Физика курси I


ИМПУЛЬС МОМЕНТИНИНГ САҚЛАНИШ ҚОНУНИ



Download 7,38 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/103
Sana24.02.2022
Hajmi7,38 Mb.
#200593
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   103
Bog'liq
Fizika kursi. 1-qism. Mexanika (A.Qosimov, X.Jo'raqulov, A.safarov)

ИМПУЛЬС МОМЕНТИНИНГ САҚЛАНИШ ҚОНУНИ
5.1-§. ИМПУЛЬС МОМЕНТИ
Моддий нуқтанинг импульси р = ти. Фараз килайлик, массаси 
т бўлган ҳаракатдаги моддий нуқта (заррача)нинг ихтиёрий 
пайтдаги вазияти О нуқтага нисбатан аниқланаётган бўлсин 
(5.1- расм).
Моддий нуқтанинг нуктага нисбатан и м п у л ь с м о м е н т и
деб қуйидагича ифодаланган векторга айтилади:
£ = [г, р1 = [г, тл)], 
(5.1)
бунда г — саноқ боши ҳисобланган О нуктадан моддий нуқтага 
ўтказилган радиус-вектор. (5.1)дан кўриниб турибдики, 
Ь нинг 
йўналиши г ва р векторларнинг вектор кўпайтмаси тарзида 
аниқланади, яъни импульс моменти вектори г ва р векторлардан 
ясалган параллелограмм текислигига тик равишда О нуктадан ўтган 
бўлиб, унинг йўналиши парма (ўнг винт) қоидаси билан аниқланади. 
Импульс моментининг сон қиймати, маълумки,
А = /-рз1па. 
(5.2)
78
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бу тенгликда г з т а = / — моддий нукта импульсининг 0 нуқтага 
нисбатан елкаси дейилади. Елка тушунчасини киритиб (5.2)ни
Ь = 1р = тю I 
(5.3)
кўринишда ёзиш мумкин (5.2- расмда Е вектор расм текислигига
тик равишда биз томонга йўналган). Охирги икки тенгликдан 
кўринадики, импульс моменти моддий нуқта ҳаракат йўналишининг 
ва тезлигининг сон қиймати ўзгариши билан ўзгаради; агар моддий 
нуқта тўғри чизиқ бўйлаб ўзгармас тезлик билан ҳаракатланаётган 
бўлса О нуқтага нисбатан унинг импульс моменти ўзгармай қолади.
Моддий нукта радиуси г бўлган айлана бўйлаб ўзгармас тезлик 
( |у |= с о п з !) билан ҳаракатланаётган бўлса (Ернинг Қуёш атрофи- 
даги ҳаракаги ва мутақаббил (классик) физика тасаввурларига кўра 
электронларнинг ядро атрофидаги ҳаракати бунга мисол бўла 
олади), унинг айлана марказига нисбатан (5.3-расм) импульсининг 
сон қиймати:
Ь = тиг.
Равшанки, бу ҳолда моддий нуқтанинг 
харакат йўналиши узлуксиз ўзгариб тур- 
сада, импульс моментининг сон қиймати 
ўзгармай қолади.
О ш/қта орқали ўтувчи ихтиёрий 
2 ўққа Е векторнинг проекцияси моддий 
нуқтанинг шу ўкка нисбатан и м п у л ь с
м о м е н т и дейилади:
Ег = [г, р\г- 
(5.5)
Уққа нисбатан импульс моменти скаляр 
катталик бўлиб, нуқтага нисбатан импульс 
моменти эса вектор катталикдир.
(5.4)
79
www.ziyouz.com kutubxonasi


Моддий нукталар тизимининг бирор О нуқтага нисбатан импульс 
моменти деб мазкур тизимдаги айрим моддий нукталарнинг ўша 
О нуктага нисбатан импульс моментларининг вектор йиғиндисига 
айтилади:
1 = 2 ^ = 2 Д1 = Е[;„ шиХ 
(5.6)


(
бунда г, — қаралаётган О нуқтадан /- моддий нуктага ўтказилган 
радиус-вектор, V, — ўша /- моддий нукта (зарра)нинг тезлиги.
3.2- $. КУЧ МОМЕНТИ
Тинч турган жисмни айланма ҳаракатга келтирувчи ёки унинг 
айланма ҳаракатини ўзгартирувчи ташқи таъсирни тавсифлаш учун 
куч моменти деган тушунча киритилади. Куч моменти бирор нуктага 
нисбатан ёки бирор айланиш ўкига нисбатан аникланади.
Қаттиқ жисм моддий нукталар тизимидан иборат бўлганлигидан 
куч моменти тушунчасини дастлаб моддий нукта мисолида караб 
чикайлик. Массаси ш бўлган моддий нуқтанинг исталган вактдаги 
вазияти санок боши сифатида қабул килинган О нуқтага нисбатан 
радиус-вектор г оркали аникланаётган бўлсин. Моддий нуктага 
кандайдир Ғ куч таъсир этаётган бўлса, г радчус-векторнинг 
Ғ кучга вектор кўпайтмаси (5.4- расм) Ғ кучнинг О н у к т а г а
н и с б а т а н м о м е н т и дейилади:
Л?=[г ,Ғ], 
(5.7)
бунда Ғ— моддий нуқтага таъсир этувчи барча кучларнинг тенг 
таъсир этувчисидир. Куч моменти М псевдовектор бўлиб, у г ва 

Download 7,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish