, 
1
?оракуз?— деб суради Самад.
— Здесь, в конторе.
— Юринг, Полвон, узи конторда экан, кирамиз.
— 1^уйсанг-чи, номард, мен йугимда кирасан, пули 
булмаса, менинг олдимда нам тортиб колади, ^уй, но­
мард.
— А хи р, оласим бор, Полвон.
— Билдим, уш а оласингга...
— П ул бермаса, биронтасини ж узза чиламиз, Пол­
вон...
•*- Йигит 6ýflcaHT туёгининг остида сана, номард.., 
«суззахурликка урганма.
— Б у ер узимизники, 1$уя беринг, Полвон.
Буларнинг долон буйлаб ^узгатган шов-шувларига
хужайиннинг узи з^ам конторадан чи^иб г$олди. У кир^ 
ёшларга борган, д у м а л о ^ и н а бир киши. Соболи 1$ири1{, 
усяц муйловлари огзини 1{оплаган, чаплаш г^ошли, йул-
И
ii ýл i$opa шимини тасма билан елкасига осган. У цуло- 

мни очиб, панжаларини ёзган, пастки лабини тишлаб, 
Пошипи цимирлатар, чап тарафдаги уйлардан бирисини 
к?я имоси билан курсатиб, Самад билан Полвонни осо- 
йшнтпликка чацирар эди.
Жоним Самад, з^ушингни т^пла, бу на зой-цз?й, 
чпгир-багир еридирки, дали улмисан...
— О га,— деди Самад бармо^ларини бир-бирига 
суйкаштириб,— манат чуз, манат!
Х уж айин елкасини цисди.
— Юр долимча, бунда даъво ярамас.
Учовлари долоннинг пойнагига 1{араб юрдилар. 
Унгга бурилиб, номернинг остки 1$исми —■
подвалга ту- 
шиб кетдилар.
Подвал одамлар билан зич. Оддий ошхоналар син- 
гари цатор-цатор стол-стуллар 1$йилган, бир тарафда 
буфет, пиво, apaiý, коньяк каби ичимлик ва закуска- 
ларнинг з$ар навидан муз^айё.
Йигит-яланглар товсилтирмай ичмо^далар. Умуман, 
бунда эр-хотин аралаш, бир цурлари аш ула цилмоцда, 
бир цурлари бир-бировлари билан мушт д^лайишиб, ал- 
лацайси даъвонинг татавини ёзмоцчи, бир нечалари ý3- 
ларига бошца столдаги хотинларни ча^ирмовда. А на 
бириси тиззасига бир хотинни, ёнига бирини ^т^азиб, 
хотиннинг цулини елкасига ташлаган, бир ^ули билан 
стакан уриштирмоцда.
Бурчакда бир Kýp гармончи ш у буги*{ з^авога синг- 
дириб, аллацайси тизгинсиз цайгунинг оз^ангига тугма 
босиб, ^улоч кермовда.
Учовлари бир столни эгалладилар. Х уж айин хотин- 
га ишорат ^илди. Бир нафасда бир тарелка шур данак, 
олти шиша пиво, учта стакан келди. Хужайиннинг ^зи 
1|уя бошлади.
— Жоним Самад, билмаюрсанки, бозор касоддир, 
ýpafla даъво айлаюб, цуно^лари инжитмо^ улмаз.
— 1^уногинг ким узи, ога?
— Бир мусофир 1{ужа. сарватдор. Тошкент пулла- 
рини зура чогириб г^имор ^йнаюрлар. Саташмоц ^лмаз. 
Хани суйла, на истаюрсан?
— Ога, мана бу бизнинг Полвон акамиз буладилар, 
узлари чуцонлик, атайлаб мени деб келган мез^мон.
— Сани деб эмас, номард, кураш га дегин, Аз^мад 
полвонга тараф дегин.
— Аз^мад полвонга тараф. Узлари, ^у^онлик за- 
водчи Ганибойвачча бор-ку, ана $ша кишининг йигити.
15


А н а шу. Менга обру керак. Ога, обруни биласанми, 
обру...
— Суйла, жоним, суйла.
— А н а ш у обруга манат йу|{. П улдан чузасан. Ун- 
дан кейин (Самад хуж айинга ^араб кузини 1{исиб куй- 
ди) хизматинг булса гарданга. Ленин з$ой (бош бармо- 
гини кутариб) мана бундайини топиб ^уйганман. 
Минг сулкавой берасан, ога. Копейка кам булса, юри- 
шингни ^илаверасан, ога, ran шу.
— Номард, тогдами i$yňpyi$... адаш ,— деди Полвон.
— Хани суйла, жоним, кимдир, х^айдан, ^издир, ко- 
диндир?
— Уни келганда биласан, нариси бир з$афта. Манат 
чуз, ога, манат.
— Сан ^ласан, Самад, банда улани санингдир', хан- 
ча истаюрсан, пож алуйста,— хуж айин шим чунтагини 
кавлаб гижимланиб кетган иккита йигирма беш сулка- 
войликни чи^ариб Самадга чузди.
— Биттаси з$ам булади бу номардга, нобуд к,илади, 
адаш...
— Ога, агар саники-маники булмаса, обру керак, 
бугун менинг огайнимни хурсанд ^иласан. Сартский 
ёаройга буюрасан, обру керак, дейсан.
— Ога, Самад, сен ^ласан, пожалуйста, пож алуй­
ста.
Х уж айин илжайиб, Самадни эркалади ва елкасига 
цоеди. Бир стакан пивони бошига кутариб, тура бош- 
лади.
— Самад жоним, пивони ич-да, Полвонни сароя, 
ман урада уланлари кузатмалиям.
У Полвон билан Самадни колдириб, узи ю^орига 
чицкб кетди.
Самад Полвонга уз йигитлигидан, Пойкововдаги- 
ларнинг бариси з$ам ундан дам еганликларидан мар?та- 
на-ма^тана суйлар, ran орасида пиво 
стак^нларини 
уриштириб ичар эдилар...
К ун кечикиб долган. Самадлар кириб утиргандан 
буён, уч ijyp янги мез^монлар келиб кетган. Буларнинг 
столларида йигирма-уттиз чо^ли буш шишалар тизил- 
ган эди.
Полвон чап ^улининг билагига такя кгилиб, пинак- 
ка кетган эди.
СаМаД энг сунгги стакан пивони бир узи кутарди- 
да, $рнидан турди, Полвоннинг ягринига у р и б :
л— Полвон,— деди,— туринг, кеч булиб ^олди. Пол-
16
вон, туринг, хонимчаларнинг саройига кирамиз. Бу- 
гунги кунимиз партов, туринг, Полвон.
Полвон бошини кутариб, ^изарган кузларини Са­
мадга тикди.
- - Саройгами, Холдорхонгами, тур, кетдик, номард.
Иккови бир-бировларини суяшиб, подвалнинг ик- 
кинчи эшигидан ю^орига кутарилиб, кучага чивдилар, 
Кучани чурт кесиб, рубарудаги курага ^араб юра бош- 
лпдилар. Буларни эшик тубидаги супачага пустак со- 
либ утирган сарой цоровули, яна тугриси, 
«мез^мон- 
лар»ни саройга таклиф 1$илиб утирувчи киши ^арши 
олди.
— Келинг, Самад олипта!
— Ойимларинг тукис-тугал саройдами?
— Х^аммалари сог-саломат, дийдорингизга мунта- 
зир...

2
^ой номард, Самад, бунинг нима дейди, дийдори 
нима $зи, кимга пичинг отмог$чи бу номардинг? Боши­
ни ц^лтицлатиб ч^яйми?
— ]ЭДйинг, Полвон, чуйинг, бу узимизнинг камба- 
м ллардан , бизга *адди сигади.
Вулпр саройиинг ичкарисига кириб бордилар. Бу- 
лар кириб борган П ош рвоцдаги ишратхоналар учга бу- 
линади; биринчиси номер аталиб, европача безалган 
айрим хоначалардан иборат. Бунга узга 
шаз^арнинг 
дайди мусофирлари ва купинча бир кечалик 
айшни 
истаган шг^ар бойлари, зодагонлари келиб тушадилар. 
Бу ерда улар учун исталган айш, ичкилик, ^имор ба­
риси тайёр.
Иккинчи 1$исми, Самадлар пиво ичган жой булиб, 
бунда дунё ташвишидан бир нафасга «ором» ^идирган- 
лар келадилар. Улар учун з$ам з^оли ^удрат ичкилик ва 
бопи$алар булади. Дилларига урнаб 1$олса... жой з^ам 
топилади.
Учинчи в;исми, Шар^ усулида катта саройдан ибо­
рат булиб, бир 1$атор з^ужраларга эга. Бир тарафда са- 
моварчилик, з^амма з^ужра 
буйлаб 
битта-иккитадан 
хотинлар. У з хужраларини янги келинларнинг уйи син- 
гари безаганлар. Бунда дутор, танбур, ясоглик дастур- 
хон, керак булиб ^олганда, м авж уд ичимликларнинг 
з^ар нави. Х;ар икки-уч зсужрага биттадаи о^соч (оцсоч- 
лар илгари ёшликлари хужрад&^иппан щ г т н
7
ТйП булиб. 
^ариб, утмас булганларида, янг 
да 1$олганлар), саройбон ва боп
Буларга шаз^арнинг чит pé
2—95


дан, атторликдан успиринчалар мез^мон булгани каби, 
куп мез^монлар у з^афтадан бу ^афтагача бигиз, cfa&n 
1{илиб топган-таянганини з^амёнга солиб чш{адиган ко* 
сибваччалар, чапанилар булади. 
Самадларни 
з^овли 
юзасида Ш афоат о^соч учратди.
^— Кел-а, буйингдан гиргиттон, Самаджон, 
сани 
Чаиси шамол учирди, нах жиянларинг тогамиз, яма- 
кимизни топинг, согиниб ичагимиз узилди, деб миян- 
хата цилиб юбордилар-ку.
Амаки... тога... ха-ха-ха... вой номард-ей.— деди 
Полвон.
Самад юзига улугворлик, кукрагига савлат чика» 
риб:
— А м м а,-— деди,— Путаники бушми?
Йуге, айланай гиргиттон, яциндагина 
ме^мон 
кирди, з^али-бери бушамайди.
— Холдорники-чи?
^ нинг тоби й^ - Нах иситмаси десанг, жиззайи 
кабоб. Калта-калта йуталади. Куни 
кеча 
саройбони 
цургур ЧУяРДа-ЧУймай мени ушаникида ётцизди. Xý- 
жайиндан буйру^ ш у, деди. Кирганимга 
минг-минг 
пушаймон едим. Д али тер босар, з^али тер босар, курпа- 
ёстич шалаббо, алаз^лайди, ёш умримни хазон ^илган- 
лаР> 
дейди, орсизлар,— дейди, 
ман 
кучсизм ан,— ■
дейди, чани билакларимда бир йулбарсдай куч булса-ю, 
хужайинни, аммасини, тогасини, з^аммасини тани, эт- 
ларини бурда-бурда цилсам,— дейди. Туфлайди. Эрта 
билан царасам тупуги цон аралаш. Улиб цолмаса 
яхши эди, ахир, айланай, Самад, тайиб-майибга i$a- 
ратсалар булмайдими? Х уж айинга айт, гиргиттон!
— Санинг этингни бурда цилар эмишми, уш а но- 
мард, ким ^зи уш а?
— Улса битта ош хур жомадароз кам-да, амма, ка- 
ни айтинг, кимники буш?
— Саодат билан Лутфиники, кира ^олинглар, гир­
гиттон.
И ккаласи бурчакдаги уртача ясамол бир з^ужрага 
кириб кетдилар. Орадан ун минут утар-утмас Ш афоат 
Ьмма самоварчига бир талай шишалар кутартириб, ор- 
Чаларидан узи кирди...


*
Орадан бир ойга я^ин утган. Пой^овоч кучаси ил- 
гаригича ш ух, унда на сиполик, на вазминлик...
18
Сават-сават бодринглар усмали дилбарлардай ис- 
такларни чацириб туради. Барра пиёзлар. 
Кашнич, 
рай^онлар кеч кукламнинг садагалари булиб, бир к^- 
тарим гуштнинг интизори, кобили шурвачилардан з$им- 
Miii c.Vpaó термиладилар.
Г>у гун бир неча кундирки, Тошкент алоз^ида 
бир 
гайёргарлик билан бир кимсани кутади. Д ар куни, 
доярли Комил даз^воши, Сойиб юзбоши, з^атто Мочалов- 
минг узи з^ам маз^кама, Чорсуни айланиб, мусулмон- 
ларга огоз^лик бериб юрадилар.
Цаймо^ бозордан тортиб атторликкача, ундан шир­
ни бозордан тортиб, узун раста, яз$уд раста, вофуруш- 
лшс, Жанггоз^у Хадрагача шига ясамол. Аз^ли раста, аз$- 
ли савдо ý3 д^конини ба ^адри з^ол безаган, дуконнинг 
Уртасида намоз ж ум а савлати билан з^олвачининг ^зи 
Утиради.
1^оровулларда з^ам узга ва^тда курилмаган жонли- 
лик, ортадан-кечгача икки-уч ^айтадан сув сепган, эр- 
какш упурги ч^лдан тушмайди. Раста о1$со1$оллари, бо- 
оор даллоллари, савдо саркорларининг боши икки —

Download 0,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish