Г аф ур Гул ом номидаги а дабиёт ва санъ ат нашриёти



Download 0,94 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/8
Sana06.04.2022
Hajmi0,94 Mb.
#532664
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
« Нетай» (1932) Ғофур Ғулом

Ошитаман, та^сир.
— Зарифхужа ^озига хабар беринг, ша^ардан чи- 
1$адиган бутун муллалар, имомлар, муллаваччалар ва 
бош^аларни тартибга солиш унга юкланади, 
э^тиёт 
булсин, одамлар янги кийим-бош кийган, озода булсин, 
М айда-чуйда, ^аланги-цасанги, эски тун фу1$ароларни 
четлатиб, сафга киргизмасин, чунки бу масжиднинг да­
лями эмас.
— Албатта, та^сир.
— ^Маз^муд карнайчига буюрув 
керак, энг яхш и 
сурнайчи, карнайчиларии йигиб, улар з$ам 
вокзалга 
эрта биландано1$ чи^иб, тайёрланиб турсин.
— Узи з$ам шундо1{ ишларни, айни^са саркорликни 
яхши куради, та^сир.

1
$ани энди, узимиздан келайлик. Сайидраз^им, 
амир жанобларига кузга курингудек бирорта пешкаш 
^илув керак эди-ку, нима ^иламиз?
— Бийлигингиз билади, та^сир. У киши тугри ifaep- 
га тушадилар?
— Бизнинг ^урага-да.
— Йу^, та^сир, сиздан мен сураб оламан. Бу галча 
жанобни мен мез^мон чиламан, цайтишларида сиз.
— Булмайди.
— Илтимос циламан, та^сир.
— Хайр булмаса, Сайидра^им, сиз з$ам, 
мен з$ам 
эмас, балки номерга олиб тушамиз-да, з$ар икковимиз 
ме^мон 1{иламиз.
— Бунингиз маъ^ул, та^сир.

1
^ани, Сайидраз^им, сизнинг пешкашингиз нима 
буладиган б^лди?
— Сизники-чи?
— Мен эз^тиётдан цирк балетчиларининг бир кун- 
ликларини заказ бердим. Иннайкейин... Хайр, цолга- 
нини ушанда биласиз.
— Меники нима булсайкин... бирор эви 
топилиб 
^олар дейман-а, та^сир.
— Сайидраз^им, бугун кеч бушмисиз?

— Бушман, тат;сир, тайёргарчилик бор, холос.
— Булмаса «Лондон» номерига, 
32
- хонага 
чи^а-
сиз.
— Юпатова бордир-а, та^еир.
— Сиз з$ам узингизникини ола чи^асиз. М уравьянц 
Россиядан Бухорога 1{оракул учун ута кета туриб, 
йулда 1{униб ^олибди, девятка билан йигирма бир.
Валихуж а ака, шу Муравьянцингизга ж уда з$ам
22
тобим йуч-да, шуни бир амаллаб синдиришнинг з^исоби 
йуфии?
— Т^ирц процент берасиз.
— Йигирма беш.
— Хуп, сиз чш?инг, менинг 1$улим ва узингизнинг 
if V-’’ чигиз булиб, юту^ уттиз процент меники, сумма 
(-издан.
— Маънул.
— Хайр, кутаман.
— Хайр.


#
Зомин тогларининг к^м-кук ёнбагирлари, куз ил- 
гамас ерларигачайин этак ёйган майсалари чорвадор- 
ларнинг умр буйи давр сурган бустонидир.
К уни шабада, туни пок изгиринли водийлар, ^уй- 
лар, йилцилар дунёси. 1^уч^орларнинг буйдог{ маъра- 
ши ч^эдилар эгаси ^арчигай нолиши билан з^ар кеча 
бу тик ^ияларда упишади. Ю^ори кутарилган сари 
духёни к?риш чамбари кенгаяди. Ю^оридагиларнинг 
уфцлари доим кенг.
Остда Р^изилцум, Мирзачулнинг гарбий 
этаклари 
ifyěiu газаби тагида долган. Ж иззах шаз$ри, ^алъалар, 
царялар, ifaca6a, ^ишлоцлар. 1^уш учиб етмас ерларда 
гумбази Абдулла, Музаффархон сардобалари.
Ш улардан кутарилган з$ар ун, з^ар оз$, з^ар таран- 
нумга маъгос долган Зомин тоги З^индикуш тоглари 
тизмасининг ичкуёви. Симоб томчили тог ирмо^лари 
Чотцол оралаб узоц элларга й^л солади. Сувнинг ма- 
йин багри тошларни бир-бирига уриштиради. Аслда ма- 
йинлар учун тош к^нгиллар доим уришиб келганлар. 
Булоцлар сирли-сирли силжишлар билан ерга 1{уйилиб, 
Сирга 1$ушилади. У303 ^иргиз даласининг кулча юзли 
кизи Орол ^уйнига боришга оши^ади. Ш у уч минг ча- 
киримли мусофир йулда Сир — ш ух. 
Сир — caěif. У
пицщирио о^ади, з^овли^иб чопади, фа^ат Орол учун. 
Йул-йулакай Мирзанинг чулига, куёш ва уюрма, цизпц 
^умлардан яратилган мис рангли г$изга, уз танларига 
Сирнинг айрим чатраларидаги сирларгача сингдириб 
олишга тайёр турган ялангоч бир маъшу^ага кайрилиб 
бо^майди.
Ш у сувлар дарёлардай о^иб кета олмас эди, дейди 
чупон Абдураз^мон, т у ^ а н элларга с^ур-эй» 
чалиб, 
туя боодан Сурхон чулларига:
23


Б у влнинг ошиб келдим довонидан,
Ж иртилди сагри этигим товонидан.
Т у ^ а н элда такадай ж урайдим ,
^УВГИН 1{ОЛДИМ 
хонимиинг 
ж ом онидан...—
дейди.
Б у мисралар Абдураз^монларнинг Сурхон, Каищ а- 
дарёдаги 
камбагалгина 
дехкончиликларидан 
амир 
Олимнинг зулми, з^адсиз соли^ларига тоб келтира ол- 
маи, оилаларини отасиз ^олдириб, узо!$ 
ерларга 
иттт 
Чидириб келган, чорвадор бойларнинг пароли, бир йил- 
га турт эчки учун богланиб долган кулларнинг чузиб- 
чузиб мунг билан айтадиган уланлари. Улар ёмон хон- 
нинг зулмидан вдгврин 1?олганликларини з^асрат-ла 
куйлайдилар. К уклам огушомларининг гарбдаги, 
мо- 
тамли хотиннинг дурра боглаган чаккасидай i$opa бу- 
лутли кукка ^арайдилар. Карвонидан ажралган бута- 
ларнинг ёшли кузлари сингари, зумрад талотумли ир- 
ыоц з^овуччаларига термилиб, болаларининг оталарини 
согиниб, интизорли куз ёшларини эслайдилар.
Бечоралар, хонларнинг яхшилари борми? Д еч арс- 
лон бир гизолнинг мушфиг^и булганми, х;еч бир лочин 
цаноти тагида кабутар тухум и илиганми, 
цеч илон 
масканига, илон янчилмай туриб, саъва ин 1{уйган- 
ми — билмайдилар...
Остда 
1
$изшщум. Мирзачулнинг гарбий этаклари,
боши чайтиб долган, кеч кукламнинг бир о^шоми, 
з^аво булутли.
Зомин тогларининг этаклари, Ж иззах шазфининг 
жимжит станциясидан кузгалган курьер поезди Ховос- 
га ^араб, ундан ута Тошкентга караб, ундан ута Мос­
ква ва^ Петербургга ь^араб чопади. Чулнинг жонлидан 
рри, буронли чуйнига тигдай з^ай^ири^, пага-пага ту- 
тунлар чучо^латиб елади. 
5
£оронги кечанинг г^ур^увли 
Чуйнида бир ж уф т ханлсар каби кузлари каблал-милод 
достонларининг аждодларини эслатади.
Худди ш у кеча каби иккиичи бир ;утмиш кечади, 
турмуш з^одисаларига оз^анг ^ушиб, давр зулмига бу* 
иин эгиб, Мирзачулни яёв босиб, Ж иззахга киришга 
маж бур долган бир шоир кечанинг даз^шати тугрисида 
ш ундай деган эд и :
— Зим-зиё кечаси чул да мен ёлгиз,
М н о г и м тарихий сардоба эди.
24
У зовдан м унгл аган ^ увдайм а уксиз —
Б у гум баз бузилган хароба эди.
Кенг саздю тиккайган ю лгундан узга 
Иуловчи ю п атар бир эш куринм ас.
Изририз, 1{уриган чуп-хасни к узга 
Уради, гуёки борли1{ телба-маст.
К у к мотам тунини устга таш лаган,
Гул дурос ча!{мо!{лар чурк(итар кишини.
1
\оп-кора булутл ар ишни бош лаган __
Сел чуйиб бир да^ш ат ирж айтар тишини.
Илк баз^ор, уловсиз, 

Download 0,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish