Фуқаро бинолари архитектураси фанидан маърузалар матни



Download 9,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/98
Sana26.02.2022
Hajmi9,57 Mb.
#470050
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   98
Bog'liq
fuqaro binolari arxitekturasi (1)

вертикал юк кўтарувчи 
конструкциялар
(деворлар, устунлар)га узатадилар. Шу билан бирга 56ам 
айда 56 ива 56 кўтарувчи конструкциялар бинодаги бикирлик диафрагмаси 
вазифасини ҳам бажарадилар, яъни горизонтал юклар ва таъсирларни 


57 
(шамол, зилзила ва бошқа) қабул қилиб вертикал юк кўтарувчи 
конструкцияларга узатадилар. 
Горизонтал юкларни вертикал конструкцияларга узатишни турли 
усуллар билан амалга ошириш мумкин (барча вертикал конструкцияларга 
ёки махсус вертикал диафрагмаларга, боғловчи элементларга, ёки ҳар 
иккаласига ҳам). 
Вертикал юк кўтарувчи конструкциялар турли хил. Бу конструкция 
ларнинг тури конструктив системаларни турларга бўлиш учун белги бўлиб 
хизмат қилади. Вертикал юк кўтарувчи конструкцияларни қуйидаги 
турларга ажратиш мумкин: 
1. Ясси конструкциялар (деворлар); 
2. Яхлит кесимли стерженлар (устунлар); 
3. Ҳажмий блоклар; 
4. Очиқ ёки ёпиқ профилли юпқа деворли стержен кўринишидаги бино 
баландлигига тенг ҳажмий-фазовий ички юк кўтарувчи конструкциялар 
(бикрлик стволи); 
5. Ёпиқ профилли юпқа деворли стержен кўринишидаги, бинонинг ташқи 
тўсиқ конструкциясини ҳосил қилувчи, бинонинг баландлигига тенг ҳажмий-
фазовий ташқи юк кўтарувчи конструкциялар (қобиқсимон). 
Шу вертикал юк кўтарувчи конструкцияларнинг турларига мос равишда 
қуйидаги асосий конструктив системаларни ажратиш мумкин (6.1-расм): 
Каркассиз (деворли) система; 
Каркасли система; 
Ҳажмий блокли система; 
Стволли система; 
Қобиқсимон система. 
6.1-расм. Асосий конструктив системалар: 
а – каркасли система: б – деворли система; в – ҳажмий-блокли система: 
г – стволли система; д – қобиқсимон система. 


58 
Бу 
асосий 
конструктив 
системалар 
биргаликда 
ҳар 
хил 
комбинацияларга бўлинишлари ҳам мумкин. Шу тариқа қўйидаги каркасли ва 
каркассиз комбинацияланган конструктив системаларга ажратиш мумкин (6.2-
расм): 

Download 9,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   98




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish