Farg`ona politexnika instituti


MAVZU: Avtomobil   benzinlari , ularga  kuyilgan   talablar



Download 3,3 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/295
Sana31.12.2021
Hajmi3,3 Mb.
#198375
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   295
Bog'liq
MARUZA MATIN

MAVZU: Avtomobil   benzinlari , ularga  kuyilgan   talablar. 
1.Avtomobil  benzinlari  
2. Ekaspluatatsion talablar  
3. Yonilg`ini fraktsion tarkibi.  
 
Tayanch  so`z  va  iboralar:  Benzinlar,  zichlik,  issiqlik  ajralishi  avtomobillar,  ekaspluatatsion 
talablar, karbyuratsiya xossalari,  fraktsiya tarkibi, rezervuar. 
 
  
Avtomobilь  dvigatellar  uchun  asosiy  yonilg`i  sifatida  turli  va  nav  markadagi  benzinlar 
ishlatiladi. 
Benzinlar  oson bug`lanadigan yonuvchi suyuqlikdir. Ulardan massasi bo`yicha taxminan 
85  %  uglerod,  15%  vodorod  va  juda  oz  miqdorda  kislorod,  azot  va  oltingugurt  bo`ladi.. 
benzinlarning  zichligi    0,712-0,742g/sm
3
  yonganda  chiqadigan  issiqlik  miqdori  taxminan 
3200MJ/m
3
  zichligi  nisbatan  katta  va  yonganda  ko`p  issiqlik  ajralib  chiqqanligi  uchun 
yonilg`ining bu turi bilan ishlaydigan avtomobillar ancha katta yurish yo`liga ega ekanligi bilan 
farq  qiladi.  Dvigatelь  xosil  qiladigan  quvvat  uni  tejamkorligi  ishonchligi  va  samarali  ishlashi 
ko`p  jixatdan tanlanadigan  benzinning  xossalariga  bog`liq  bo`ladi. Benzinning  fraktsion tarkibi 
uni karbyuratsiya jarayonidagi to`liq bug`lanishi xaqida fikr yuritish imkonini beradi. Yonuvchi 
aralashmaning sifati benzinning bug`lanish darajasiga bog`liqdir. 
Benzin quyidagi ekaspluatatsion talablarga javob berishi kerak. 
1)Karbyuratsion  xossalari  yuqori  bo`lishi,  yaьni  barcha  rejimlarda  dvigatelni    osongina 
yurgizib  yuborilishi  va  barqaror  ishlashini    taьminlay-digan  yonuvchi  aralashma  xosil  qilishi 
kerak; 
2  )yukori    detonatsion    barkarorlikka    ega    bulishi,  yaьni    xar    kanday  ish    rejimida 
dvigatelda  detonatsiya  paydo  kilmasligi  lozim. 
3).yenuvchi  aralashmaning  yenish issikligi  kerakli  darajada  yukori  bulishi  zarur. 
 
4.)  Baklarda  yonilg`i  berish  apparatlarida  smolalar  xamda  dvigatelning  issiq  detallarida 
mumkin qadar kam qurum xosil qilishi zarur; 


5).Uzoq  saqlanganda  xam  xossalari  o`zgarmasligi  uchun  yuqori  barqarorlikka  ega 
bo`lishi kerak; 
6)  Rezervuar  baklar,  trubalarni    korroziya-lanmasligi    uni    yonish  maxsulotlari  esa  
dvigatel  detallarini korroziyalanmasligi lozim. 
7.Kotish  xarorati pastrok   bulishi  sovuk  iklim  sharoitida  xam  filьtrlanish  va  nasos  
bilan  xaydalanuvchi  saklanishi. 
8.  Inson  sogligiga   va  atrof  muxitiga   zararli   bulmasligi..    
Fraktsion  tarkib  benzinnig  umumiy  xajmi  bilan  uni  xaydalish  xarorati  orasidagi 
bog`liqlikni  belgilaydi.  Yonuvchi  aralashmaning  sifati  benzinnig  bug`lanish  darajasiga 
bog`liqdir.  Neftdan  olingan  barcha  yonilg`ilar  turli  qaynash  xaroratiga  ega  bo`lgan 
uglevodorodlarning  murakkab  aralashmasidir.Yenilgining    buglanuvchanlik    xossasi    uning  
fraktsion    tarkibi    bilan  baxolanadi.  Fraktsion    tarkib    maxsus    asbobda    100ml    yenilgining  
kizdirib    aniklanadi  .Idishda    100ml    yenilgi  olib    xaydash    kolbasida    kaynatiladi    va    bugga  
aylantiriladi. Buglar  sovitilib  yana  suyuklikka aylantiriladi  va  ulchov  tsilindriga  yigiladi. Xar  
10ml    yenilgi    buglangandagn    keyin    xarorat    yezib    boriladi.  Yenilgining    eng    yengil  
fraktsiyalari    birinchi    kaynay    boshlaydi  va  bugga    aylanadi.  Suyuklikning    buglanishi   
jarayeniga  uning  kovushkokligi.zichligi,sirt  taranngligi  taьsir    kursatadi,  bu  jarayen  asosan  
xaroratga    boglik.  Benzin  ko`p  fraktsiyali  suyuqlikdir.  Shu  sabadan  uning  muayyan  qaynash 
xarorati bo`lmaydi, ammo suv, spirt va atsetonning qanday xaroratda qaynay boshlanishini aniq 
aytish mumkin. Benzin tarkibidagi yengil fraktsiyalar atmosfera bosimi taьsirida 30-40
 0
S dayoq 
qaynay  boshlaydi,  og`ir  fraktsiyalar  esa  165-205
  0
S  dagina  qaynaydi.10%    foiz    benzinning  
buglanishini  taьminlaydigon  xarorat  uning  yurgizib  yuborish xususiyatini  ifodalaydi, chunki  
past    xaroratda    benzinning  10%    buglatadigon    kuyidagi    emperik    formula    buyicha    baxo  
beriladi.Bu    formula    karbyuratorda  yurgizish    kurilmasi  klassik    ut    oldirish    tizimi  sikish  
darajasi  7,0  bulgan  benzinda  ishlaydigan    dvigatel    uchun  tuzilgan.  Sikish  darajasi  ortganda 
yurgizib    yuborish  kurilmasi    ishlatilganda    elektron    ut    oldirish    tizimi  kullanilganda  tirsakli  
valning  aylanish    tezligi  oshirilganda    dvigatelni  yurgizib  yuborish  xarorati    pasayadi.Lekin  
xavo  issik  bulganda  benzinning past  xaroratda   kaynay boshlashi  juda   xavfli  xisoblanadi 
yengil  chikish xavfi ortadi  benzin buglanib  isrof buladi. Benzin  trubasida   .benzin  nasosida  
yengil fraktsiyalar  kaynay   boshlaydi.  Natijada  bugdan  iborat  tusik xosil bulib  karbyuratorga 
benzin  utolmay    koladi.taьminlash  tizimining  normal    ishlashiga    xalakit  beradigon    xaroratda 
ikki  xil    omil  mavjud.    Birinchisi-benzin  tuyiigan    buglarning    urtacha    bosimi    va  ikkinchisi 
70,0Sda    buglanadigon    fraktsiyalar  mikdoridir.Benzindagi    yengil    fraktsiyalar    kaynay  
boshlagan  xarorat  bilan  ogir  fraktsiyalarning  kaynashi tuxtagan  xarorat  oraligi benzinning  
ekspluatatsion    xossalari    uchun    katta  axamiyatga    ega.    Bu    oralik    kancha    kmska    bulsa.  
Dvigatelni    yurgizib  yuborishga   shuncha   kam   vakt  sarflanadi   va dvigatelnnng tirsakli   vali 
aylanish  tezligi    oshirish    xususiyati  shuncha  yukori    buladi.  Dvigatelning    bu    xususiyatlvri  
benzinning  mediana issikligi  deb  ataladigan  kaynash  xarorati  bilan. Yaьni  benzin tarkibidagi  
fraktsiyalarning    50%    buglanadigon    xarorat  bilan    aniklanadi.Nixoyat  .xaydash    jarayeni  
oxiridagi  xarorat  taьsirida ogir  fraktsiyalar tula buglanadi  va  bu  xarorat  dvigatelning  xizmat 
ga  yetganda  benzinda ishlovchi  dvigatel  kismlarning yeyilishi tezligi  100%ni  tashkil  etadi 
deb    kabul    kilsak.160gradusda    u    60%ga.    230gradusda      150%    teng    buladi.  Benzin   
tarkibidagi    fraktsiyalar    uning    solishtirma    yenish  issikligini      belgilab    beradi.Aviatsiya  
benzinning    bu    kursatkichi    avtomobil  benzinlari    kursatkichidan    yukoridur.    Shu    tufayli 
dvigatel  aviatsiya    benzinida  ishlatilganda    kuprok  kuvvat  beradi.  Birok    aviatsiya    benzinida 
ishlaganda  avtomobil  dvigatelning    klpapanlari    kuyib  ketishi  mumkin.  Chunki    ular  yuksak  
xaroratda ishlashga  moslanmagan. . 

Qishda yurgizib yuborish oson bo`lishi uchun yozgi va qishki benzinlar ishlab 
chiqariladi.  Qishki  benzinlar  fraktsion  tarkibining  yengilligi  bilan  farq  qiladi.  Yonilg`ining 
tarkibida yengil fraktsiyalarning ko`p bo`lishi ham yaxshi emas, yonilg`i tez yonib naychalarida 
bug`lar  tiqilib  qoladi.  Natijada  dvigatelь  normal  ishlamaydi.  Yozgi    benzinning  10%    va 
70
0
Sgacha, qishkisi esa 50 
0
S gacha  xaroratda qaynab, bug`ga aylanishi aniqlangan. Tegishlicha 


180
0
S  va  160
0
S  xaroratgacha  qizdirilganda  50%  benzin  qaynab      bug`ga    aylanadi.  Yozgi 
benzinlar  196-205
0
Sda,  qishkilari  esa  185-195
0
S  xaroratda    qaynab    to`liq  bug`ga  aylanishi 
kerak. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Turli markadagi benzinlarning kimyoviy xossalari 
 
 

Download 3,3 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   295




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish