1.2 Ферма тугунларидаги пайванд чокларини ҳисоблаш
Ҳисоблашни барча ҳовон ва устунларнинг тасмалар билан бирикиш тугунлари учун бажарамиз. Мисол тариқасида 2 ва 5 ҳовонлар пайванд чокининг ҳисобини кўриб чиқамиз. Қолган ҳовон ва устунлар учун худди шундай ҳисоб бажарилади.
Бурчаклик бурчаги (обушоки) ва перо қисмидаги зўриқиш қуйидагига тенг:
Nоб = 0,7N = 0,7*216.86 = 151,8 кН; Nп = 0,3216,8 = 65.06 кН.
Пайванд чок катетларини қуийдагича қабул қиламиз: Бурчакликларнинг бурчак (обушка) қисми бўйича kf 1,27 = 8 мм, ва перо қисми бўйича kf= 7– (1-2) = 6 мм.
Пайванд чоклар узунликларини аниклаймиз:
бурчак (обушок) чоклар узунлиги
= = +1 =8,5 см 9 см қабул қиламиз;
Перо чоклар узунлиги
= = +1 = 5.3 см 6 см қабул қиламиз.
Ҳисоблаш натижаларини 4- жадвалга киритамиз.
4 - жадвал. Пайванд чокларни ҳисоблаш натижалари
Стерженлар рақамланиши
|
Ҳисобий зўриқиш
|
Кўндаланг кесими
|
Бурчак чок (обушка)
|
Перо
|
Nоб кН
|
kf см
|
lw см
|
Nп кН
|
kf см
|
lw см
|
2,5
|
-216,86
|
┐┌90х7
|
-151,8
|
0,8
|
9
|
-65,01
|
0,6
|
6
|
7
|
154,9
|
┐┌50х4
|
108,46
|
0,6
|
9
|
46,45
|
0,4
|
6
|
10
|
92,94
|
┐┌70х6
|
65,01
|
0,6
|
7
|
27,89
|
0,4
|
5
|
13
|
39.98
|
┐┌50х5
|
21,69
|
0,6
|
5
|
9,23
|
0,4
|
4
|
1
|
-20,06
|
┐┌80х6
|
-14,05
|
0,6
|
4
|
-6,02
|
0,4
|
4
|
9,15
|
-40,13
|
┐┌45х5
|
-28,01
|
0,6
|
4
|
-12,04
|
0,4
|
4
|
3
|
0,00
|
┐┌40х3
|
0,00
|
0,6
|
4
|
0,00
|
0,4
|
4
|
2. Рамани ҳисоблашг
2.1 Рамани ҳисоблашга оид маълумотлар
Дастлабки маълумотлар: Рама равоғи L = 24 м, қадами B = 6 м, том ёпма қурилмаси пўлат профнастил, қор юки Pсн = 0,5 кН/м2, шамол таъсири w0 =0,60 кН/м2. Устун материали С235 маркали пўлат, ҳисобий қаршилиги Ry= 25 кН/см2.
Бино иккита, юк кўтариш қобилияти Q=16 тс, бўлган кран билан жиҳозланган. Кран ости релсининг пол сатхидан баландлиги 8,0 м. шу белгидан кран аравачали устигача бўлган баландлик Hk = 2.3 м; краннинг рельсдан чиқиб турган қисмини B1 = 260; эни B2 = 5.6 м; кран базаси K = 4.4 м; кран ғилдиракининг энг катта босими P1 = 140 кН;аравача оғирлиги Gт = 36 кН; краннинг аравача билан оғирлиги Gk = 213 кН. Кран ости тўсининг баландлиги hб= 1 м, (устун қадами В = 6 м бўлса), кран релсининг баландлиги 0,2 м.
Рамани ҳисоблаш учун устун ўлчамларининг аниқлаймиз.
Бинонинг кран рельси устидан стропила ферманинг остигача бўлган масофа
H2 = Hk + 100 мм + а = 2.3+ 0,1 + 0,3 = 2.7 м;
H2 =2.8 м (0,2 м каррали).
Пол сатхидан стропила фермаси остигача бўлган цехнинг баландлиги
H0= H1 + H2 = 8,0 + 2.8 = 10.8 м.
Устун юқори қисмининг баландлиги
HВ = H2 + hб + hр = 2.8 + 1 + 0,2 = 3.75 м.
Устун пастки қисмининг баландлиги
HН = H - HВ + 0,8 м = 10.8 – 3.75 + 0,8 = 7.85 м.
0,8-устун базасининг баландлиги.Устуннинг тўлиқ баландлиги (базанинг остидан)
H = HН + HВ = 7.85 + 3.75 = 11.6 м.
Горизонтал ўлчамлар. Устунга ўқдан боғланиш масофаси b0 = 250 мм, эни эса bk = 750 мм. Шартни текширамиз:
bk= 750≥ H/20 = 11.6·1000/20 = 580 мм.
Шарт бажарилаяпти.
Кран релесининг устун ўқига боғланиш l1 = 1000 мм, ва кран билан устун орасидаги масофа:
l1– B1 – (bk – b0) = 1000 – 260 – (750 – 250) = 240 мм 75 мм.
Кран ости консолининг устун четидан чиқиб турган қисми 500 мм.
Рамага тушадиган юкларни аниқлаш.
Ферманинг ҳисобланга аниқланган юклар доимий g = 1,53 кН/м2 ва қор p = 0,5 кН/м2. Рама ригеладаги чизиқли юклар:
Доимий qп = 1,53·6 = 9,18 кН/м;
Қор qсн = 0,5·6 = 3,0 кН/м.
Крандан тушадиган юклар.
Бинодаги кранлар кран ости тўсинига бириктирилган релслар бўйлаб ҳаракатланади. Иккита бир-бирига яқинлашган кранлардан ҳосил бўладиган юкларни аниқлаймиз. Кран таъсирлари вертикал ва горизонтал бўлиши мумкин. Иккаласи ҳам кран ғилдираклари орқали узатилади. Вертикал кран юки, кран оғирлигидан ва у кўтарган юк оғирлигидан иборат бўлади. Горизон юк кран аравачасининг юк билан тормозланишидан ҳосил бўлади.
Do'stlaringiz bilan baham: |