Ф. М. Аюпова, Ю. К. Жабборова г и н е к о л о г и я



Download 3,74 Mb.
Pdf ko'rish
bet70/159
Sana20.10.2022
Hajmi3,74 Mb.
#854545
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   159
Bog'liq
Ginekologiya 2008

НАЗОРА Т УЧУН СА ВОЛЛА Р
1. Ж и нсий аъзолар туберкулёзи нин г келиб ч и қи ш и .
2. С и л н и н г к л и н и к аси ва кечиш и бўйича ф орм алари.
3. Бачадон ва бачадон ортиқлари с и л и н и н г асосий к л и н и к белгилари.
4. Туберкулёз таш хиси ни қуйиш учун қўлл ан ад и ган усуллар
5. Д аволаш асослари.
6. Сўзак ч ақ и рувч и си н и таърифи.
7. С ў зак н и н г к л и н и к ф ормалари.
8. С ўзакни таш хислаш усуллари.
9. Ж и н си й аъзолардаги сўзак к л и н и к ф о р м ал ар и н и н г таърифи.
10. С ўзакн и даволаш асослари.
U. Т рихом ониаз чақирувчиси ва к л и н и к ф орм алари.
12. Т ри хом он и азн и н г таш хиси ва даволаш асослари.
13. Ж и н си й аъзолар хл ам и д и о зи н и н г чақирувчисн, хусусиятлари.
14. Х лам идиоз к л и н и к аси ва асоратлари.
15. Х лам и д и озн и таш хислаш ва даволаш усуллари.
16. М ико- ва уреаплазм оз ч ақирувчилари, ан и қ л аш усуллари.
17. М и коплазм озлар асоратлари, даволаш асослари.
82


АБОРТЛАР
Мақсад: 
абортлар сабабларини, к л и н и к кечиш турлари, ан и қ л аш усул- 
лари, ёрдам кўрсатиш тадбирлари, олди ни олиш усуллари би л ан тан и ш - 
тириш .
Вазифалар:
1. Аборт
2. А бортн инг турлари
3. Абортга олиб келувчи сабаблар
4. А бортларнинг к л и н и к кечиш и
5. А бортларни даволаш турлари
6. А бортларнинг о лд и н и олиш чора-тадбирлари
Х ом и лад орли кн и н г дастлабки хаф тасидан то 22 хаф тасигача ёки хоми- 
лан и вази 500 г етилиш гача тўхташ и аборт (бола таш лаш ) хисобланади.
Х о м и лад орли кн и н г тўхташ муддатига қараб:
а) 
эрта бош ланган аборт (13-14 хафтагача)
б) кеч и к кан (14-22 хаф тагача) аборт деб ю ритилади.
У руғланиш , им п лан тац и я ва эм брион тарақ қи ёти 26-28 расм ларда кўр- 
сатилган.
Х ом и лад орли кн и н г тўхташ сабабларига кўра:
1.Аёлнинг хохиши билан қ и л и н ад и ган ёки тиббий кўрсатм аси билан 
тўхтати лад и ган сунъий аборт атилади. 2.Ўз -ўзидан (ихтиёрсиз) содир бў- 
лади ган аборт эн г кўп учрайди. 3. А ёлнинг ўзи бош қа ки ш и ёрдамида 
тиббиёт қоидаларига хилоф бола ту ш и ри ш и хавф сиз эмас (кр и м и н ал , ж и- 
ноий) аборт деб ю ритилади.
Агар ўз-ўзидан содир бўладиган абортлар бир неча марта б и ри н -кети н
такрорлан са, бу одат бўлиб қолган бола таш л аш га киради.
И хтиёрсиз бола таш лаш га ў тки р ва сурункали ю қум ли касал л и к л ар
(грипп , ю қум ли гепатит, сил, бруцеллёз, захм) ревматизм, ан ги н а, пнев- 
м они я, пиелонеф рит, ап п ен ди ц и т, и ч к и секрец и я безлари касал л и к л ар и
сабаб бўлиш и м ум кин (29-30 расм).
О на билан хомила қ о н и н и н г резус ж ихатдан мос келм аслиги (онада 
резус- м ан ф и й , хомилада резус-мусбат қон бўлса) хом и л ад орли кн и тўх- 
тати ш га олиб келади. Я қин қ ари н д ош л ар орасидаги турмуш , хромосом
— генетик ўзгариш лар натиж асида ҳомила нуқсони ривож л ан и ш и ва ту- 
ш и ш ига сабаб бўлади (31-32расм).
И чки ж и н си й аъзолар (бачадон, тухум дон, бачадон най лари ) ф аоли - 
я ти н и н г етиш м овч илиги (и н ф ан ти л и зм ), бачадон ва найлар, тухум дон- 
л а р н и н г т у ғ м а нуқсонлари, тухумдон ва бачадон ўсмалари, бачадон б ўйни- 
н и н г о лд и н ги туғруқда й и рти ли ш и каби кўп ги н а холатлар бола таш лаш га 
сабаб бўлади. Аёлда тўсатдан содир бўладиган рухий ш и кастл ан и ш , жис- 
м оний оғир мехнат, хар хил жарохатлар ўз-ўзидан бола туш и ш и га им кон 
туғдиради (33-расм).
Бачадон, бачадон най лари , т у ғр у қ й ў л л ар и (бачадон бўйни , қи н , си й д и к 
й ў л л ар и )н и н г сурункали я л л и ғлан и ш и натиж асида она қорн ида хомила 
ва йўлдош га к а с а л л и к н и н г м икроблари ўтиб уларни ш и кастлайди хомила 
она қорн ид а нобуд бўлади ва хом иладорли к ри вож лан иш дан тўхтайди (34- 
расм), я ъ н и бола таш лаш содир бўлади. Х о м и лад орли кн и н г дастлабки 12-
83


31 — расм.

Download 3,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   159




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish