Факултет: Қурилиш Кафедра: Қурилиш конструксялари Фан


Ферма тугунларидаги пайванд чокларини ҳисоблаш



Download 0,79 Mb.
bet2/6
Sana04.06.2022
Hajmi0,79 Mb.
#634856
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
MK Duvlonov M

1.2 Ферма тугунларидаги пайванд чокларини ҳисоблаш


Ҳисоблашни барча ҳовон ва устунларнинг тасмалар билан бирикиш тугунлари учун бажарамиз. Мисол тариқасида 2 ва 5 ҳовонлар пайванд чокининг ҳисобини кўриб чиқамиз. Қолган ҳовон ва устунлар учун худди шундай ҳисоб бажарилади.
Бурчаклик бурчаги (обушоки) ва перо қисмидаги зўриқиш қуйидагига тенг:
Nоб = 0,7N = 0,7*216.86 = 151,8 кН; Nп = 0,3216,8 = 65.06 кН.
Пайванд чок катетларини қуийдагича қабул қиламиз: Бурчакликларнинг бурчак (обушка) қисми бўйича kf 1,27 = 8 мм, ва перо қисми бўйича kf= 7– (1-2) = 6 мм.
Пайванд чоклар узунликларини аниклаймиз:
бурчак (обушок) чоклар узунлиги
= = +1 =8,5 см 9 см қабул қиламиз;
Перо чоклар узунлиги
= = +1 = 5.3 см 6 см қабул қиламиз.
Ҳисоблаш натижаларини 4- жадвалга киритамиз.

4 - жадвал. Пайванд чокларни ҳисоблаш натижалари





Стерженлар рақамланиши

Ҳисобий зўриқиш

Кўндаланг кесими

Бурчак чок (обушка)

Перо

Nоб кН

kf см

lw см

Nп кН

kf см

lw см

2,5

-216,86

┐┌90х7

-151,8

0,8

9

-65,01

0,6

6

7

154,9

┐┌50х4

108,46

0,6

9

46,45

0,4

6

10

92,94

┐┌70х6

65,01

0,6

7

27,89

0,4

5

13

39.98

┐┌50х5

21,69

0,6

5

9,23

0,4

4

1

-20,06

┐┌80х6

-14,05

0,6

4

-6,02

0,4

4

9,15

-40,13

┐┌45х5

-28,01

0,6

4

-12,04

0,4

4

3

0,00

┐┌40х3

0,00

0,6

4

0,00

0,4

4



2. Рамани ҳисоблашг
2.1 Рамани ҳисоблашга оид маълумотлар
Дастлабки маълумотлар: Рама равоғи L = 24 м, қадами B = 6 м, том ёпма қурилмаси пўлат профнастил, қор юки Pсн = 0,5 кН/м2, шамол таъсири w0 =0,60 кН/м2. Устун материали С235 маркали пўлат, ҳисобий қаршилиги Ry= 25 кН/см2.
Бино иккита, юк кўтариш қобилияти Q=16 тс, бўлган кран билан жиҳозланган. Кран ости релсининг пол сатхидан баландлиги 8,0 м. шу белгидан кран аравачали устигача бўлган баландлик Hk = 2.3 м; краннинг рельсдан чиқиб турган қисмини B1 = 260; эни B2 = 5.6 м; кран базаси K = 4.4 м; кран ғилдиракининг энг катта босими P1 = 140 кН;аравача оғирлиги Gт = 36 кН; краннинг аравача билан оғирлиги Gk = 213 кН. Кран ости тўсининг баландлиги hб= 1 м, (устун қадами В = 6 м бўлса), кран релсининг баландлиги 0,2 м.
Рамани ҳисоблаш учун устун ўлчамларининг аниқлаймиз.
Бинонинг кран рельси устидан стропила ферманинг остигача бўлган масофа
H2 = Hk + 100 мм + а = 2.3+ 0,1 + 0,3 = 2.7 м;
H2 =2.8 м (0,2 м каррали).
Пол сатхидан стропила фермаси остигача бўлган цехнинг баландлиги
H0= H1 + H2 = 8,0 + 2.8 = 10.8 м.
Устун юқори қисмининг баландлиги
HВ = H2 + hб + hр = 2.8 + 1 + 0,2 = 3.75 м.
Устун пастки қисмининг баландлиги
HН = H - HВ + 0,8 м = 10.8 – 3.75 + 0,8 = 7.85 м.
0,8-устун базасининг баландлиги.Устуннинг тўлиқ баландлиги (базанинг остидан)
H = HН + HВ = 7.85 + 3.75 = 11.6 м.
Горизонтал ўлчамлар. Устунга ўқдан боғланиш масофаси b0 = 250 мм, эни эса bk = 750 мм. Шартни текширамиз:
bk= 750≥ H/20 = 11.6·1000/20 = 580 мм.
Шарт бажарилаяпти.


Кран релесининг устун ўқига боғланиш l1 = 1000 мм, ва кран билан устун орасидаги масофа:
l1– B1 – (bkb0) = 1000 – 260 – (750 – 250) = 240 мм  75 мм.
Кран ости консолининг устун четидан чиқиб турган қисми 500 мм.
Рамага тушадиган юкларни аниқлаш.
Ферманинг ҳисобланга аниқланган юклар доимий g = 1,53 кН/м2 ва қор p = 0,5 кН/м2. Рама ригеладаги чизиқли юклар:
Доимий qп = 1,53·6 = 9,18 кН/м;
Қор qсн = 0,5·6 = 3,0 кН/м.
Крандан тушадиган юклар.
Бинодаги кранлар кран ости тўсинига бириктирилган релслар бўйлаб ҳаракатланади. Иккита бир-бирига яқинлашган кранлардан ҳосил бўладиган юкларни аниқлаймиз. Кран таъсирлари вертикал ва горизонтал бўлиши мумкин. Иккаласи ҳам кран ғилдираклари орқали узатилади. Вертикал кран юки, кран оғирлигидан ва у кўтарган юк оғирлигидан иборат бўлади. Горизон юк кран аравачасининг юк билан тормозланишидан ҳосил бўлади.


Download 0,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish