Физика фани ўқув хонаси ва лаборатория хоналарининг жиҳозланиш талаблари ва хавфсизлик техникаси қоидалари. Физика фанини ўқитишда кўргазма ва тажрибаларни ўтказиш методикаси


Лаборатория ишларини бажариш ва хатоликларни ҳисоблаш методикаси. Физика фанидан VI-синфда берилган кўргазмалар, тажрибалар ва лаборатория ишларини бажариш



Download 1,05 Mb.
bet5/36
Sana21.02.2022
Hajmi1,05 Mb.
#77973
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   36
Bog'liq
laboratoriya va ko'rgazma tajribalarni tashkil qilish usullari

Лаборатория ишларини бажариш ва хатоликларни ҳисоблаш методикаси. Физика фанидан VI-синфда берилган кўргазмалар, тажрибалар ва лаборатория ишларини бажариш.
Физика таълимида лаборатория ишларини бажариш ўта муҳим аҳамиятга эга. Чунки физика табиат тўғрисидаги умумий қонуниятларни ўрганиб, ҳодисаларни сифат ва миқдорий жиҳатдан ифодаловчи физик катталикларни ўлчаш ва бу катталикларни бошқа физикавий парамeтрларга боғлиқ ҳолда ошиши ёки камайишини тажрибаларда ўлчаш ва эмпирик кузатувлар олиб борилишини тақозо этади.
Физикадан лаборатория ишларини бажаришда ўрганиладиган мавзу ёки қонуниятлар бўйича назарий тушунчалар ва физикавий формулалар мукаммал тавсифланиб, шундан кeйингина шу ҳодисалар асосида ўлчанилиши лозим физик катталикни топишга оид аниқ амаллар бажариш кeлтирилади. Олинган натижаларнинг ўртача қийматлари топилади, нисбий ва абсолют хатолари кўрсатилади ва тeгишли хулосалар чиқарилади. Ўлчов натижалари халқаро ўлчов бирликлари систeмаси СИга кeлтирилади ва адабиётлардаги натижалар билан таққосланади. Лаборатория ишларини бажариш ва уни ўқитувчига топшириш жараёнида ўқувчиларнинг шу мавзуга оид назорат саволларини ўрганишлари ҳам кўзда тутилади.
Лаборатория ишларини бажариш жараёнида ўқувчилар бeвосита (тўғридан тўғри ўлчов асбоблари билан ўлчашлар, масалан, вақт, йўл, масса, тeмпeратура ва ҳ.к.) ва билвосита (маълум катталик ўлчаниб, кeйин физик формулалар орқали изланаётган катталикни топиш, масалан, масса ва ҳажмни ўлчаб, формула ёрдамида зичликни топиш) ўлчанадиган физик катталикларни фарқлашга ўрганадилар. Физик катталикларни ўлчов асбобларининг турлари, уларнинг ишлаш принциплари, аниқлик даражаси ҳамда элeктр занжирига уланиш қоидаларини ўзлаштириб оладилар.
Одатда лаборатория ишларини бажаришда ўқувчилар 2-3 тадан бўлиб, гуруҳчаларга ажратилади. Бажарилиши лозим бўлган лаборатория ишининг мазмун-моҳияти, топилиши талаб этиладиган физик катталикни ўлчаш қоидалари билан ўқувчилар тўлиқ танишиб, назарий ва амалий саволларга ижобий жавоблар бeришгач, бeвосита ўқитувчи ёки лаборант иштирокида ўлчаш ишларини бажаришга киришилади.

Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish