Farg`ona politexnika instituti

 
 
 
 
 
 
 
 
 

---

2-MA’RUZA 
 
MAVZU: NEFTNI QAYTA IShLASh TO`G`RISIDA MAЬLUMOTLAR  
Reja 
1.Neft yonilg`i va moylash materiallarini olish uchun xom-ashyo 
2.Neft  maxsulotlarini asosiy kimyoviy ko`rsatkichlari 
3. Neftdan olinadigan maxsulotlar. 
 
Tayanch  so`z  va  iboralar:  Neft  yog`liq  suyuqlik,  uglerod,  vodorod   oltingururt,    azot,  kislorod, 
kimyoviy  elementlar:  V,Ni,  G`e,Ca,Na,K,Cu,Cl,J,P,Si  As,  parafin  uglevodorodlar,  aromatik 
uglevodorodlar  
 
 
Neftь yog`liq suyuklik bo`lib, yengil okadagon, tarkibida uglerod 88%, vodorod 11-12%, 
oltingururd  0,1-0,7%,  azot  2.2%,  kislorod  1.5%  asosiy  kimyoviy  elementlar  mavjud.  Neftь 
kulida  kuyijagi  elementlar  V,Ni,  G`e,Ca,Na,K,Cu,Cl,J,P,Si  As  va  boshqa  kimyoviy  elementlar 
uchraydi.  Xomashiьyolar  ichida  neftь  eng  yukori  temperaturada  yonadigan  yoqilg`i.  Chunki 
tarkibida vodorod elementi ko`p boshka yekilg`ilarga nisbadan. 
 
Kuyidagi yeqilg`ilar orasida neftь birinchi o`rinda turadi. 
 
 
Uglerod 
Vodorod 
Kislorodi sera 
Neftь (Baku) 
87.4 
12.5 
0.1 
Slantsi pribaltiysk 
76.6 
9.2 
14.2 
Torf suxoy 
57.7 
6.1 
36.2 
Ugolь kemenыy 
81.3 
5.2 
13.5 
Ugolь burыy 
74.8 
5.1 
20.1 
 
Neftь tarkibiga uglevodorodlarni turta guruxi kiradi: parafin “olefin” naften, aramatik  guruxlari. 
Tarkibidagi kislorod va oltin gugurt kislorod va azot aralashma kurinishida uchraydi. 
 
1.Parafin  uglevodorodlar  neftni    tarkibida      asosan    past    xaroratda    kaynaydigon  
.fraktsiyalarda    kuprok    buladi.    -  metan,  etan,  propan  va  butan  gaz  xolatda  bo`ladi.  Neftь 
tarkibida eritilgan xolatda uchraydi. Bu gazlar tabiy gazlar tarkibida xam bo`ladi. Tabiy gaz gaz 
skvajinalardan  olinadi.  Propanga,  butanga  boy  tabiy  gazlar  tarkida,  serevodorod,  azot,  uglerod 
oksidi va geliy uchraydi. Yeg`lik gazlardan “gaz benzini” v suyultirilgan gaz ishlab chikariladi. 
Tarkibida  metan  va etan  bo`lsa  “Kuruk” gaz deb  ataladi, asosan  sanoatda va  maishiy  xizmatda 
ukllaniladi asosiy yokilg`i bo`lib. 
 
Parafin  uglevodorodlar  normal  sharoitda  suyuk  xolatda  bo`ladi.Parafin    uglevolorodlar  
kimьyeviy  tuzilishiga  karab ikki  xil  guruxga  bulinadi:  normal-parafin  uglevodorodlar, 
Izomer-parafin    uglevodorodlar.  Normal    parafin    uglevodorodlarda    uglerodlar    va    vodorod  
uzaro    tuxri    zanjir    orkali    boglangan    buladi.    Benzin    tarkibida    normal-parafin  
uglevodorodlaning  bulishi    maksadga   muvofik   emas,  chunki   shunday  uglevodorod  bulgan 
yenilgi dvigatelda  yemon   yenadi normal-parafin  uglevodorodlarning  kotishi  xarorati  yukori  
bulgan  uchun  ular  kuprok  yezgi  sort  dizelь  yenilgi  va moylarida  ishlatiladi. Parafinlar lenta 
yoki plastina kristal strukturasiga ega bo`lib erish temperaturasi 40-70
s
ga, tarkibida 21-32gacha 
uglerod  atomlar    kiradi    Izomer-parafin      uglevodorodlar    normal-parafin    uglevodorodlarning  
xosil    kiladi..Ular    turli-tuman    tarmoklangan    tuzilishlar  xosil    kiladi.  Shuning    uchun    xam   
ularning  kimьyeviy  va  fizikaviy  xossalari  xar  xildir. Izomer-parafin   uglevodorodlar  benzin  
tarkibida  kancha  kup  bulsa  shugcha  yenilgi  tulik  yenadi.. Neftь tarkibida olefin kam ugraydi. 
Neftь  tarkibida  olefin  kam  uchraydi.  Bu  uglevodorodlar  smola  va  polilirizatsiyalanadi  shuning 
uchun  neftьni  sifatini  pasaytiradi.  Olifenlar  nepredelьnыy  uglevodorodlarga  kiradi  atsetilen, 
etilen,  propilen,  butilen  shaklida  kullaniladi  bu  xomashьyolar  polietilen,  polikronilin,  suniy 
sillatika spirti kauchuk, plastmassalarni ishlab chikarishda ishlatiladi. 

---

 
2.Naftenlarni  tarkibida  asosiy  naftenovoy  uglevodorodlar  kiradi  80%gacha.Ular    parafin  
uglevodorodlardan    2ta    vodorod    atami    kamligi    bilan    fark    kiladi.  Naften    uglevodorodlar  
kuyidagicha    tuzilishga    ega:  Naften    uglevodorodlar  parafin    va  aromatik    uglevodorodlar  
oraligida    turadi,  shuning      uchun,    ular    benzin    tarkibida    konikarli    ishlaydi.  Naften  
uglevodorodlar    normal-parafin  uglevodorodlarga    karaganda    yukori    xaroratda    kaynaydi  va  
yukori xarotda  okissidlanishiga  karshi   moyilligi  xam  kuchli.  Naften uglevodorodlar  yengil  
fraktsiyalari  kotish  xarorati  past  bulganligidan  kishki  nav  dizelь  yenilgisi tarkibining  asosiy 
kismini    tashkil    etadi.naften    uglevodorodlarning  ogir    fraktsiyalarning    kovushkokligi    va  
kimьyeviy    barkarorligi    yukori  bulganligi    uchun  asosan    motor    moylarning    asosini    tashkil 
etadi            .3.Aromatik  uglevodorlar    neft    tarkibida    parafin      va    naften    uglevodorodlarga  
nisbatan    ozrok    mikdorda    (5-20)%    uchraydi.ularning    asosiy    vakioli  benzol    bulib    benzin  
tarkibidabulishioktan    sonini  oshiradi    .Lekin    bu    uglevodorodlarning    mikdori  
chegaralanadi,chunki  ular yukori  xaroratda detallarga  yepishidb. Kurum  kotishmalarni  xosil  
kiladi.Aromatik    uglevodorodlar  .  boshka  uglevodorodlarga  nisbatan  aromatik  uglevodorodlar 
yuqori  zichligi  bilan  ajralib  turadi.  Aromatik  uglevodorodlar  benzin  tarkibida  30-60%  benzol, 
toluol  va  ksilol  tashkil  etadi.  Amo  bu  komponentlar  dizel  yonilg`ini  sifatini  pasaytiradi. 
Aromatik  uglevodorodlar  organik  xomashiyo  yukori  eritishi  kobiliyatga  ega.  Benzon  karlari 
insonga  zaxarli  bo`ladi,  bosh  og`rig`,  charchash,  kon  tarkibini  bo`zilishga  olib  keladi.  Xozirgi 
vaktda  aromatik  uglevodorodlar  neftь  maxsulotlar  tarkibida  va  erituvchi  suyuklik  bo`lib  va 
portlovchi maxsulotlarga kullaniladi. 
                                    Neftdan  olinadigan  maxsulotlar. 
 
 
 
 
 
PARAFIN 
 
Gazlar,metan, 
propan, butan 
 
LOK 
        NEFT’ 
                                 
 
 
                    
                   
 
                   
 
DORILAR 
 
:NEFTNI    KAYTA    IShLASh   USULI  
  SPIRT 
 
MAZUT 
 
KEROSIN      
ТОЛА 
ПЛАСМАССА 
КАУЧУК 
БЕНЗИН 

---

 
 
Neftni qayta ishlashni fizik va kimyoviy usullari mavjud. Neftni birlamchi qayta ishlash 
usuli fizik usul bo`lib neft tarkibidagi uglevodorodlar qaynash xaroratiga qarab ajratiladi. Unda 
neft  pechda  300-500
0
S  xaroratda  qizdirilib,  ajratgich  kolonkasidan  o`tkaziladi.  Natijada  uning 
tarkibidagi  uglevodorodlar    qaynash  xaroratiga  qarab  fraktsiyalarga  ajratiladi.  Fraktsiya  deb 
neftni  maьlum  xarorat  oralig`ida  qaynaydigan  bo`lagiga  aytiladi.  Neftni  qayta  ishlashda 
murakkab  qurilmadan  foydalaniladi.  Qurilma  2  ta  asosiy  apparatdan  –  neft  qizdiriladigan 
naysimon  pech  va  rektifikatsiyalash  kolonkasidan  iborat.  Bu  kolonkada  neft  fraktsiyalarga 
ajraladi.  
s
s 
 
Kolonkani asosiy qismi :                    :kurilma – 2 
 
1 Trubali pech 
2 Bug`latish kolonkasi  
3 Rektifikatsiya kolonkasi  
4 Yordamchi kolonkahttp://nefthim.ru/media/media/images/1_0.png 
5 Nasos 
6 Sovutgich 
7 Suv va ifloslarni ushlab qolgich 
8 Nasos http://nefthim.ru/media/media/images/1_0.png 
9 Sovutgich.  
 
Naysimon pechni ichida ilon izi shaklidagi uzun truboprovod joylashgan. Pech mazut yoki 
gaz  yordamida  qizdiriladi.  Truboprovoddan  neft  to`xtovsiz  o`tib  turadi  va  320-350
  0
Sgacha 
qizdirilib  bug`  va  suyuqlik  aralashmasi  xolida  rektifikatsiyalash  kolonkasiga  tushadi. 
Rektifikatsiyalash  kolonkasi  balanligi  40m  bo`lib  uning  ichida  bir  necha  qator  gorizontal 
joylashgan  teshikli  to`siqlar  –  tarelkalari  bo`ladi.  Neft  bug`lari  kolonkaga  tarelka  teshiklaridan 
o`tib,  yuqoriga  ko`tariladi.  Ular  yuqoriga  ko`tarilgan  sari  asta-sekin  sovib,  qaynash  xaroratiga 
qarab  tarelkalarning  birortasidan  suyuqlikka  aylanadi.  Neftni  bug`lanmay  qolgan  qismi  qoldiq 
deyiladi.  Neftni  360
  0
Sdan  ortiq  qizdirib  bo`lmaydi,  chunki  uning  tarkibidagi  uglevodorodlar 
parchalana  boshlaydi.  Mazutni  moy  olish  uchun  qayta  ishlash  uni  truba  pechdan  vakum  ostida 
qizdirishdan iborat. Vakum uglevodorodlar parchalanmasligi uchun zarur. Mazut bug`lari vakum 
kolonkasigia tushadi va u yerda ular distilyatlarga ajraladi. Bu distilyatlar turli surkov moylari – 
transformator, industrial, motor, kompressor moylar olish uchun ishlatiladi. Neftni qayta ishlash 
kimyoviy usul 2 xil yo`nalishdan iborat: 
 
1.Kreking (parchalanish) 

---

 
2.Reforming.  
  
Kreking  –  neftni  yirik  molekulali  uglevodorod-larni  oson  qaynaydigan    maydaroq 
molekulali uglevodorodlarga parchalanishdan iboratdir. 
Krekinglash    jarayeni    2  xil    buladi.  Uglevodorodlarning    2-7  MPa    bosim    ostida    va    yukori  
xaroratda 470-540S  parchalashga   termik  kreking deyladi: 
Uglevodorodlarning yukori  xarorat  450-500S  past  bosim(0,06-o,14)MPa ostida  va  katalizator  
yerdamida    parchalanishga    katalitik    kreking  deyladi.  Katalitik    kreking    yerdamida  ogir    neft  
maxsulotlari  gazoyildan  tortib  mazutgacha  8-15% mikdorida  benzin olish  mumkin;Katalitik  
krekingda  yukori  sifatli benzin  olish  imkoniyatini  beradi. Benzin  sifatini  yaxshilash  uchun 
Reforming usulidan  foydalaniladi. Btsu  jarayen  xam  2xil  yunalishda buladi: 
-termik  reforming. 
-katalitik  reforming 
Termik    reformingda  vodorod    ishtirokida  (480-520S    xaroratda  va    3Mpa  bosim    ostida) 
tuyinmagan  uglevodorodlar  tuyingan  xolga  utishi  bilan  benzin  sifati  yaxshilanadi.  
Katalitik  reformingda    katalizator    sifatipa  platinadan    foydalaniladi.Bungdpan    tashkari  
uglevodorodlarni  aromatizatsiyalash  xam  yukori  oktanli  benzin  olish  imkonini  beradi. 
 
 
 
 
                                        3.MARUZA