Эндокрин тизими патофизиологияси гормонлар ва уларнинг организмдаги рўли


Буйрак безлари пўстлоқ моддасининг гиперфункцияси ва дисфунксияси



Download 79,01 Kb.
bet15/18
Sana20.12.2022
Hajmi79,01 Kb.
#892319
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   18
Bog'liq
Endokrin tizim 1

Буйрак безлари пўстлоқ моддасининг гиперфункцияси ва дисфунксияси. Буйрак усти бези пўстлоғининг гиперфункцияси ва дисфункциясининг клиник кўринишини белгилайдиган этакчи патогенетик механизмлари кортизолнинг (Ицэнко Қушинг касаллиги ва синдроми), алдостерон (гипералдостеронизм), андрогенлар (адреногенитал синдром, андростерома) ёки эстрогенлар (кортикоэстрома) ортиқча секрецияси билан намоён бўлади.
Иценко-Кушинг синдроми ва касаллигининг этиологияси бошқа, аммо касалликнинг клиник белгилари ва патогенези ўхшаш. Касаллик аденогипофиз ўсмаси ёки гипоталамус регуляцияси бузилиши сабабли кортикотропиннинг ортиқча секрециясининг натижасида келиб чиқади, синдром эса буйрак усти бези пўстлоғининг зарарланиши, ёки эндокриноцитларидан келиб чиққан продуктив ўсманинг натижасидир. Касаллик терининг қорайиши, қонда кортикотропин ва меланотропин даражасининг ортиши, синдром уларнинг концентрациясининг пасайиши билан бирга келади.
Глюкокортикоидлар таъсири хаддан ташқари ортганда оғир эндокрин метаболик касалликлар юзага келади. Семириб кетиш асосан тана марказига ёғ тўпланиши билан ривожланади, юз ой шаклида бўлади, қорин терисида гиперемик, кўк-бинафша дистрофик стреч чизиқлар пайдо бўлади. Манфий азот баланси катаболик жараёнларнинг устунлигини кўрсатади. Оқсиллар парчаланишининг кучайиши мушаклар, суяклар ва бўғимларнинг дистрофик ўзгаришига олиб келади. Остеопороз шу даражага этадики, умуртқаларнинг ўз-ўзидан сиқилиб синиши пайдо бўлади.
Жигардаги глюкокортикоидлар таъсирида гликоген миқдори кўпаяди, доимий гипергликемия ривожланади (стероид диабет). Бу эса интенсив глюконеогенез ва жигарда глюкоза-6-фосфатаза фаоллигининг ортиши натижасидир.
Харакатдаги қон хажмининг кўпайиши ва томир деворининг катехоламин таъсирига сезгирлиги натижасида қон босими кўтарилади. Лимфоид тўқималарда нуклеопротеидларнинг кўпайиши кузатилади. Глюкокортикоидларнинг кўплиги лимфоцит ва эозинопенияни келтириб чиқаради, антителлар ишлаб чиқарилишини ва ҳужайра иммун реакциясини пасайтиради. Кўпинча ошқозон ва ичак шиллиқ қаватининг ярали шикастланишлари ва кўп қон кетиши кузатилади.
Буйрак усти бези пўстлоғининг коптокчали зонаси аденомаси бирламчи гипералдостеронизм ёки Конн касаллигини келтириб чиқарадиган алдостероннинг ортиқча ишлаб чиқарилиши манбаи бўлиши мумкин. Бунда глюкокортикоидларнинг секрецияси нормал даражаси сақланиб қолади.
Алдостерон гиперсекрецияси таъсирида йиғувчи каналларда натрий ионлари ва сув кўп миқдорда қайта сўрилади. Натрий ионларининг мушак ҳужайраларида, хусусан қон томир деворида кўпайиши уларнинг катехоламинларга нисбатан сезгирлигини оширади, бу эса артериал гипертензия ривожланишига олиб келади. Калий ва хлор ионларининг йўқотилиши миястения ва парезлар, миокарднинг қисқариш функциясини бузиш сабаби ҳисобланади. Нефронларнинг каналчалари дистрофик ўзгаришларга учрайди ва вазопрессинга жавоб бериш қобилиятини йўқотади. Шу тарзда полиурия пайдо бўлади, бу қисман бирламчи гипералдостеронизмда шиш йўқлигини тушунтиради.
Буйракда қон оқимининг пасайишига олиб келадиган патологик ҳолатлар (қон айланишининг бузилиши, жигар циррози, нефротик синдром ва бошқалар), кўпинча шиш билан бирга иккиламчи гипералдостеронизмни келтириб чиқаради. Алдостерон функцияси буйраклар билан чамбарчас боғланган: унинг ишлаб чиқарилиши буйракдаги қон оқими ҳолатига, ўз навбатида буйракнинг иши (натрий ионларининг қайта сўрилиши) ангиотензин II ва алдостерон таъсирига боғлиқ. Шундай қилиб, иккиламчи гипералдостеронизмнинг ривожланиши қуйидаги кетма-кетликда содир бўлиши мумкин: ишемия, ренин, ангиотенсин II, алдостерон, нефрон каналчалари.
Болалар ва катталардаги адреногенитал синдром - буйрак усти бези пўстлоғининг туғма гиперплазиясининг клиник кўринишидир. Ушбу синдром генетик жиҳатдан 21-гидроксилаза ферменти етишмовчилиги ва кортизол (гидрокортизон) синтезининг ингибацияси билан боғлиқ. Бу буйрак усти безлари томонидан андроген ишлаб чиқаришни рағбатлантирадиган кортикотропин секрециясини сусайтиради. Иккинчиси пренатал даврда вирилизация таъсирига эга (аёлларда эркак белгиларининг пайдо бўлиши ва кучайиши). Гормонал касалликларнинг оқибатлари енгил маскулинизациядан тортиб жисмоний ва жинсий ривожланишнинг анатомик бузилишларигача олиб келиши мумкин.
Ўғил болаларда ушбу патология иккиламчи жинсий белгиларнинг эрта ривожланишига сабаб бўлади. Қизлар кўпинча псевдогермафродитизм белгилари билан туғилади.
Болалардаги адреногенитал синдромнинг вариантларидан бири стероид гормонлари синтези ферментларининг зарарланиши ва алдостерон синтезининг этишмаслиги билан бирга келади бу сув, электролитлар алмашинувининг оғир бузилишларига (туз йўқотиш синдроми) олиб келади. Болалар кортикостероид ўрнини босувчи терапияси амалга оширилмаса ёшлигидаёқ вафот этишади.
Андрогенизация ва вирилизациядан ташқари, 11-гидроксилаза етишмовчилиги қонда деоксикортикостерон минералокортикоидлар тўпланиши туфайли қон босимининг эрта ва доимий кўтарилиши олиб келади.
Болалар ва катталар танасининг гиперандрогенизацияси ва гиперестрогенизацияси буйрак усти пўстлоғининг ретикуляр (ички) зонасининг ўсимта ўсишини келтириб чиқариши мумкин. Гормонал секреция характерига ва унинг беморнинг жинсига мос келишига қараб, ҳар икки жинсдаги вирилизация (аёлларда), феминизация (эркакларда) ёки эрта жинсий ривожланиш кузатилади.

Download 79,01 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish