Энг янги тарих (1945–2010 йиллар) ЎҚув қЎлланма тошкент «yangi nashr» 2011 Масъул муҳаррир



Download 4,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/144
Sana14.06.2022
Hajmi4,14 Mb.
#668204
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   144
Bog'liq
2 5389083104822428747

Парламент ва ҳукумат
Германияда ижроия ҳокимият федерал Канцлер раҳбарлигидаги 
ҳукумат томонидан амалга оширилади. Канцлер миллий сиёсатнинг 
асосий йўналишларини белгилайди. Ҳукумат аъзолари – федерал 
вазирлар Канцлернинг таклифи билан Президент томонидан тайин-
ланади. Улар ўз тармоғидаги ишларни мустақил равишда олиб бо-
радилар. Вазирликларнинг фаолиятлари орасидаги мувофиқлашув 
федерал Канцлер томонидан йўлга солинади. У Президент таклифи 
билан Бундестаг томонидан музокарасиз сайланади. Агар таклиф 
этилган шахс сайланмай қолса, сайловдан кейин 14 кун ичида Бун-
дестаг федерал Канцлерни ўз аъзоларининг мутлақ кўпчилик овози 
билан ўз номзодини сайлаши мумкин. Агар мана шу муддат мобай-
нида сайлов бўлмай қолса, зудлик билан овоз беришнинг янги тури 
ўтказилади, унда энг кўп овоз олган шахс сайланган ҳисобланади. 
Мазкур номзод Президент томонидан етти кун ичида тайинлаши ке-
рак, акс ҳолда, Президент Бундестагни тарқатиб юборади (63- модда). 
Бундестаг федерал Канцлерга кўпчилик аъзолар томонидан унинг 
ўрнига ворис танлаб, федерал Канцлерни бўшатиш тўғрисидаги ил-
тимос билан федерал Президентга мурожаат қилишлари ва, ўз нав-
батида, Президент бу илтимосни қондириши ва танланган шахсни 
Канцлер этиб тайинлаши лозим (67- модда). Мазкур ҳолат Германия 
тарихида икки марта қайд этилган ва уларнинг иккинчиси Бош канц-
лернинг истеъфо бериши билан якун топган.
1972 йил апрелда Канцлер В. Бранд Бундестагнинг ишончсизлик 
хавфи остида қолган ва атиги иккита хайрихоҳ овози билан истеъ-
фодан қутулиб қолган эди. Бироқ бу ҳолатда Канцлер узоқ яшай ол-
мас эди. 1972 йил 20 сентябрда у ўзига ишонч билдириш ҳақидаги 
Мурожаатни Бундестагга тақдим этди. 248 овоз (233 тага қарши) 
билан Бундестаг унинг номзодини рад этгач, Президент Парламент-
ни тарқатиб юборган эди. Лекин бу жараён Асосий Қонунининг 68- 
моддаси билан амалга ошди. 1982 йилда эса Канцлер Шмидт Бун-
дестаг ишончсизлик вотумига дучор бўлди ва 1 октябрда истеъфо 
беришга мажбур бўлди. 
Германия сиёсий ҳаётида туб ўзгаришлар кам учрайди. Чунки си-
ёсий кучларнинг анча барқарор мувозанати қарор топган. Партиялар 
курашида ҳам олмонларга хос табиат сезилиб туради.


185

Download 4,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   144




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish