Ф. М. Аюпова, Ю. К. Жабборова г и н е к о л о г и я


ҳаракат чанвақимирлайдиган (фиксацияланган) рет ро-



Download 3,74 Mb.
Pdf ko'rish
bet133/159
Sana20.10.2022
Hajmi3,74 Mb.
#854545
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   159
Bog'liq
Ginekologiya 2008

ҳаракат чанвақимирлайдиган (фиксацияланган) рет ро-
флексияс
и тафовут қи л и н ад и . Ҳ аракатчан ретрофлексияда бачадонни 
и к к и қўллаб т е к ш и р и ш д а шу вазиятдан о с о н г и н а ч иқариш м ум ки н: ба- 
ч ад о н н и н г р етроверзия-ф лекси я ҳолатида уш лаб турувчи зи ч тортмалар 
бўлганда эса, уни бу ҳолатдан ч иқари б бўлмайди.
173


13—74- Расм.
Бачадон тўлиқ таш қари га чиқиш цистоцеле 
билан биргаликда.
Бачадоннинг 
пастга тушиши ва ташқарига чиқиши
Б а ч а д о н н и н г ч а н о қ ў қ и бўйлаб п аст га с у р и л и ш и пастга т у ш и ш и деб 
аталади. Бач адон н орм ал ў р н и д а н п астга с у р и л с а -ю .ж и н с и й ё р и қ д а н та- 
ш қ а р и га ч и қ м а с а ,б а ч а д о н
пастга тушган
(descensus uleri) деб а й т и л а д и . 
Бачадон п астга кўп сурилиб , ж и н с и й ё р и қ д а н т а ш қ а р и д а қолса, 
бачадон
ташқарига чиққан
(prolapsus uteri) деб ай т а л ад и : ж и н с и й ё р и қ д а н бача- 
д о н н и н г ф а қ а т б ў й н и ч и қ и б т уради , б ач адон қ и с м ан т а ш қ а р и г а ч и қ қ а н
(prolapsus uteri parttalls) д ей и л ад и : б ач адон ж и н с и й ёр и қ д а н б у ту н л ай
ч и қ и б қолган б ў л с а д ў л а т а ш қ а р и г а ч и қ қ а н (prolapsus uteri totalis) деб 
аталади (73 расм).
Ч ан оқ т уби н и ҳосил қи лувчи т ў қ и м ал ар т уғруқ вақтида йи рти лса ёки 
кўп т у қ қ ан хот и н л ар н и н г ш ундай т ў қ и м а л а р и қайта чўзилавериб ф унк- 
■ционал к а м ч и л и к келиб чиқса, қори н девори, ч ан о қ туби ва д и аф р аг м а 
м у ш ак л а р и н и н г ҳам корликда иш л аш и т уф ай ли қорин б ўш лиғи аъзола- 
ри н и н г ўзаро муносабати бузилиб, ч ан о қ аъ золари н и н г сурилиш и учун 
шароит вужудга келади.
О р ал и қ й и р ти л ган и д ан кейин ўз вақтида чокланм аган бўлса, ж и н с и й
аъзоларнинг пастга туш и ш и га ва таш қ ари га ч и қ и б қол и ш и га сабаб бўла- 
ди. Қин деворлари одатда қуйидагича тартибда пастга тушади, аввал қ и н - 
н и н г олди нги девори о р а л и қ м у ш ак л а р и н и н г й и р т и л и ш и сабабли табиий 
таян чд ан мақрум бўлиб.пастга туша б ош лайди. Қ и н девори туш ар экан, 
қовуқ д еворини ҳам эргаш тириб олиб тушади.
А йн и вақтда қовуқ билан қи н ўртасидаги м у ш ак - ф асция тўсиғи жуда 
чўзилиб кетса ёки би р-би ри д ан узоқлаш са, қовуқ девори шу қадар бўртиб 
дўмбайиб ч и қ а д и к и , қовуқ чурраси (cysocele) ҳосил бўлади.
Қ и н н и н г олди нги девори — аста секин пастга тушар экан, бачадоннинг 
қиндаги қи см и н и ҳам торта бошлайди, шунга кўра бачадоннинг мазкур 
қисми олдинги сурилиб қолади. Бачадон б ў й н и н и н г олдинга сурилиш и 
бачадон вазиятига таъсир қилмай қолмайди, ричаг қонунига м у в о ф и қ ба- 
чадон орқага оғади, бачадон ретроверсияси келиб чиқади. Бачадон билан
174


бирга сербар бойламлар ҳам ўз вазиятини ўзгартиради, шу муносабат би- 
лан веналар қисилиб, веноз қон яхши юришмайди. Юқорида айтилганларга 
кўра, чаноқда қон ай ла н и ш и н и н г бузилиш и натижасида бачадон бўртиб, 
оғирроқ бўлиб қолади. О ғр и қ т у р а д и , оқчил келади, ш унингдек ҳайз бузи- 
лади. Ш ундан кейин бачадон ретроверзия ҳолатидан ретроперзия-ретро- 
флексия ҳолатига ўтади, энди бачадон ҳам пастга туша бошлайди.
Ниҳоят, сўнгги б о сқ и ч д а (о р а л и қ н и н г й и р т и л и ш и натиж асида) орқа- 
га қ ай р и л ган бачадон таш қарига ч и қи б қолади, бунинг об ъекти в белгиси 
шундан иб оратк и, пастга т ушаётган бачадон қ и н оғзидан таш қ ар и г а чиқа 
бош лайди. Баъзан бачадон б ў й н и н и н г ф ақат қиндаги қи см и (айни қса 
кекса аёлларда) ташқарига чиқади. Сабаби шуки, қари ли кд аги атрофия 
туф ай ли муш аклардан маҳрум бўлган ва пастга тушаётган қ и н деворла- 
рига қ ў ш и л и б тортиладиган бачадон бўйни қин оғзидан таш қ ар и г а ч иқи б
қоладиган даражада узунасига чўзилади.
Қ и н орқа девори нин г пастга т у ш и ш и ва тўғри ичак д ев о р и н и н г таш қа- 
рига ч и қ и б қолиш и қин-тўғри ичак т ў си ғи н и н г нечоғлиқ бузилганига ва 
м у ш ак л а р и н и н г қ а н ч а л и к ч ўзилганлигига боғлиқ.
Қ и н н и н г орқа деворини тўғри и ч ак билан бирлаш тирувчи клетчатка 
ю м ш о қ р о қ бўлади, шунга кўра тўғри ичак қ и н н и н г таш қ арига чиқаётган 
орқа деворига кам д ан -кам эргаш ади, лекин қ и н н и н г орқа девори анчаги- 
на пастга туш ган бўлса, тўғри и ч а к н и н г пастки бўлими қ и н девори билан 
бари бир пастга тушади (rectocele). Бачадон бойламлар кучи билан ўз ва- 
зиятид а турса, таш қарига ч и ққ ан қи н б ач адон нин г бойламлари бўш аш ма- 
гунча ва бачадон танаси пастга т у ш м агунч а бачадон б ў й н и н и тортавера- 
ди: айри м ҳолларда қ и н и н г пастга туш аётган деворлари бачадон б ў й н и к и
шу қадар ч ўзадики, у и к к и марта ва ҳатто уч марта узун бўлиб -қолади 
(elongation colli uteri) (74расм).
А ммо ш уни айтиш керакки, ж и н с и й аъзол арн и н г пастга т уш и ш и ва 
т аш қ ари га ч и қ и ш и ҳамиша юқорида ай т и лган тартибда боравермайди ва 
ўз р и в о ж л а н и ш и н и н г бирор б осқ и ч и д а тўхтаб қолиши м ум ки н.

Download 3,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   159




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish