Ёруглик тулкини буйлама тулкинми, кундалангми?



Download 132,03 Kb.
Pdf ko'rish
bet1/2
Sana01.06.2022
Hajmi132,03 Kb.
#627919
  1   2
Bog'liq
to\'lqinlar optikasi -converted



To’lqi
nlar optikasi. 
1.
Ёруглик тулкини буйлама тулкинми, кундалангми?
А) буйлама В) кундаланг С) буйлама хам кундаланг хам эмас Д) хам буйлама хам кундаланг
2. Вакуумда ёругликнинг тулкин узунлиги λ=6∙10
-7
м булса, унинг тебраниш частотасини топинг 
(Гц). 
А) 5∙10
14
В) 5∙10
15
С) 6∙10
15
Д) 6∙10
7
3. Кузга куринадиган спектр кисмида кайси нурнинг частотаси энг катта?
А) бинафша В) яшил С) кизил Д) кук 
4. Жумлани мазмунига мос равишда гапни давом эттиринг. Иккита ёруглик тулкинининг устма-уст 
тушиши натижасида фазонинг баъзи жойларида интенсивликнинг кучайиши, баъзи жойларида 
сусайиши……………. деб аталади.
А) интерференция В) дифракция С) ёругликнинг кутбланиши Д) дисрерсия
5. Берилган ходисалардан кайси бири интерференция ходисаси асосида тушунтирилади? 1) совун 
пуфаги ёки ёг пардасида камалак рангларининг кузатилиши 2) Ньютон халкалари 3) шаффофмас 
кичик дискдан экранда хосил булган кора соя марказида ёруг дог хосил булиши 4) ёруглик 
нурларининг тусик чегарасида соя сохасига огиши
А) 1 В) 1;2 С) 1;2;3 Д) 3 ва 4
6. Шиша призманинг ок ёругликни спектрга ажратиши нимага асосланган?
А) синдириш курсаткичининг тулкин узунлигига боглик булишига В) тула ички кайтиш 
ходисасига С) интерференция ходисасига Д) дифракция ходисасига
7. Ёруглик тулкинларининг буйлама ёки кундаланг эканлигини кайси ходиса ёрдамида аниклаш 
мумкин?
А) интерференция В) дифракция С) дисперсия Д) кутбланиш
8. Кайси рангдаги ёруглик нури хаводан шишага утганда дастлабки йуналишидан энг куп огади?
А) кизил В) яшил С) бинафша Д) сарик 
9. Бир хил а амплитудага эга булган иккита когорент тулкинлар орасидаги йул фарки ток ярим 
тулкин узунлигига тенг булганда, уларнинг кушилишидан хосил булган натижавий тебраниш 
амплитудаси нимага тенг булади?
А) 2а В) а С) 0 Д) а/2
10. Бир хил а амплитудага эга булган иккита тулкинлар орасидаги йул фарки жуфт ярим тулкин 
узунлигига теннг булганда, уларнинг кушилишидан хосил булган натижавий тебраниш 
амплитудаси нимага тенг булади?
А) 2а В) а С) 0 Д) а/2
11. Жумлани мазмунига мос равишда гапни давом эттиринг. Мухит синдириш курсаткичининг 
тушаётган ёруглик частотасига богликлиги…. деб аталади.


А) интерференция В) дифракция С) поляризация Д) дисперсия
12. Дифракцион панжаранинг 1мм масофасида 500та штрих булса ва
2-тартибли максимум 30
0
бурчак остида кузатилаётган булса, ёругликнинг тулкин узунлигини 
топинг (мкм).
А) 0,9 В) 0,8 С) 0,7 Д) 0,5 
13. 1 мм га 400 та штрихи тугри келадиган дифракцион панжарага тулкин узунлиги 5∙10
-5
см 
булдган ясси монохроматик ёруглик тулкини тик тушмокда. Спекторнинг энг катта тартибини 
аникланг.
А) 3 В) 7 С) 5 Д) 6 
14. 1мм да 1000та штрихи бор дифракцион панжаранинг доимийсини (мкм) аникланг.
А) 1 В) 10 С) 2 Д) 0,1
15. Дифракцион панжарадан учинчи максимумгача булган масофа 80 см, марказдан учинчи 
максимумгача булган масофа 3,6мм булса, ёругликнинг тулкин узунлигини (м) аникланг. Панжара 
доимийси 0,3мм га тенг. 
А) 6∙10
-7
В) 7∙10
-7
С) 4,5∙10
-7
Д) 6,5∙10
-7
16. Даври 1,5 мкм булган дифракцион панжара оркали 30
0
бурчак остида куринаётган биринчи 
тартибли спектрал чизикка мос келадиган тулкин узунлигини топинг (нм).
А) 300 В) 750 С) 450 Д) 500
17. Даври 0,02мм булган дифракцион панжара ёрдамида марказий максимумдан 3см масофада 
биринчи максимум хосил килинди. Панжарадан биринчи максимумгача булган масофа 1 м булса, 
ёругликни тулкин узунлигини (мкм) топинг.
А) 0,4 В) 0,8 С) 0,6 Д) 0,2
18. Доимийси 1,1 мкм булган дифракцион панжарага тулкин узунлиги 0,5 мкм булган ясси 
монохроматик тулкин нормал тушмокда. Кузатиш мумкин булган максимумлар сонини топинг.
А) 5 В) 9 С) 4 Д) 2
19. Частотаси 3∙10
15
Гц булган электромагнит тулкин вакуумдан синдириш курсаткичи 1,5 га тенг 
булган мухитга утганда унинг частотаси канча булади (Гц)?
А) 3∙10
15
В) 1,5∙10
15
С) 2∙10
15
Д) 5∙10
14
20. Синдириш курсаткичи 1,5 булган мухитда таркалаётган электромагнит тулкиннинг частотаси 
5∙10
14
Гц булса, унинг тулкин узунлигини топинг (нм).
А) 150 В) 750 С) 500 Д) 400
21. Частотаси 3∙10
14
Гц булган ёругликнинг синдириш курсаткичи 2 га тенг булган мухитдаги 
тулкин узунлигини аникланг (нм).
А) 500 В) 400 С) 200 Д) 600
22. Агар мухитда таркалаётган ёругликнинг частотаси 3∙10
14
Гц, тулкин узунлиги 500 нм булса, 
мухитнинг синдириш курсаткичини аникланг.
А) 1,33 В) 1,5 С) 1,6 Д) 2
23. Диэлектрик сингдирувчанлиги 4 га тенг булган шаффоф мухитда электромагнит тулкинларнинг 
таркалиш тезлиги канча булади (м/с)?
А) 2∙10
8
В) 7,5∙10
7
С) 4∙10
7
Д) 1,5∙10
8
24. Ёруглик нури нима?
А) ёруглик нури билан кузатилаётган нуктани бирлаштирувчи тугри чизик


В) ёруглик энергияси таркалаётган тугри чизик
С) 

Download 132,03 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish