Фаннинг мақсад ва мохияти



Download 142 Kb.
bet1/3
Sana21.03.2022
Hajmi142 Kb.
#505044
  1   2   3
Bog'liq
1-мавзу Н

Адабиётлар рўйхати:

  • 1.1. Д. А. Чернев. Технология разработки программного обеспечения.// Издательство “Мехнат”, 2004
  • 1.2. Г. С. Иванова. Технология программирования.// МГТУ им. Баумана, 2002
  • 1.3. Э. Дейкстра. Заметки по структурному программированию// У. Дал, Э. Дейкстра, К. Хоор. Структурное программирование. - М.: Мир, 1975.
  • 1.4. Е.А. Жоголев. Технологические основы модульного программирования. //Программирование, 1980,
  • 1.5. Г. Майерс. Надежность программного обеспечения. - М.: Мир, 1980.

Фаннинг мақсад ва моҳияти

  • Дастурлаш технологиясидастур яратишнинг усули, методлари ва кўникмаларидир.
  • “Технология” сўзининг одатдаги маъносини инобатга олсак, у холда “дастурлаш технологияси” деганда талаб қилинган дастурий таъминот (ДТ) яратишга олиб келадиган яратиш жараёнлари, ҳамда ушбу жараёнларни тавсифларини тушунамиз. Дастурларни лойхалаштиришнинг замонавий индустриал технологияси тизимли тахлил, ишлаб чиқиш, отладка, хужжатлаштириш ва мутахассислар ишини бошқариш учун мўлжалланган автоматлаштирилган воситалар, хужжатлар ва бошқа тадбирлар комплексидан иборат.
  • Дастурий таъминотни ишлаб чиқишнинг нархини камайтириш ва дастурчилар ишининг унумдорлигини ошириш учун дастурлаш тили, соха, ЭХМ ва ечиладиган масалага боғлиқ бўлмаган холда юқори профессионал савияда дастур яратишдан иборат методлар мавжуд. Бундай методлар дастурлаш технологияси деб аталади.

1 –Маъруза

  • Дастурлаш технология фанига кириш. Асосий тушунчалар. Дастурлаш технологияси ва унинг тараққиётини асосий босқичлари. ДТ махсулот сифатида. ДТ ишончлилиги (4 соат)

Дастурлаш технологияси фанининг асосий таърифлари.

  • 1-таъриф: Алгоритм бу маълум турдаги масалаларни ечиш учун қўлланиладиган амаллар мажмуасининг муайян тартибда берилиши.
  • 2-таъриф:Дастур ШЭХМ да ишлатишга тайёр дастурлаш тилида ёки обьектли кодда ёзилган алгоритм.
  • 3-таъриф:Подпрограмма (дастур ости) – бу бирор дастур (асосий дастур) бошқаруви ёрдамида бирор вазифани бажарувчи дастур.
  • 4-таъриф:Модул бу бир хил глобал маълумотлардан фойдаланувчи подпрограммалар кутубхонаси. Бир нечта модул функционал гурух дейилади.

Download 142 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish