Фанидан маъруза матни


 – расм. Босим қувурининг энг иқтисодий қулай диаметрини аниқлаш графиги



Download 6,4 Mb.
Pdf ko'rish
bet115/174
Sana14.04.2022
Hajmi6,4 Mb.
#552665
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   174
Bog'liq
gidroenergetik qurilmalar

22.5 – расм. Босим қувурининг энг иқтисодий қулай диаметрини аниқлаш графиги.
Гидроэнергетик қурилмаларнинг босим қувурлари уларнинг муҳим иншоот-ларидан бири 
ҳисобланади. Баъзи ҳолларда унинг харажатлари гидроэнергетик қурилмалар харажатларидан 
ошиб кетиши мумкин. 
Гидроэнергетик қурилмалар босим қувурлари асбестоцемент, темирбетон ва пўлат 
қувурларидан иборат бўлиши мумкин. Кейинги пайтларда поливинилхлориддан, полиэтилендан 
қилинган қувурлар ҳам ишлатилмоқда. 
1. Асбестоцемент қувурлар (ВТ-6, ВТ-9, ВТ-12) диаметри D
у
= 100..500 мм бўлиши 
мумкин. Бу қувурлар 1,5 МПа босимгача мўлжалланган. 
2. Йиғма темир – бетон қувурлари диаметри D
У
= 250 ... 1500 мм гача бўлиб 0,5 – 15 МПа 
босимга мўлжалланган. 
3. Диаметри 1000 мм дан ошиқ бўлган монолит темир – бетон қувурлар ўрнатилиш жойида 
тайѐрланади ва 0,5 МПа босимга мўлжалланади. 
4. Полиэтилен, полипропилен ва поливинилхлорид каби сунъий материаллардан қилинган 
қувурлар. Бу қувурлар диаметри D
У
= 10...600 мм бўлиб, 0,25...10 мПа босимга мўлжалланган. 
Чўян қувурларни ѐки бўйлама ва спирал пайвандли пўлат қувурларни гидроэнергетик 
қурилмаларнинг босим қисмида қўллаш мақсадга мувофиқ эмас. 
Насос станцияси босим қувурларининг сони агар уларнинг узунлиги 100 метрдан кам бўлса 
насослар сонига тенг қилиб олинади. Агар қувур узунлиги 100 – 300 метрни ташкил қилса, 
қувурларни бирлаштириш техник – иқтисодий ҳисоблар билан асосланиши керак. Босим қувури 
узунлиги 300 метрдан ошганда улар албатта бирлаштириш мақсадга мувофиқ ҳисобланади. Лекин 
шуни ҳам эътиборга олиш зарурки, битта қувурга сув берадиган насослар сони учтадан (жуда кам 
ҳолларда тўртта) ошмаслиги керак. 
Босим қувурлари сони бир нечта бўладиган бўлса, улар орасидаги масофани қуйидагича 
қабул қилиш керак: 

=0,7 м агар қувур диаметри D
к
<400 мм 

=1,0 м D
к
=400...1000 м бўлганда 

=1,5 м D
к
>1000 мм бўлганда 
З = f(Д) 
З П 
З + П 
Д 
З + П= f(Д) 
П = f(Д) 
(З + П)
min 
Д
и 



Download 6,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   174




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish