Эс-хушнинг бузилиши



Download 2,47 Mb.
bet45/207
Sana30.04.2022
Hajmi2,47 Mb.
#595939
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   207
Bog'liq
Лекция

Абопиненция синдроми бу наркоманияда пайдо булиши тулик аникланмаган. Лекин препарат истеъмоли тухтатилганда беморларда астения холати, уйкучанлик, аклий кучсизланиш, кайфият пасайиши 7 кундан 2 хафтагача кузатилиши мумкин, кейин эса дисфория, тажавузкорликга утиши мумкин ва уларда наркотикга мойиллик сакланиб туради. М.Л.Рохлина (2002) бу холатни абстиненция холати билан тенглаштиради ва препарат кабулидан 6-7 соат утгандан кейин юкоридаги белгиларга бел атрофидаги, тизза ва болдир бугимларида огрик пайдо булишини кушади.
Наркоманиянинг барча турларида огир тиббий асоратлар кузатилади, шу каторда хаётга хавфлилари хам булади. Касалликнинг барча даврларида юрак фаолияти бузилиши оркали улим холати кузатилиши мумкин. Беморларда миокардиодистрофия, юрак ритми бузилиши, трофик узгаришлар кузатилади. Препарат микдорининг оширилиши юрак ритмининг
бузилишларига, юрак устида огрик пайдо булишига, экстрасистолия, тахикардияга олиб келади.
Узок суиистеъмол натижасида неврологик асоратлар кузатилади. Улар умумий мушак таранглаши, мувозанат бузилиши, дизартрия, вегетатив узгаришлар билан кузатилади. Яна беморларда токсик полиневропатия, парапарезлар, экстрапирамид узгаришлар, паркинсонизм, мия босимининг ошиши, огир энцефалопатия, психоорганик синдромлар кузатилади. Хамма беморларда акл ва хотира пасайиши, шахс узгаришлари кузатилади. Улар камхаракат, бушашган, бекорчи, иш кобилиятларини йукотган, юзлари эса маскасимон булади. Беморлар кийинлик билан огизларини очадилар, сулак ва куз ёш окиши кузатилади. Даволаш жараёнида неврологик узгаришларни енгиллаштириш мумкин, лекин улар умуман йук булмайди.
Шундай килиб, кул бола фенилпропаноламиндан тайёрланган наркотик модда жуда захарли ва хаётга хавфли хисобланади.
Галлюцинациялар чакирувчи наркотиклар билан суиистеъмол килиш (Ғ16 Н). Галлюцинация чакирувчи наркотик моддалари (галлюциногенлар, психотомиметиклар, психоделик моддалар) истеъмоли рухий бузилишларга, психоз холатларига олиб келади. Лекин галлюцинациялардан ташкари, бу моддалар бошка психопатологик бузилишлар хам чакиради.
Галлюцинациялар бошка наркотиклар (каннабис, психостимуляторлар) истеъмолида хам пайдо булиши мумкин, лекин галлюцинациялар бу наркотиклар факат катта микдорда кабул килинганида кузатилади ва улар суиистеъмолининг сабаби була олмайди.
Галлюцинация чакирувчи наркотиклар симпатомиметик таъсир курсатади ва титрок, тахикардия, гипертензия, терлаш, куриш пасайиши, мидриазлар чакиради. Улар катехоламин тизимига таъсир этади. Баъзи муаллифлар фикрича, бош мияда галлюциноген моддалар билан богланиш учун махсус рецепторлар булиши мумкин (Г.И.Каплан, Б.Дж.Сэдок, 1998).
Галлюцинация чакирувчи моддалар 2 минг йилдан олдин маълум булган, Америкадаги индеецлар уларни узларининг дин маросимларида ишлатганлар. Хозирги вактда ЮОдан ортик табиий ва синтетик галлюциноген препаратлар маълум. Улардан наркотик сифатида 1958 йилда мексикадаги кузикориндан А.Гофман томонидан ажратилган псилоцибин, кактусдан олинган мескалин, синтез оркали олинган (1943 йилда А.Штоль ва А.Гофман) лизергин кислотасининг диэтнламиди (ЛСД) ишлатилади. Охирги йилларда фенциклидин ва кетамин суиистеъмоли таркалган.

Download 2,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   207




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish