Эс-хушнинг бузилиши


Фенилпропаноламин асосида тайёрланган психоактив модцалар суиистеъмоли



Download 2,47 Mb.
bet44/207
Sana30.04.2022
Hajmi2,47 Mb.
#595939
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   207
Bog'liq
Лекция

Фенилпропаноламин асосида тайёрланган психоактив модцалар суиистеъмоли. Охирги 10-15 йилда АКШда фенилпропаноламин асосидаги психоактив моддарлани истеъмол килиш эпидемия тусини олмокда, 90 йиллдардан кейин Россия, Казахстан, Украинага хам таркалмокда. Республикамизда эса бу хилдаги наркомания ягона холда учрайди.
Препарат кул бола сифатида шамоллашга карши дорилар «Колдакт», «Колдар», «Эффект» (Индия)лардан тайёрланади. Бу дорилар дорихоналарда очик савдода булиб, уларни таркибида фенилпропаноламин гидрохлориди 50 мг ва хлорфенамин малеат 8 мг ва капсулалар, киём, суюклик сифатида булади. Дорилар таркибдаги хлорфенамин антигистамин хусусиятига эга булиб, наркотикларга алокаси йук. Наркотик модда сифатида бу дориларни калий перманганат ва 9% сирка кислотаси ёки калий перманганат, ацетилсалицил кислотаси, 95% сирка эссенцияси ва сув аралашмаси тайёрлаш оркали олинади. Бу суюклик оч-сарик рангли, сирка хидли булади ва уларни томир ичига юборилади. Бу суюклик амфетаминларга ухшаш фаоллаштирувчи таъсир курсатади. Беморлар сузи буйича «мулька» деб номи берилган, Бу наркотикларни асосан ёшлар гурухларида кабул килинади.
Рухий пюбелик жуда тез, 1-2 инъекциядан кейин паидо булади. Эпизодик кабул килиш даври кузатилмайди. Дастлабки юбориладиган микдор 0,5-1,5 млни ташкил этади. Бу препаратга чидамлиик худди эфедронга чидамлиликка ухшаб, тез пайдо булади ва 10-15 маротабага кутарилади.
Фаоллаштирувчи хусусияти эфедронга нисбатан кам булиб, мастлик холати эфедрон мастлигига ухшайди. Биринчи фаза («келиш») препарат юборилаётганда, «игнада» бошланади ва бир неча дакика давом этади. Бу холатда илик тулкинланиш коринда пайдо булиб, бош тарафга юради, кейинрок эса бутун танага таркалади. Беморлар бу холатни «рохат», «миядаги ширинлик», «танада ажойиб енгиллик» деб атайдилар. Бу холатларни узок саклаш максадида беморлар кузларини юмиб, тиззаларини букиб утирадилар ёки ётадилар. Кейин иккинчи фаза бошланади, бу фазада кузгалиш, яъни препаратнинг фаоллаштирувчи эффекти кузатилади. Беморлар кайфияти кутарилган, куч-кувват билан тулган, юрак уриши тезлашган, куп гапирадиган ва харакат киладиган буладилар. Баъзи беморларда сексуал кузгалиш кузатилади. Уларда иштаха йуколади, лекин чанкоклик булади. Бутун мастлик давомида беморларда тахикардия, огаз куриши, нафас олиш кучайиши, куз корачиги кенгайиши кузатилади. Бу фаза 10-30 дакика давом этади ва препаратнинг таъсири камаяди, лекин 3-4 соат давомида кутаринки кайфият, харакат ва рухий фаоллик, наркотикга мойиллик сакланиб туради.
Агар модда томир ичига яна юборилмаса, интоксикациядан кейингн холат вужудга келади. Бу холатда беморларда бехоллик, бошда огирлик ва дисфория кузатилади. Янги беморларда интоксикация уЙку билан тугалланиб, уйку 12-18 соат давом этади.
Мойиллик шакллангандан кейин наркотикга талаб «енгиб булмас» (компульсив) даражада булади. Бу эса психоактив моддани кайта кабул килишга олиб келади. Кайта кабулда «келиш» холати кучсиз булиб, харакат кобилиятлари активлашади. Чидамлилик юкори (250 мл) булганида дереализация, оддий эшитиш галлюцинациялари, вахима, куркув, таъкиб килиш васвасаси пайдо булдаи, лекин беморлар бу ходисани наркотик кабули билан боглайдилар.
Наркотиклар кабул килиш даврий (циклик) шаклда булиб, 5-7 кун давом этади, орада 2-4 кун «дам олиш» вакти кузатилади. Бу вактда беморларда астения кузатилади ва улар узок уйкуга кетадилар. Баъзида наркотикларни доимий хар куни кабул килишга утилади.

Download 2,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   207




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish