Фанидан Амалий машғулотларни бажариш бўйича



Download 4,89 Mb.
bet2/31
Sana23.02.2022
Hajmi4,89 Mb.
#160966
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   31
Bog'liq
очиқ кон ишлари амалий машғулот

Берилган:
Қатламнинг қалинлиги m=56 м;
Қатламнинг қиялик бурчаги – βз=70°;
Карьер тубининг эни Вд=40 м;
Карьер тубининг узунлиги Lд=2000 м;
Қопловчи тоғ жинсининг чегаравий коэффициенти kгр=9,2 м33;
Иш олиб борилмайдиган карьер бортининг қиялик бурчаги βн=39°;
Фойдали қазилма зичлиги ρи=2,8 т/м3;
Иш олиб борилмайдиган поғонанинг баландлиги hн= 8 м.
Ечиш:
1. Қатламнинг горизонтал қалинлиги қуйидаги формула ёрдамида аниқланади:

2. Карьер тубининг периметри қуйидаги формула ёрдамида аниқланади:


м.
3. Карьер туби майдони қуйидаги формула ёрдамида аниқланади:


м2.
4. Карьернинг охирги чуқурлиги қуйидаги формула ёрдамида аниқланади:




5. Карьер тубидан қатламнинг ётиш ёнигача бўлган масофа қуйидаги формула ёрдамида аниқланади:




6. Фойдали қазилма захирасининг ҳажми қуйидаги формула ёрдамида аниқланади:







м3.
7. Фойдали қазилманинг геологик захирасига тенг бўлган баланс захираси қуйидаги формула ёрдамида аниқланади:


т.
8. Фойдали қазилманинг саноат захираси(эксплуатацион йўқотилишларни 4% деб қабул қиламиз) у қуйидаги формула ёрдамида аниқланади:
т.
9. Карьер контуридаги кон массасининг ҳажми (βсрндеб қабул қиламиз) қуйидаги формула ёрдамида аниқланади:


.
м3.
10. Карьернинг охирги контуридаги қопловчи тоғ жинси ҳажми қуйидаги формула ёрдамида аниқланади:
м3.
11. Саноат қопловчи тоғ жинсининг ўртача коэффициенти қуйидаги формула ёрдамида аниқланади:


м3/т.

Вариантлар учун берилган катталиклар:





№ вар.

m,
м

βз,
град

Вд,
м

Lд,
м

kгр,
м33

βн,
град

ρи,
т/м3

hн,
м

1.

50

65

50

250

8,9

41

2,4

20

2.

40

69

52

1500

8,1

39

2,7

18

3.

60

65

50

250

8,1

39

2,7

20

4.

45

70

40

2000

9,2

41

2,8

17

5.

68

69

45

1800

11,2

38

2,1

15

6.

65

45

50

1250

8,8

42

3,1

10

7.

60

49

52

1000

8,2

39

2,8

18

8.

62

52

50

250

8,1

39

2,7

20

9.

45

62

40

2000

9,2

41

2,8

17

10.

68

59

45

1600

6,2

39

2,3

15

11.

60

60

51

1250

8,9

41

2,4

20

12.

50

65

50

1200

7,1

37

2,7

20

13.

45

70

45

1200

9,1

40

2,8

17

14.

62

69

44

1100

11,2

38

2,1

15

15.

65

45

50

1350

8,1

42

2,1

10

16.

55

48

52

900

8,2

39

2,8

15

17.

42

50

45

750

8,1

39

2,7

20

18.

45

62

40

880

9,2

31

2,8

10

19.

58

49

44

1600

6,3

39

2,8

15

20.

61

68

44

900

9,2

31

2,1

15



2-амалий машғулот
асосий ишлаб чиқариш жараёнлари параметрларини ҳисоблаш


Берилган: фойдали қазилманинг ўртача қалинлиги– 30 м; қатламнинг пландаги ўлчамлари - 300x500 м; фойдали қазилмани ташиш масофаси. -150 м; қопловчи тоғ жинсини ташиш масофаси - 200 м; σсж = 20,0 МПа/м3; Qгод.6локов = 10000 м3/йил; фойдали қазилма зичлиги. γ = 2 т/м3; қопловчи тоғ жинси – ўта ёриқли; Кразр.вск=1,4 – қопловчи тоғ жинсининг ковшда парчаланиши.


Ечиш.


2.1 карьернинг бош параметрларини ҳисоблаш
Қазиб олиш ишларининг йиллик ҳажми:
, м3/йил
Бу ерда Qгод.блок блок қазиб олишнинг йиллик ҳажми, м3/йил; Квыхкон массасидан блокнинг чиқиши;
м3/йил
Кон ишларининг силжиш тезлиги:
м/йил,
Бу ерда S иқазиб олиш фронтининг юзаси, м2;
м/йил
Қопловчи тоғ жинсининг йиллик ҳажми:

Бу ерда Lф — қопловчи тоғ жинси бўйича кон ишлари фронтининг узунлиги, м; Нвск – қопловчи тоғ жинси поғонасининг қуввати, м;
м3/йил
Кон массасининг йиллик ҳажми:
м3/йил
Qeod = 25000 + 10800 = 35800 м3/йил.
Карьернинг охирги чуқурлиги
Нкдобвск
Нк= 12 +30 =42м.
Унча мустаҳкам бўлмаган фойдали қазилмани қазиб олишда СМ-177А русумли тош кесиш машинаси қабул қилинади.
Қазиб олиш поғонасининг баландлиги ва эни машинанинг конструктив параметрларидан келиб чиқиб аниқланади ва 1,0 м (2.1расм.).
Қазиб олувчи поғоналар сони:

Нк=12+30=42
Карьернинг охирги чуқурлигидаги иш фронтининг узунлиги:
, м
Бу ерда Lфюқори қисми бўйича иш фронтининг узунлиги, м; а – хавфсизлик бермасининг эни, м; αо қопловчи тоғ жинси поғонасининг тугаш бурчаги, град;
Lф.к = 300 – 2*1,0*30 – 2*12*1=208 м
Қазиб олувчи ишчи майдоннинг эни:
B = ак.м +bmin, м;
Бу ерда ак.м=2,2 м – тош кесиш машинасининг эни; bmin=1,0 м – машиналар орасидаги энг кичик масофа;
В = 2,2 +1,0 = 3,2 м



2.1.расм. Тош қазиб олувчи конларнинг ишлатиш схемаси:
1 - кабель-кран; 2 – тайёр махсулот омбори; 3 – тош кесиш машинаси;
4 - бульдозер-юмшатгич; 5 – юклагич; 6 – ағдарма.


Карьерни иш олиб борилмайдиган бортининг қиялик бурчаги:


.
Қопловчи тоғ жинси ишчи майдонининг эни:
,м
Бу ерда А – заходка зни, м; О – штабель эни, м; Т – транспорт йўлагининг эни, м; b очиш ишларининг илгарилаб кетиш катталиги, м;
м.
Иш олиб бориладиган бортнинг қиялик бурчаги:




2.2 ОЧИШ ВА ҚАЗИБ ОЛИШ УСКУНАЛАРИНИНГИШ УНУМДОРЛИГИНИ ҲИСОБЛАШ
тош кесиш машинасининг иш унумдорлигини ҳисоблаш:
м3/соат;
Бу ерда Vр – машинанинг кесиш тезлиги, м/мин; L – 1 машина учун иш фронтининг узунлиги, м;
м3/соат.
Талаб қилинадиган машиналар сони:

Бу ерда Qcм.к – карьернинг бир сменадаги иш унумдорлиги, м3/см;
Qсм.маш. – машинанинг бир сменадаги иш унумдорлиги , м3/см;

Бир вақтда иш олиб бориладиган поғоналар сони:

Бу ерда пк карьернинг талаб этилган иш унумдорлигини таъминловчи бир вақтда ишловчи машиналар сони; L1 битта тош кесиш машинаси учун иш фронтининг узунлиги, м; Кз = 1,2 – захирадаги поғоналар коэффициенти
шт
Унча катта бўлмаган карьер майдонидаги тайёр махсулотни юклаш ва ташиш учун юк кўтариш қобиляти қуйидаги шароитларни таъминлайдиган кабель- кран қабул қилинади:
, т
где К – Карьерда қазиб олинган барча турдаги кўтариладиган ва ташиладиган карьер блокларининг тенгсизлигини ҳисобга олувчи коэффициент. Vр – Карьерда қазиб олинган блокларнинг рационал ҳажми, м3;
Gкр=1,2*1,25*2,0 = 3 т.
Кабель-краннинг сменадаги эксплуатацион иш унумдорлиги:
, т/см,
Бу ерда К – кранни юклаш коэффициенти; Кв – Вақт бўйича кабель-крандан фойдаланиш коэффициенти; L3 – забойдан юкни бўшатиш жойигача бўлган масофа, м; h1 и h2 – Юкнинг кўтариш ва тушириш баландлиги, м;
h1=10м; h2 = 42м;
Vп – Юкнинг кўтариш ва тушириш тезлиги;
Vn= 15÷45 м/мин;
Vт – Каран тележкасининг транспорт тезлиги,
Vm = 60÷150 м/мин;
т/см;
Талаб этилган кранлар сони:
, дона.
дона.
Кон массасининг ўта дарзли қопловчи тоғ жинсларини тайёрлашда Т-330 трактор базасида ўрнатилган булдозер-юмшатгич,қопловчи тоғ жинсини юклаш ва ташишга Д-538 маркали юклагичдан фойдаланилади.
Бульлозер-юклагич агрегатининг иш унумдорлиги:
, м3/соат,
Бу ерда Ррых – агрегатнинг юмшатиш вақтидаги иш унумдорлиги, м3/соат;
Рбульд - агрегатнинг суриш вақтидаги иш унумдорлиги , м3/соат;
, м3/соат;
С – юмшатгичнинг ҳар бир суриш оралиғидаги масофаси, м;
, м
bс=0,1 м – трапеция кўринишидаги эгат асосининг энг кичик эни,юмшатгич тишига тенг қилиб қабул қилинади; К1 = 1 ([6] 130 бет, табл. III.12); α1 = 45° - эгат деворининг қиялик бурчаги; h3=0,7 м – юмшатгич тишининг чуқурлашиш катталиги ([6] 128 бет, табл. III. 11);
м;
, м;
К2 = 0,85 – дарзлилик таъсирини ҳисобга олувчи коэффициент ([6] 130 бет, табл. III. 120);
м;
Vср – юмшатгичнинг ўртача ҳаракатланиш вақти ; V=1,1 м/сек; τ = 20 сек – юмшатгичнинг эгатдан-эгатга ўтиш вақтларининг йиғиндиси; l – паралел юришлар узунлиги, м;
, м;
α2= 20° - Т-330 ишлаганда поғонанинг максимал қиялик бурчаги;
м;
м3/соат;
, м3/соат;
Бу ерда Vn.b. – призмани криялаш вақти, м3;
, м3;
hотағдарма баландлиги, м; l – ағдарма узунлиги, м; αз – қияликнинг оғиш бурчаги (αз = 45°);
м3,
Кпр=1,4 – кон массасининг парчаланиш босқичи, ташиш узуқлиги ишлаш қиялиги таъсирида иш унумдорлигини ўзгариш коэффициенти;
, сек;
Lнаб и Lпер – тоғ жинси йиғиладиган кўчириладиган участка узунлиги, м; Vнаб, Vгр, Voбтракторнинг олдинга ва орқага қайтиш тезлиги, км/соат; tnc трактор ҳаракат тезлигини ўзгартиришга кетган вақт, сек;
сек.
м3/соат;
м3/соат;
Зарур бўлган тракторлар сони:
, дона.
дона≈1.
Юклагичнинг иш унумдорлиги:
, м3/соат;
Бу ерда Ек= 1,25 м3 – ковша ҳажми; Кн.к.= 0,8 – ковшни тўлдириш коэффициенти;
, сек.
tнк = 10 сек – ковшни тўлдириш вақти;
, сек;
lпер =200 м – Юкни кўчириш масофаси;
сек.
сек.
tpaз = 8 сек. – бўшатиш вақти; tnc=15 сек. – трактор ҳаракат тезлигини ўзгартиришга кетган вақт;


сек.;
м3/соат;
м3/соат;
Талаб қилинган юклагичлар сони:
, шт;
юклагич.

3 амалий машғулот



Download 4,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish