Факультети нефт – газни қайта ишлаш


Катод станциялари ва уларнинг ишини назорат қилиш



Download 3,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet96/114
Sana06.07.2022
Hajmi3,53 Mb.
#744317
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   114
Bog'liq
Коррозияга қарши химоя

 
Катод станциялари ва уларнинг ишини назорат қилиш 
Ер ости магистрал қувурларини коррозиядан ҳимоя қилиш учун махсус 
катод станциялари ёки чиқаётган кучланишни мословчи ўзгармас ток 
манбаларидан фойдаланилади. Катод станциялари, кучланиши 380/220 – 
127/110 В га тенг бўлган ўзгарувчан токларни қабул қилиб, уларни ўзгармас 
токка айлантириб беради. Катод станциялари, автоматлаштирилган ва 
автоматлаштирилмаган турларга бўлинадилар. Автоматлаштирилган катод 
станциялари махсус блоклар билан таъминланган бўлиб, улар берилган 
электрик параметрларни, автоматик равишда бир ҳилда, бўлишини 
таъминлайдилар. 
Автоматик катод станцияларга, қайта ҳосил қилувчи станциялар: 
(переобразовательлар) ПАСК – М туридагилар киради. Бу турдаги станциялар 
турғун ва потенциал кўрсаткичлари ўзгарувчан зоналарда фойдаланилади. 


ПАСК – М сериядаги қайта ҳосил қилувчи станциялар автомат ҳамда қул 
билан мослаш режимида ишлайдилар. 
11 – жадвал 
ПАСК – М туридаги қайта ҳосил қилувчиларнинг техник кўрсаткичлари 
Тури
Номинал 
чиқиш 
қуввати, квт 
Номинал 
чиқиш 
кучланиши, В
Номинал 
чиқиш 
токи, А 
Массаси, кг 
ПАСК–М– 0,6 
0,6 
48/24 
12,5/25 
115 
ПАСК–М–1,2 
1,2 
48/24 
25/50 
128 
ПАСК–М–2

96/48 
21/42 
140 
ПАСК–М–3 

96/48 
31/62 
160 
ПАСК–М–5

96/48 
52/104 
215 
12 – жадвал 
Автоматлаштирилмаган КС нинг техник кўрсаткичлари 
Тури
Номинал 
чиқиш 
қуввати, квт 
Номинал 
чиқиш 
кучланиши, В 
Номинал 
чиқиш 
токи, А 
Массаси, кг 
КСС–300
0,3 
24/12 
12/50 
38 
КСС–1200
1,2 
24/12 
50/100 
92 
ТСКЗ–1500
1,5 
60/30 
25/50 
110 
ПСК–М–0,3 
0,3 
24/12 
125/25 
96 
ПСК–М– 1,2 
1,2 
48/24 
25/50 
112 
ПСК–М– 5

96/48 
52/104 
210 
Катод станцияларидан фойдаланиш жараёнида, уларнинг иш фаолияти 
назорат қилинади. ГОСТ 25812 – 83 талабига кўра, камида бир ойда икки марта 
қувурлардаги ЭКХ воситаларининг ишлари текширилади, яъни уларнинг иш 
самарадорлиги, ҳамда «қурилма – ер» потенциал кўрсаткичлари аниқланади 
(ўлчанади). 


Электрокимёвий ҳимоя қурилмаларининг иш самарадорлиги (ҳимоя 
зонаси) йилнинг ҳар хил мавсумида, камида 4 марта текширилади. Бирорта 
ҳимоя кўрсаткичларини етарли эмаслиги кўзатилса (ҳимоя зонасини 
камайиши) ёки рухсат этилган «Қурилма – ер» ҳимоя потенциалларининг 
кўрсаткичлари ўзгарса, катод станциясининг иш режими мосланади. 
Ерга уланган аноддан тарқалаётган токни қаршилиги йилига 4 – марта 
аниқланади. Электр қурилмаларининг ҳимоя контурини қаршилиги камида 
бир йилда бир марта ўлчанади. 

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish