Физика курси I


Кеплернинг иккинчи қонуни



Download 7,38 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/103
Sana24.02.2022
Hajmi7,38 Mb.
#200593
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   103
Bog'liq
Fizika kursi. 1-qism. Mexanika (A.Qosimov, X.Jo'raqulov, A.safarov)

Кеплернинг иккинчи қонуни. Сайёраларнинг ҳаракати давомида 
унинг г радиус-вектори й1 вақт давомида 
бурчакка бурилади. Шу 
вакт давомида г чизган секторнинг юзи (5.7-расм):
Бу тенгликдан вакт бўйича ҳосила олиб, уни сайёранинг массаси т га 
кўпайтирамиз:
2 т ^ Г = т [ ж ’ а ' ] + т [ 7' ж ]
 
(521)
бу тенгликнинг ўнг томонидаги биринчи кўшилувчи ҳад иккита 
коллинеар векторнинг вектор кўпайтмаси бўлгани туфайли, у нолга
тенг; иккинчи ҳаддаги — — сайёранинг тезлигини ифодалайди
(яъни -Д- == ь ) ; 
— сектор тезлик дейилади. Шундай қилиб,
(5.21) тенгликни куйидагича ёзиш мумкин:
2т 
=т[г,й] 
ёки 
= —— =сопз1. 
(5.22)
ё (


сК 
2 т
85
www.ziyouz.com kutubxonasi


т.о
5.7-р а с м
5.8-р а с м
Охирги тенгликнинг ўнг томони ўзгармас катталиклардан иборат 
бўлганлигидан қуйидаги хулосага келамиз: марказий майдондаги 
ҳаракатда сайёранинг сектор тезлиги ўзгармайди.
Энди (5.22) ни куйидаги кўринишда ёзамиз:
(5.22) ва унга мукобил (5.23) тенгликлар К е п л е р н и н г и к к и н ч и
к о н у н и н и ифодалайди: сайёранинг ҳаракати давомида унинг 
радиус-вектори тенг вақтлар оралиғида тенг юзалар чизади.
Қеплернинг биринчи қонуни. Сайёраларнинг ҳаракати ясси 
ҳаракат бўлганлиги туфайли бундай ҳаракатни баён килишда кутб 
координаталари г ва ср дан фойдаланиш максадга мувофикдир. 
5.8-расмда /по ва пг оркали Куёш ва бирор сайёранинг I вактдаги 
вазияти акс эттирилган; бунда г — Куёшдан сайёрагача бўлган 
масофа (радиус-вектор); ф — кутб бурчаги (унинг катталиги шартли 
равишда санок боши деб ҳисобланган кутб ўки тоА га нисбатан соат 
мили йўналишига тескари йўналишда олинади).
Сайёранинг ўз меҳвари бўйлаб ҳаракат тезлигини бири радиус- 
вектор г йўналишида, иккинчиси унга тик йўналишда бўлган ўзаро 
тик иккита ташкил этувчига ажратиш мумкин (5.8-расм);
бунда дг = ал — Куёшдан сайёрагача бўлган масофанинг ўзгариши 
билан, а<р = а<р/ эса ф бурчакнинг ўзгариши билан боғлик тезликлар; 
/ ва / мос равишда 
V ,
ва 
о ф 
йўналишдаги бирлик векторлар 
((5.24) ифодада Су = (и-г— г§ эканлиги эътиборга олинди).
Энди сайёранинг импульс моментини кутб координаталарида 
ифодалаймиз. (5.24) ни (5.20) га кўйиб куйидагига эга бўламиз:
(5.23)
V — ил +  
о Ф/ = г Г +
г 
ф/,
(5.24)
1
= /п[г, у] = т[г, дг] + т\г, уф];
(5.25)
86
www.ziyouz.com kutubxonasi


г ва 
коллинеар (бир хил йўналишдаги) векторлар бўлганлиги 
учун охирги тенгликнинг ўнг томонидаги биринчи қўшилувчи ҳад 
нолга тенг эканлигини ва (5.24)ни назарда тутсак, сайёранинг 
импульс моменти қуйидаги кўринишга келади:
Ь = т\г, уф] =
т [ г , г ф / | = т г с р [ г , 
/];
г ҳамда / векторлар ўзаро тик ва \7, /| нинг йўналиши £ билан 
бир хил бўлиб, сон киймати г га тенг. Шундай қилиб, сайёранинг 
импульс моментининг сақланиш қонуни қутб координвталар тизими- 
да қуйидагича ифодаланади:
^ = т г ’ф =
/.0
= сопз(. 
(5.26)
(5.24) ни назарда тутиб, сайёранинг кинетик энергиясини қутб 
координаталари оркали
2
. > 
ч. э
т у
И / г , 
*~?\2 
т г~ , тг~ч>
— = у ( " + 'ф/ ) 2=  — Н---- ^5-27)
кўринишда ёзамиз (бунда ўзаро тик г' ва / векторларнинг скаляр 
кўпайтмаси нолга тенг эканлиги эътиборга олинди). Марказий 
майдонда ҳаракат қилаётган сайёранинг потенциал энергияси 
манфий, чунки мазкур майдонда жисмга таъсир этувчи кучлар 
консерватив кучлардир ((6.25) га қ.):
( т
0
ва т — мос равишда Қуёшнинг ва сайёранинг массаси). Шундай 
қилиб, марказий майдонда ҳаракатланаётган сайёранинг тўла 
энергиясининг ва импульс моментининг сақланицс қонуни қуйидагича 
ифодаланади:
Е0 =
•2 | 
т
9 . 


■' +  ^ Г(Р — V-
= сопз(,
(5.28)
1о 
= гпг2ф = соп
5
(. 
(5.29)
Бу тенгламаларда вақт бўйича олинган ҳосилаларни бурчак ф бўйича 
олинган ҳосилалар билан 
алмаштирамиз. Бунинг учун ф =
= А
0
/т г 2 эканини эътиборга олиб, (5.28)дан қуйидагиларга эга 
бўламиз:
(г)2 =
— £-
0
Н-7

Download 7,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish