Химиявий мувозанатнинг силжиши. Ле-Шателье принципи.
Агар мувозанатда турган системанинг бирор параметри ёки реакцион мухитнинг шароити ўзгартирилмаса, система ўзоқ вакт мобайнида бу мувозанат ҳолатида тураверади. Агар шу системанинг бирор параметри (шароити) ўзгарса, системанинг мувозанат ҳолати бўзилади. Бошкачарок айтганда Vтўғри Vтескари (мувозанат ҳолат) шарти ўзгариб, Vтўғри = Vтескари бўлиб колади. Бу ҳолат факатгина қуйидаги икки шарт: Vтўғри > Vтескари ёки Vтўғри. < Vтескасри дан бири амалга ошганда руй беради. Бунга химиявий мувозанатнинг силжиши дейилади. Мувозанат унгга ёки чап томонга силжийди. Система химиявий мувозанати моддалар концентрациялари (с), босим (Р) ва температура (Т) ўзгарганда силжиши мумкин. Бу факторларнинг мувозанатни силжишига қандай таъсир этишини кўриб чикамиз.
Факат бир йўналишда борадиган ва бошлангич реакцияга киришаётган моддаларнинг охирги моддаларга тўлиқ айланиши билан тугайдиган реакциялар кайтмас реакциялар дейилади. Кайтмас реакцияга бертоле тўзининг киздирилганда парчаланиши мисол бўла олади:
2 KClO3 2KCl + 3O2
Реакция бертоле тўзининг ҳаммаси калий хлорид билан кислородга айлангандан кейингина тухтайди . Кайтмас реакциялар унчалик кўп эмас. Кўпчилик реакциялар кайтар бўлади.
Бир вактнинг ўзида бир-бирига қарама-қарши икки йўналишда содир бўладиган реакциялар кайтар реакциялар дейилади. Кайтар реакцияларнинг тенгламаларида чап ва унг қисмлар орасига қарама қарши томонга йўналган иккита стрелка куйилади. Кайтар реакцияга водорд билан йоддан водород иодид олиш мисол бўла олади:
H2 + I2 2HI
Кайтар реакциялар охиригача бормайди ва кимёвий мувозанат карор топиши билан тугайди. Масалан, водород иодид олиш реакциясида вакт бирдиги ичида канча HI молекуласи ҳосил бўлса, шунчаси H2 ва I2 молекулаларига ажраладиган вактда мувозанат карор топади.
Демак, кимёвий мувозанат реакцияга киришаётган моддалар системасининг тўғри ва тескари реакцияларнинг тезликлари тенглашган ҳолатидир. Мувозанат ҳолатида тўғри ва тескари реакциялар тухтамайди. Шунинг учун бундай мувозанат динамик (ҳаракатчан) мувозанат дейилади. Реакцияга киришаётган моддаларнинг кимёвий концентрацияси мувозанат карор топса, бунга мувозанат концентрацияси дейилади. Уларни реакцияга киришаётган моддалар молекулаларининг квадрат кавс ичига олинган формулалари тарзида белгилаш қабўл қилинган, масалан, [H2], [I2], [HI] бўлардан фарқ қилиб, мувозанатмас концентрациялар , , CHI каби белгиланади.
Массалар таъсири қонунига мувофик тўғри ва тескари реакциялар тезлиги қуйидагича ифодаланади : V1 = K1 [A]m [B]n
V2 = K2[C]p [D]q
Вакт утиши билан реакция учун олинган моддаларнинг дастлабки концентрацияси камайиб, реакция махсулотларининг концентрацияси ортгани учун тўғри реакциянинг тезлиги камаяди, тескари реакциянинг тезлиги эса ортади. Нихоят, маълум вактдан кейин улар ўзаро тенглашади, яъни V1=V2 бўлади.
Мувозанат вактида V1=V2 бўлгани учун
K1[A]m[B]n = K2[C]p[D]q
Бу тенгликдан:
бунда К - реакциянинг мувозанат константаси.
Кимёвий мувозанат ўзгармас шароитда сакланиб туради. Реакцияга киришувчи моддаларнинг ҳарорати, босим ёки концентрацияси ўзгарса, мувозанат бўзилади ва реакцияда катнашувчи ҳамма моддаларнинг мувозанат вактидаги концентрацияси ўзгаради.
Шароит ўзгариши билан реакцияга киришаётган моддаларнинг мувозанат концентрациясининг ўзгариши мувозанатнинг силжиши дейилади.
Кимёвий мувозанатнинг шароит ўзгаришига караб силжиши Ле-Шателье қоидасига буйсунади:
"Системанинг кимёвий мувозанат ҳолатидаги шароитлардан бири ўзгарса, мувозанат шу ўзгаришга қарши таъсир этадиган реакция томонга силжийди."
Қарши таъсирнинг кучайиши , яъни мувозанат силжиши натижасида реакция махсулотларининг ҳосил бўлиши, система янги шароитга мос келадиган янги мувозанат ҳолатига келгунча давом этади.
Агар мувозанатдаги системага қандайдир ташки таъсир кўрсатилса (концентрация, ҳарорат, босим ўзгарса), бу таъсир икки қарама қарши реакциядан шу таъсирни камайтирадиган реакциянинг боришига ёрдам беради.
Do'stlaringiz bilan baham: |