Фуқаро бинолари архитектураси фанидан маърузалар матни


Стволли-қобиқсимон система



Download 9,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/98
Sana26.02.2022
Hajmi9,57 Mb.
#470050
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   98
Bog'liq
fuqaro binolari arxitekturasi (1)

Стволли-қобиқсимон система
– ташқи юк кўтарувчи қобиқнинг ва 
ички юк кўтуравчи стовлнинг биргаликда горизонтал ва вертикал юкларни 
қабул қилишларига асосланган. Ствол ва қобиқнинг бирга силжишини
айрим 
қаватларнинг юк кўтарувчи горизонтал конструкциялари таъминлайдилар.
Шундай қилиб, конструктив система тушунчаси бинонинг материалига,
қурилиш усулига боғлиқ бўлмаган умумлашган характеристикасидир.


59 
6.2-расм. Комбинацияланган конструктив системалар: 
а – каркасли-деворли система; б – каркасли-блокли система; в –каркасли-
стволли система; г – каркасли-қобиқсимон система; д – блокли-деворли 
система; е – стволли-деворли система; и –стволли-қобиқсимон система. 
Конструктив схема
– маълум бир конструктив системанинг 
вариантидир. Конструктив схема – юк кўтарувчи конструкцияларнинг фазода 
жойлашувига ва таркибига қараб белгиланади. Уни ҳам лойиҳалаштиришнинг 
бошланғич босқичида бинога қўйилган ҳажмий-план, конструктив ва 
технологик талабларни ҳисобга олган ҳолда танлаб олинади. Каркасли 
биноларда 4 та конструктив схема қўлланилиши мумкин (6.3-расм). 
Каркасли биноларнинг ригеллар кўндаланг жойлашган конструктив 
схемаси плани мунтазам структурали (ётоқхоналар, меҳмонхоналар) 
биноларда қулай ҳисобланади. Ригелларнинг бўйлама йўналишда жойлашиши 


60 
эса квартира типидаги уйларда мақсадга мувофиқ ҳисобланади. Ригеллар ҳар 
иккала йўналишда жойлашган (фазовий каркас)
 
ва ригелсиз конструктив 
схемалар ноёб жамоат бинолари ва иншоотларида қўлланилади, турар-жой 
биноларида деярли қўлланилмайди. 
Биноларни деворли (каркассиз системада) лойиҳалашда асосан 3 та 
конструктив схема қўлланилади (6.4-расм). 
Каркассиз биноларнинг деворлари иккала йуналишда жойлашган 
конструктив схемалари кўп материал сарф бўлишига қарамай, кўп қаватли 
турар-жой биноларида, айниқса зилзила бор ҳудудларда ва мураккаб грунт 
шароитларда қурилишда мақсадга мувофиқ ҳисобланади. Йирик 60 ам ай 
турар-жой биноларида энг кўп шу конструктив схема қўлланилади.
 
6.3-расм. Каркасли биноларнинг конструктив схемалари: 
а – ригеллар бўйлама жойлашган схема; б –ригеллар кўндаланг жойлашган 
схема; в –ригеллар 60ам а йуналишда жойлашган схема; г –ригелсиз схема. 
Деворлари кўндаланг жойлашган конструктив схема ҳам
 
кўп қаватли 
турар-жой бинолари учун қулай ҳисобланади. Лекин кўндаланг жойлашган 
ригеллар бинонинг план ечимини зарур бўлганда янада такомиллаштиришга 
тўсқинлик қилади. 
Деворлари бўйлама йўналишда жойлашган конструктив схема йирик 
панелли уйларда кам қўлланилади, аммо ғишт ва майда блоклардан 
қуриладиган биноларда кўп тарқалган. Бy схемада ички юк кўтарувчи 
девор бўлмаслиги ҳам мумкин. Бундай схема 9-10 қаватли турар-жой 
бинолари қурилишида тажриба тариқасида қўлланилмоқда.


61 
6.4-расм. Каркассиз биноларнинг конструктив схемалари: 
а –деворлари икала йўналишда жойлашган схема; б –деворлари кўндаланг 
жойлашган схема, в –деворлари бўйлама жойлашган схема; I ва II –конструк- 
тив схеманинг турли вариантлари. 

Download 9,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   98




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish